Patnja je bila moj najveći učitelj
“Kad se promenimo mi, menjaju se i ljudi oko nas…”
Pet puta sam imala rak- kaže sa savršenim mirom u glasu. Srećna je. Živa je. I voljena je. Voli. Svesna da je prošla najtrnovitiji put do najvažnijih životnih lekcija i spoznaja. Brutalno je iskrena prema sebi i zna koliko je to važno i dobro. Svesna je i toga da je heroj ljubavi, tako hrabra, iracionalna, dovoljno “neuračunljiva”, spremna da rizikuje i veruje u čuda.
Duga borba sa bolešću naučila je Isidoru Bjelicu da blizina smrti paradoksalno najbrže uči ljude kvalitetnom životu. Shvatila je i da nema potrebe niti vremena da troši dane na kompromise i ono što nema veze sa njenom dušom. Svesna je da se sa zlobom, uvredama, strahovima nikako ne živi, već samo pati, a danas sa radošću kaže da ju je bolest naučila više o lepoti života nego na hiljade knjiga koje je pročitala.
Nije više Isidora Bjelica osoba koja želi da se svima dopadne, svima da ugodi i bude uvek u pravu. U razgovoru za BGonline ona bez zadrške govori o svim važnim spoznajama na čemu su danas osim nje zahvalni i njeni čitaoci, istinama koje spasavaju zdravlje i život.
-Najhrabriji i najsnažniji ljudi su nekad najkrhkiji, pa sam tako nekad takva i ja. Kad vam se čini da možete da se slomite od jedne reči, nekad izdržite neizdrživo i sami sebe iznenadite. Da mi je neko rekao da ću sve ovo izdržati, od pritvora u mladosti, borbe s bikom, do najteže bolesti, rekla bih mu da me ne precenjuje. Često sam samu sebe šokirala i nisam mislila da sam tako snažna, iako imam imidž hrabre i jake osobe. To i jeste utisak ljudi o meni jer u javnosti ne pokazujemo svoju krhku stranu, već samo jedan deo sebe- priča Isidora Bjelica.
Žena s petljom
Isidora jeste žena koja ima petlju o čemu svedoći mnogo situacija kroz koje je prošla junački, a ona dodaje da je njena najveća hrabrost izbor da radio ono što želi.
-Kad sam odlazila na hipnozu spoznala sam da je nepromišljenost moj najveći problem. Tad sam pripremila pitanja za svoje više JA i to je veoma zanimljivo iskustvo.Tad sam dobila neverovatne odgovore koji su me naveli na zaključak da za mene postoji lakoća u pogledu na sve: život, smrt, odluke… Ja sam ekstremno umetnička duša koja je radila uvek šta joj duša kaže.
Ona je pisac renesansnog duha, filozof (studirala je fiozofiju pre nego je upisala i završila FDU gde je i magistrirala), dizajner je šešira, svetski putnik, a njena najveća umetnost je njen život. Poslednjih šest godina je provela edukujući se u različitim oblastima ličnog razvoja. Dok se bavila duhovnim tehnikama svedočila je ličnoj promeni i apsolutno sve o čemu je slušala se prvo na sebi isprobala. Radoznala i hrabra je bila oduvek a svoje pisanje objašnjava potragom za smislom, kao i potrebom da ulepša drugima život i prenese svoj znanja i iskustva. Ono za šta nema smisla i strpljenja je izluđuje.
-To je pre svega birokratija. Zato nikad i nisam objavljivala svoje knjige . Ne bude mi dobro kad vidim fature i brojke. Ne razumem se u novac i ne mogu da provedem život baveći se trivijalnim stvarima.
Odnos prema novcu i materijalnim stvarima je nešto što se znatno promenilo u njenom životu.
-S lakoćom sam zarađivala i s lakoćom je novac odlazio od mene. Živimo u društvu ogromne zavisti. Imala sam nekad onaj destruktivni Balkanski stav da je novac nešto loše, okrivljivala sam sebe kako tako lako manifestujem novac, ali sam zatim prošla porodično čišćenje. Novac je energija i treba da se odnosi prema njemu sa važnošću-objašnjava Bjelica.
Ekstremno liberalna mama
Ona živi Njegoševu misao koja kaže da ko ne putuje, taj i ne živi verujući da su putovanja fantastična investicija. Zaljubljena je u Karibe a dva puta je obišla zemaljsku kuglu. Dok su deca bila mala svuda ih je vodila sa sobom, a kad je reč o vaspitanju kaže da ne zna kako neko može da ima model ili kalup po kojem vaspitava decu.
-Mi biramo naše roditelje, a roditelji biraju te male duše. Jedni od drugih učimo. Ja sam jako liberalan roditelj, ne govorim Vili i Lavu da moraju da rade i misle kao ja. Ja sam ekstreman liberal, a oni treba da prate svoj karakter, biraju šta ih interesuje. Ne namećem im svoje poglede na svet ni u estetskom, seksualnom, političkom smislu, ne govorim im šta da jedu… Odvek sam ih vodila sa sobom kud god bih iša kao što je radio i moj otac sa mnom, verujući da umetnost i putovanja šire svest. U tom smislu sam uložila i žrtvovala svoje vreme i energiju, ali nisam mama koja glumi žrtvu 24h, već kad mogu, onda nešto i uradim.
Danas, kaže , mnogo više ceni svoje vreme i svoje “ja”.
-Umem čak i deci da kažem “NE” mada to ranije nisam znala. Mi smo jedna anarhična porodica. Nikad u kući nismo imali sto za ručavanje. Kad se rodila Vila preselili smo se u veći stan i moja mama je tad rekla da treba konačno da kupim sto jer sad imamo mesta za njega ali mi to nikad nismo uradili. Svako i dalje jede na svom stočiću ili krevetu. U svakom smislu smo neformalna porodica. Nebojša i ja smo umetnici, nijedan naš dan nije isti, nema prostora za rituale i svaki novi dan je nova kreacija. Kao mama ja sam se puno igrala s decom, smišljala igre zajedno s njima. Ne podnosim rođendane i roditeljske sastanke. Samo sam se dva puta pojavila nakon čega mi nije bilo dobro.
Brak kao umetničko delo
Njen brak sa Nebojšom Pajkićem je neobičan, a njihova veza fatalna i strasna sa svim onim elementima koje takva veza sa sobom nosi.
-Bilo je kod nas svega od polupanih tanjira do ogromne bliskosti. Ne razumem ljude koji žive apsolutno mirne živote u kojima nema strasti ni u čemu. Kad volim ja volim, kad sam ljuta- ljuta sam, vrištim kad mi se vrišti, izražavam ljubav i romantična sam kad se tako osećam. Naš brak smo postavili kao umetničko delo. E sad, možete samo da zamislite čega sve tu ima.
Ne podnosi monotoniju ni u braku, ni u životu. Ono što mnogi ljudi predvide i zaborave je da se ljudi tokom života menjaju, pa tako i bračni partneri čija zajednica paralelno sa tom promenom dobija svoj novi oblik.
-Na svakih sedam godina se čovek promeni, menjaju se njegove misli i stavovi. Tako sam ja sad u 4. braku sa Nebojšom, odnosno mi smo četvrte osobe koje su se srele. Ljudi ne kapiraju da su svako jutro kad se probude su po nečemu neka druga osoba.
Ono što je osvestila tokom rada na sebi i uspela da promeni je velika vezanost za Nebojšu.
-Vremenom sam naučila da ta strast i vezanost ne treba da budu deo moje ljubavi. Moje najveće dostignuće danas je što sam drugačija i nisam više vezana ni za šta, čak ni za sopstveno telo. Patnja je najveći učitelj dok ne shvatiš da ti nije potrebna. S jedne strane imala sam suze i patnju, a sa druge učenje.
Otići ili ostati?
Od psihologa, gurua, psihoterapeuta, holističkih metoda- sva ta učenja prošla je Isidora Bjelica dok nije došla do odgovora na najvažnija pitanja o ljubavi. Danas svakodnevno dobija mnogo pisama svojih čitalaca, pratilaca i poštovalaca kojima je velika podrška.
-Mnogi od mene traže pomoć, preko interneta, na ulici, u porukama, znajući da nema problema koji nisam prošla, da je kroz moj život prošlo mnogo krvi, znoja, suza, lične patnje i to je za mene entuzijastični radosni rad. Dobijam poruke od mnogih ljudi u kojima mi pišu:”Hvala, spasili ste mi život”, “Hvala, otčepili ste mi mozak”, “Hvala, nisam abortirala”, “Hvala što više nemam depresiju i strahove”… Nekom su pomogle moje knjige, neko traži lični savet… Ispostavilo se da su moje knjige učionice za život i više od književnosti. Ja sam kao neki veteran koji je prošao sve frontove ovog sveta. Onda vam kao takvom ljudi veruju. Vide da se ne foliram i pišem o ličnim ratovima, ličnim padovima, ne foliram. Balkan je mesto gde se prećutkuju sve od slabosti do bolesti, od nemogućnosti sopstvenih strahova i padova. Ja sam padala i ustajala nebrojeno puta i sve je to realni život a ne brakovi bez problema i porodice u kojima je sve savršeno. To ne postoji.
Sve više brakova je u krizi. Dok je Isidora ispisala nebrojeno stranica o ovoj temi i ličnom iskustvu i prevari nakon čega je dala šansu njihovoj ljubavi i braku, mnogi joj se javljaju s pitanjem kako da znaju da li ostići ili ostati…
-Napisala sam roman o preljubi, o bračnoj krizi i nakon svega što sam prošla znam da je najvažnije izvagati u sebi i dati sebi odgovor na pitanje da li tog čoveka volite toliko da biste mogli da ostanete s njim i nakon preljube. Morate da slušate šta vam se tad dešava u solarnom pleksusu, šta vam duša kaže, želi li da bude sa tom osobom ili ne želi. Zatim sledi rad na tome zašto se sve to desilo. Svaka kriza je odlična i to znači i da je trebala da se desi kako bismo oboje emocionalno napredovali. Osnovni problem je u tome što mi imamo destruktivne programe koji nam kažu da smo mi “polovina” jer se žene odgajaju na bajkama koje kažu da nam treba druga polovina koja će nas upotpuniti nakon čega ćemo živeti srećno. Istina je da samo celina može biti srećna sa drugom celinom. Ekart Tole priča o nasleđenim destukstivnim programima u kojima žena treba da je podčinjena i da je žrtva, da mora da pati, ali srećom ja nisam imala taj problem. Ali, treba očistiti sva ta nezadovoljstva i spoznati da jedan čovek ne može da zadovolji sve prohteve. Nekad se u brak ulazilo zbog održanja porodice, loze, a danas su tu neki drugi faktori važni- lova, intelektualna superiornost, romantika, a sve to ne mogu da postignu i imaju ni Švarceneger, ni Terminator. Ja se svako drugo jutro probudim sa novim mislima i novim pogledom na svet. Nebojša i ja smo vrlo slični u smislu duhovno estetskih referenci. Razvela bih se da ne voli da putuje, ne zanima ga umetnost, da ima nizak IQ i nema obrazovanje, a bitno mi je i da sam mu uvek seksipilna.
Polovično shvatanje ljubavi
Koliko žene doprinose preljubi koju su doživele od strane svog muškarca, pitanje je koje uvek negde lebdi u vazduhu.
-Ideja preljube nastaje iz ideje vezanosti i važno je izaći iz te ideje. Veliki je problem što mi ne učimo predmet “ljubav” u školi i ulazimo u brak sa polovičnim shvatanjem ljubavi. Najveći broj preljuba, nesreća, nasilja dolazi iz toga što nismo edukovani za ljubav. Pisala sam zato “Školu za anđele”. U toj knjizi sam otkrila tajne i kosmičke zakone koje nam niko nije otkrio, a ja sam ih saznala na najteži mogući način. Iz razloga što ne znamo pravila kosmičke ljubavi dolazi do nesporazuma sa decom, partnerom, prijateljima, okruženjem. Ova knjiga daje odgovore na pitanja o kojima bi trebalo da učimo u školi. Ako sam morala da prođem taj put, ne moraju drugi da uče kroz patnju. Depresija i patnja nam dolaze kad smo u nesporazumu, jer mislimo da je vezanost ljubav. Nećemo da pustimo partnera, a promena je osnovno pravilo života. Ljubav mnogi mešaju sa posesivnošću. Briga je katastrofalna po onos sa svima. Ljudi pogrešno razumeju rečenicu “Kakve su ti misli, takav ti je život”. Majka može beskrajno da voli svoje dete, ali da od jutra do mraka razmišlja o tome da može nešto da mu se desi, da strahuje da li će ga neko izbosti, da li će se drogirati,ona će stalno slati strah, a kad je prisutna velika količina staha dolazi do pucanja i depresije. Niko nas tome nije učio, nismo to čuli ni od roditelja, ni od učiteljice. Prisutno je među ljudima ozbiljno neznanje o tome šta ljubav jeste.
Isidora je odrasla u porodici pored roditelja za koje kaže da su se ponašali kao da su odrasli na učenju Lujze Hej.
-Mama i tata su nesveno s lakoćom sve manifestovali, a mene su vaspitavali u apsolutnoj slobodi ideje i ličnosti. Provodila sam vreme i pored dede koji je bio akademik, slušala u njegovom kabinetu mnoge velikane poput Meše Selimovića, Andrica, a roditelji su živeli u lakoći i radosti. U jednom periodu sam živela u zabludi da je patnja superioran stav, svuda sam oko sebe tražila traume, ali me je vreme dovelo do odgovora zašto sam izabrala svoje roditelje.
Više ne moram ništa
Retko kuva, ne opterećuje se time da li joj je u kući sve na svom mestu i uživa u svojoj slobodi i umetničkom životu koji je kreirala. Dok pričao tome kako se nekad radila po devet poslova, opterećena time kako treba poplaćati račune, školovanje, rate kredita kaže da danas zna da ne možeš sve da postigneš i da je bezobrazluk i utopija da se od žene očekuje da uvek ima sve pod kontrolom i servisira sve, od dece, kuće, posla, muža…
-Žena treba da radi ono što voli, a kad je ona zadovoljna i sija svojoj porodici, svi su oko nje srećni. Šta vredi što je skuvala sarme, oprala i opeglala sve ako je nikakva i izmoždena? Kad poštuje i voli sebe dobra je svojoj familiji. U bolnici sam se najviše nagledala žena koje su stalno sebe žrtvovale i njihov organizam nije sve to izdržao. U jednom periodu života sam preuzela ulogu da sve mogu i da sve moram, kao da će svet da propadne ako to ne uradim. Ali, onda sam jednog dana rekla “Neka svet propadne”. Žene preuzimaju previše toga na sebe. Ne rade iz radosti, pristaju na kompromise i onda ih stignu autoimuna bolest, tahikardija, tiroida, odliv, organizam im poručuje “ne mogu sve to što si mi nametnula, nemoj to da mi radiš”. Kad si zadovoljna ti sijaš svima, a kad ponavljaš da si sve to uradila za nekog postaješ dosadna i nezadovoljna osoba. Čovek stvarno ne treba da pravi kompromise sa sopstvenom dušom. Dovoljno je pet kompromisa da se razbolite. Dok nisam pravila kompromise išlo mi je fantastično. Znala sam da odem sa posla zbog loše atmosfere. Kad sam dobila poslednju platu na BK TV kad su je zatvarali dok su svi bili u panici što ostaju bez posla ja sam uplatila krstarenje. Vodila sam se time da idem na krstarenje da bih se dobro osećala i kad sam se vratila dobila sam posao na drugoj televiziji. Ljudi zbog kredita i lizinga prihvataju poslove oje ne vole, postaju robovi sopstvenih finansija. Tad kad radite ono što morate, a ne ono što volite izgubite radost života. Tako je krenulo moje iskliznuće u kompromise koji mi nisu prijali.
Kako biti pozitivan?
U svoj život Isidora je privukla toliko toga, i što je želela i što nije. Dok priča o svim njenim manifestacijama napominje da je došlo je do vulgarizacije zakona privlačenja.
-Zakon privlačenja postoji, ali ljudi koji nisu edukovani predstavili su pozitivizam na trivijalan način. Biti pozitivan ne znači smešiti se kad ti je neko umro ili dok ti saopštavaju tešku dijagnozu. Biti pozitivan znači biti autentičan, pratiti svoj impuls u svakom trenutku. U knjizi “Škola za anđele” ima delova u kojima objašnjavam da je u trenutku boli i tuge bolje osetiti bes jer ćete tako lakše doći do oproštaja nego kao žrtva koja je nemoćna. Kad je vaša dominantna emocija strah, onda treba da to očistite da biste znali da lako manifestujete ono što želite. Sve izdaje i povređivanja od strane drugih ljudi su reflesija povrede koju ste napravili sebi. Ne treba tražiti u drugima uzrok sopstvene nesreće. Da biste imali razlog za sreću prvo treba da ste srećni. Ali, čovek koji je materijalistički okrenut ne može to da razume. I ja sam nekad precenjivala materiju, a danas shvatam da u svakom smislu energija i misao prethode materiji. Više sebe ne posmatram kao žrtvu okolnosti, već kao kreatora.
Duboki i intenzivan rad na sebi obeležio je poslednjih šest godina života Isidore Bjelice. Prošla je mnoge edukacije, obišla razlitite učitelje a neke od njih je upoznala i spletom neverovatnih okolnosti, pa ju je tako tokom lečenja u Cirihu jedan taksista odvezao kod Filipinca od kojeg je učila neke tehnike, a vremenom je imala iskustva i sa onima koji su se lažno predstavljali ali sad kaže da više nije ljuta zbog toga i da zna da je i od onih koji su je prevarili ili povredili nešto naučila.
-Ljudi hoće sve instant, ali ne može, jer je to dug put. Duhovni rast je kao fizički rast. Možeš odjednom da porasteš 10cm, ali možeš tim putem i da ideš lagano. Theta hiling mi je puno značio, regresija, grupne terapije, kao i razne tehnike, razni učitelji na tom putu i sve je to vaša lična slagalica. Ne podnosim teranje na nešto, trgovinu, pritiske tipa “ako uradiš nešto biće ti dobro”. Sve je u ljubavi. Nema trgovine sa bezuslovnom ljubavlju (nemoj da znaju drugi da si nekome dao).
Pas nam je izlečio brak od svađa
Dok ljudi prolaze kroz velike životne lomove, prekretnice, stanja duha i tela, lakše ili teže bolesti, porodica je prva na udaru i veoma je važno da ona bude stabilna i jaka. Nije lako sačuvati je i odbraniti od svega, ali su nakon svih svojih borbi Isidora i njen muž uspeli u tome.
-Ja verujem da je ljubav za večnost, a ne kao konzerva tunjevine, kao novi ajfon koji se nakon nekog vremena zameni drugim. Imam drugaricu koja se pet puta udavala i kaže mi nedavno da ni ne zna zašto se pet puta udavala kad i dalje ima iste probleme. Naravno da ih ima jer svi ti problemi su samo naši i sve dok ih ne razrešimo oni će se ponavljati. Mi imamo pogrešnu predstavu o srodnoj duši. Ona služi da duhovno napredujemo, a ne da se ušuškamo. Tu je da bismo izbrušili dijamant u sebi i kad tako gledaš ne ljutiš se na bližnje, razumeš zašto imaju drugačije stavove. Sve što nam se dešava je samo učenje ljubavi. Što više napreduješ shvataš da više ne znaš. Osoba niže svesti veruje da joj je sve jasno, da je apsolutno u pravu u svemu, da je dobra i da ona treba da popravlja druge. Osoba koja je radila na sebi zna koliko ništa ne zna i da je lepota i dobrota tamo gde je ne vidi.
Dok drži u krilu umiljatog psa Nea Isidora nam otkriva i kako je pas njen brak spasio od svađa.
-Pas prepoznaje frekvenciju besa, izabere da laje na onog ko je najljući, pa nas je on svojim postupcima i procenma izlecio od svađa i zahvaljujući njemu se više ne svađamo. On je naš učitelj ljubavi.
Skidanje s bližnjih
Da, podnosila sam zahtev za razvod, ali tad odem na theta hiling da očistim to i vidim šta se dešava, pa se stvari srede, priznaje Isidora Bjelica.
-Mene sad ne zanima šta moj Nebojša radi, ali nekad nije bilo tako. Kad se mi promenimo, promene se i bližnji. Moja ćerka Vila je bila debela kad je bila mala. Neko vreme sam je malteretirala i govorila joj šta da jede, ali sam jednog dana rekla da prihvatam da je moje dete debelo. Nakon toga ona je rekla da neće više jesti fast food. Kad nekog prihvatiš kakav jeste, on se promeni, dok ono protiv čega se boriš raste i postaje vremenom veći problem. Kad sam pustila svog muža on se promenio.
Prošla je Isidora i periode kad joj je trebala samoća, a u knjizi “Škola za anđele” je opisala kako izgleda “skidanje s bližnjih”.
-Morala sam da naučim da ne budem zavisna od njihove ljubavi. Nervirala sam se što spavaju dok vadim krv, a znaju koliko mi je frka da čekam markere. Ali, posle skidanja s bližnjih sam rekla da ih volim bez obzira na sve i kad sam otpustila moje projekcije oni su krenuli da ustaju u sedam ujutro i čekaju sa mnom nalaze. Sve je u nama. Imala sam i nesporszume s majkom. Ono što sam joj zamerala su bili njeni najveći kvaliteti. Dobila sam od Boga takvu majku da bih sebe naučila da volim, a ja sam njoj zamerala što sebe voli. Prošla sam jako dugačak put osuda, patnje, plakanja, dok nisam ukapirala da imam najbolju mamu na svetu, a svašta sam joj zamerala. Kad ja prebacujem mojoj mami i moja će deca meni jer je to nerazumevanje ljubavi. Sa tatom sam oduvek imala bliži odnos jer smo slični karakterom, imamo sličan smisao za humor, neka slična interesovanja. Mama je profesor engleske književnosti i malo je zatvorenija. Ja svakog dana učim od nadrndanog komšije. Čim primetiš da si u situaciji besa ili osude ispadaš iz balansa. Uvek smo na istoj frekvenciji onoga što kritikujemo.
Jedino je važno oprostiti sebi
Oprastanje je važna lecija koju nije lako ali je veoma važno naučiti. Nakon dosta godina teškog rada na sebi, suza, psihičkog i fizičkog bola Isidora kaže da je shvatila da nema šta da oprosti drugima već je jedino važno da oprosti sebi.
-Kad god ste ljuti na nekog vi ne volite sebe. Osoba koja sebe voli nema šta drugom da oprosti. Svako radi najbolje iz svog nivoa svesti. Kad vam je teško sagledajte šta sve niste sebi oprostili. Kad oprostiš sebi što si bio tako vaspitan ili naivan, onda nemaš drugima šta da oprstaštaš. Prihvataš ih i voliš,a boli te samo zato jer nisi oprostio sebi. S druge strane zahvalnost je važna lekcija i uči se. Mi toliko tog uzimamo zdravo za gotovo i nekad nisam shvatala koliko sam srećna. Imala sam 1001 problem i mnogo nezadovoljstva u sebi. Danas mi ne treba ništa. Ja sam apsolutno srećna, pa čaki u onom danu koji mi donese krađu, vređanje, lošu vest i sve shvatam kao izazov. Sve je to nova lekcija.
U knjizi Isidore Bjelice “Škola za anđele” nalaze se lekcije koje kažu da postoji jedan put na kome treba da ste autentični, da je suština pozitivnog stava prema svetu da ne silite sebe da budete nešto drugo i da nije teško vratiti se sebi.
-Zahvalnost i humor najbrže dižu vibraciju. Kritika i serioznost nabrže obaraju frekvenciju. To nisu prazne priče- kaže Isidora. -Ljudi ili žive za budućnost ili žive u prošlosti. Osnovni problem je što ne žive u sadašnjem trenutku.Oni biraju da budu u budućnosti, u svojim kreditima. I ja sam i dalje u kreditima, ali sad me nije briga. Ako ste pet puta imali rak jebe vam se što su došli da plene imovinu, seku struju ili ste dobili otkaz. Iz te pozicije to izgleda kao budalaština. U jednom danu dok sam sedela pod hemoterpijuom dobila sam otkaz, došli su da seku struju, plene imovinu, a ja sam se smejala i govorila da me to ne dotiče. Kad brinete problem je večan, a rešava se kad prestanete s tim. Ja sam nekad bila dežurni brižnik u porodici, ali to više ne radim.
Umorila se,kaže da priča osvojoj bolesti i dodaje da svaki put kad se vrati pomisli da je to kraj.
-Moj fokus je na drugim stvarima. Ništa vas ne koči kao sopstvene misli. Znam ljude koji su imali potpuno izlečivu prvu fazu kancera i sebe osudili toliko da su na kraju umrli. Ja sam toliko naucila od ovog stradanja, napredovala, da nisam više nesrećna osoba. Ekstremno sam srećna i razumem stvari. Najbrže duhovno naporeduju oni kojima su data ovakva iskušenja. Svaka duša je imala svoj put učenja, ali moja je bila preambiciozna. Izvukla je iz toga maksimum radosti, lepote i sreće. Ispunjava me to što sada mogu da pomažem drugima.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Knjige Isidore Bjelice “Mali vodič za ljubavnu sreću”(cena 849 dinara + troškovi dostave), “Poslednji put“(cena 849 dinara + troškovi dostave), “Šta žene žele“(cena 849 dinara + troškovi dostave) i “Škola za anđele” (cena 849 dinara + troškovi dostave) možete poručiti telefonom 066 060 820 ili putem porudžbenice:
