Besplatna stručna podrška anksioznim osobama
“Svaka deseta osoba u Srbiji je anksiozna…”
Neuroze su postale redovna pojava savremenog života u kojem se čovek sve više otuđuje od svoje prave prirode. One jesu psihički poremećaj kod kojeg je jedna od osnovnih karakteristika postojanje patološkog straha. Neuroza je zastareli naziv za anksiozni poremećaj kao i za tegobe kao što su panični poremećaji, različite vrste fobija kao što je socijalna fobija, opsesivno- kompulsivni poremećaji, poremećaj ličnosti, različite socijalne fobije, strah od komunikacije s ljudima, strah od javnog nastupa, agorafobija, strah od vožnje liftom, neurotska depresija koja je veoma česta.Sve ovo su tegobe zbog kojih se mnogi obraćaju za pomoć stručnim saradnicima Udruženja za podršku ljudima s neurozom “Herc”.
-Velika je razlika između neuroze i nervoze. Kad kažemo “neuroza”, mislimo na strahove i anksioznost, dok se nervoza više veže za stres, bes i ljutnju- objašnjava Marija Benin, diplomirani psiholog, master kliničke psihologije i psihoterapeut , voditelj brojnih psihološko-edukativnih radionica, grupa za lični rad i treninga. Sertifikovani je voditelj grupa samopomoći i treninga asertivne komunikacije.
Mnogi ljudi u današnje vreme imaju problem sa strahovima, socijanom anksioznošću, anksioznim fobijama, sve su distanciraniji, sve im je teže da komuniciraju s ljudima, skriveni iza kompjutera i društvenih mreža što doprinosi još većem begu od razvijanja socijalnih veština.
-Mnogi imaju po 300 prijatelja na Facebook-u, a uživo jedva i da mogu da komuniciraju sa jednim čovekom. Sve je više ljudi koji su svakodnevno izloženi stresu, trče za novcem, a pri tom ih muče neurotske tegobe koje su vodeći psihički problemi- napominje Marija Benin.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji svaka deseta osoba u Srbiji ima panični poremećaj, a suicid se kod mladih povećao za 50% i sve to je prilično mračna statistika. Sve je više onih kojima je potrebna pomoć da prevaziđu ova stanja. Distancirani od svih, ljudi vreme provode za računarom u stanju povećanog stresa, sa neizvesnošću i zabrinutošću zbog posla i vrlo lošom egzistencijalnom situacijom. Savremen način života je po rečima naše sagovornike najveći uzročnik ovih problema. Dok decu čuvaju babe ili dadilje, roditelji su ceo dan van kuće.
-Radije se obraćaju nama nego lekarima, neki čak misle da su “ludi” ako odu kod psihijatra, pa odaberu da razgovaraju sa onim ko će ih razumeti- kaže Marija Benin, a u “Hercu” se razgovor sa psihologom i psihoterapeutom iz njihovog tima zakazuje telefonom. -Dugo već organizujemo program i grupe za samopomoć koje su besplatne, traju tri meseca, održavaju se jednom nedeljno i traju dva sata. Grupe samopomoći ne vodi stručno lice već osoba koja je imala iste ili slične tegobe nakon čega je završila obuku za voditelja grupe samopomoći. Svi su jednaki u tom programu što ljudima mnogo znači. Uvek naglasimo da je to što radimo dodatak medikamentnoj terapiji, odavno priznat u svetu. Organizujemo i različite psihološko edukativne radionice koje su besplatne ili se naplaćuju po simboličnim cenama kako bi Udruženje moglo da funkcioniše budući da su svi u njemu angažovani na volonterskoj bazi.
Uplašite svoje strahove
Jedna od tema kojima se bave radionice Udruženja “Herc” je nosila naziv „Uplaši svoje strahove” kojoj je prisustvovalo mnogo onih koji imaju problem sa strahovima.
-Pre svega smo im objasnili razliku između straha i anksioznosti. Kod straha postoji realna opasnost da će se nešto desiti, dok je nerealni strah tipičan za anksioznost gde iščekujemo da se nešto loše dogodi, zamišljamo šta će biti ako se na primer razbolimo od neke bolesti i nešto nam se desi. Objasnili smo na toj radionici i zašto se javlja anksioznost, koje fizičke senzacije je prate, kako izgledaju napadi panike, kako ljudi sami sebi mogu biti terpeuti što se uči i na psihoterapiji gde se dobijaju praktične tehnike koje osoba koristi kad se ne oseća dobro.
Strpljenje je veoma važno jer je za ozbiljne pomake potrebno vreme. Marija Benin kaže da kongitivno bihevorijalna terapija za najkraće vreme daje najbolje rezultate. U Udruženju “Herc” se organizuju i psihološko edukativne radionice za zaposlene, kao i radne terapije koje imaju za cilj opuštanje a u njima se često stvore i neka nova lepa prijateljstva. Sve usluge u Udruženju su besplatne.
-Najvažniji korak je da prepoznamo da imamo problem i potražimo pomoć, a nedavno je u Austriji nagrađeno za aplikaciju u kategoriji zdravlja čiji je cilj da pomogne što većem broju ljudi. To je aplikacija o mentalnom zdravlju za mobilni telefon može besplatno da se preuzme i namenjena je onima koji žele da rade na sebi, imaju problem i žele da ga reše. Jedna od opcija u okviru aplikacije nosi naziv “Pitajte psihologa” i odgovori na svako pitanje stižu korisnicima u roku od 48h, često i kraće. U aplikaciji se nalazi i blog sa temama o kojima pišu stučna lica, jedan deo se oodnosi na poremećaje gde pokušavamo da smanjimo obraćanje ljudi “google doktorima” koji svoje simptome često pretražuju na internetu.
Za zaposlene u različitim kompanijama stručnjaci Udruženja “Herc” s vremena na vreme organizuju team bildinge, kao i psihološko edukativne treninge o upravljanju stresom i vremenom. Therapy cafe je neformalno druženje gde se okupljaju ljubitelji psihologije koji žele da rade na sebi. Ove radionice su besplatne i traju dva sata. Jedna od radionica se bavila i asertivnošću, veštinama komunikacije i samopouzdanjem, time kako da ne budemo besni, agresivni, da se ne povlačimo pred problemom, već jasno izrazimo mišljenje i svoju želju vodeći računa o osećanjima i potrebama drugih ljudi.
-Mi smo kao narod prilično temperamentni, pa se u nekim situacijama ili ponašamo agresivno ili ćutimo. Teže nam je da nađemo zlatnu sredinu. Asertivni trening je veština koja se uči- objašnjava Marija Benin i otkriva kako možemo znati da li smo asertivni.-Ako nemate problem sa besom i strahovima i jasno možete da komunicirate znajte da ste asertivni. Kad vam na primer posluže u restoranu zagorelu picu bez problema ćete tražiti drugu. Onaj ko je pasivan će je jesti, dok će agresivan psovati konobara. Pasivno agresivna osoba će mrmljati sebi u bradu ali i jesti tu picu.
Branka Gajić
Knjigu “Oslobođeni anksioznosti” o ceni od 715 dinara+ troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
