KAKO BITI DOBAR PREMA SEBI I NAPRAVITI FERARI OD SVOG SRCA?
Sedam godina je proveo putujući svetom, tragajući za odgovorima i tajnama zdravog srca. Za to vreme je čak sedam puta proputovao zemaljsku kuglu, raznim prevoznim sredstvima, ali najviše biciklom. Georgij Nazarov, naturolog i učitelj zdravog života, autor brojnih knjiga o tome kako unaprediti zdravlje i sam živi ono o čemu priča, edukuje i piše.
Tokom poslednje tri godine proputovao je Kambodžu, Maleziju, Tajland, biciklom je prokrstario Srbijom, Makedonijom, Grčkom, Hrvatskom, Mađarskom, Austrijom, Jugositočnom Azijom. U jednom trenutku se našao i u životnoj opasnosti, kada se kod Višegrada automobilom zakucao u kamion i našao na ivici provalije. Tad se i sam uverio u ono o čemu godinama govori, a to je da čovek ima mnogo veće potencijale nego što može i da nasluti, ali ih ne koristi dovoljno.
-Tog dana sam nakon priličnog broja pređenih kilometara i krivina, naleteo automobilom na ulje na putu. Kiša je padala, kamion mi se približavao. Prikočio sam, izgubio kontrolu nad vozilom, sudario se sa kamionom, to nije moglo da se spreči- priseća se Georgij Nazarov. – U Višegradu su me izuzetno top lo primili, trudili se da mi pomognu, a sedmog dana sam nakon sudara, iako sam bio prilično povređen, a automobil smrskan, održao predavanje u Višegradu u znak zahvalnosti, seo na bicikl i krenuo ka Hvaru. Bilo je to teško, ali korisno iskustvo.
Voli da posmatra ljude širom planete, njihove navike i stil života, pa tako primećuje da je malo onih koji nisu odoleli nekim novim, na žalost nezdravim trendovima.
-Takav način života ispunjen nezdravom hranom i nezdravim pićima donosi različite bolesti, ali i nove vrste lekova. Tako se vrtimo u začaranom krugu- upozorava Nazarov. -Veoma je važno da odlučimo šta hoćemo, shvatimo da mnogo toga zavisi od nas i u velikoj meri preuzmemo zdravlje u svoje ruke. Antibiotici su od njihovog otkrića spasili veliki broj života, ali mislim da medicina treba da bude u službi čoveka, a ne obrnuto. Težište treba da se pomeri u pravom smeru i da na prvom mestu ipak bude čovek jer on može da uz usavršavanje svojih navika postigne veliki napredak.
Život u petoj brzini
Dok priča o snazi sugestije i svesti čoveka, podseća i na to koliko je mozak veoma moćan organ, a snaga čovekovih misli ogromna.
– Veoma je važno naučiti da što bolje rukujemo mozgom. Čovek sebe često na žalost stavlja na poslednje mesto. Mi smo ti koji odlučujemo šta i kako ćemo raditi tokom dana. Život u petoj brzini nas onemogućava da mnogo toga uradimo na kvalitetan način. Šta god da radimo, treba da se posvetimo tome, bilo da pravimo ručak, vežbamo, idemo na masažu… Fokus je ljudima često pomeren, pa tako rade deset različitih stvari istovremeno, ali onda ne urade nijednu kako treba. Tu je samo privid da smo uradili više stvari, a sve to ne mora tako da bude. To je jedna vrsta poremećaja. Vrlo je važno da budemo u skladu sa sobom, da poslove ne radimo u žurbi. Tako ćemo svakako biti efikasniji.
Georgij Nazarov podseća da je narod bivše Jugoslavije nekad bio na pretposlednjem mestu među 20 ispitivanih zemalja na svetu po bolestima srca i kanceru, da bi ta statistika na žalost danas bila mnogo drugačija i lošija.
-Narod na ovim prostorima je nekad imao tradicionalne i dobre navike. Dosta vremena su ljudi provodili napolju, bili su fizički aktivniji, jeli su onoliko hrane koliko im je bilo neophodno, meso nisu jeli često, tek jednom nedeljno i to kvalitetno meso, a ne ono što se danas nudi, od gmo krava i bikova koji izgledaju kao bodi bilderi- kaže Nazarov.
Bez pića tokom i nakon jela
Hrana i zdrav način života ne treba da budu opsesija, već navika koje se pridržavamo, nikako smisao, već ono što omogućava ljudima da kvalitetnije funkcionišemo, opominje Nazarov.
– Većina ljudi samo priča o tome, a mnogo je jednostavnije uraditi i početi živeti zdravije. Na pijaci seljaci prodaju voće i povrće za čije uzgajanje na tradicionalan način su koristili minimalnu količinu hemije. Ne moramo biti opsednuti organskom hranom. U megamarketima često ta organska hrana stoji dugo u zatvorenoj najlon kesi i onda nije dobra. Ne mislim da je zdravo jesti povrće i voće van sezone njegovog sazrevanja, već samo kad mu je vreme.
Onima koji ne žele da se u potpunosti odreknu svojih navika i takozvanih “hedonističkih trenutaka” Nazarov poručuje da ako već žele da jedu “nezdravo” treba da sebi ponekad prirede “dan nezdrave hrane”, ali da to urade na pametan način. Kako?
– Važno je da znamo da ćemo ako pijemo tečnost nakon obroka otežati dodatno proces varenja hrane, pa tako treba obratiti pažnju na to da ne pijemo tokom i posle obroka, kao i da tog dana završimo ranije sa jelom. Poznato je da hitna pomoć u vreme slava ima najviše posla. Ne treba sebe uništavati i otežavati život najbližima time što ćemo svakakvu hranu unositi u sebe.
Posle osnovnog obroka koji ostaje najmanje 4 sata u želucu ne bi trebalo piti tečnost, ono je što podvlači Georgij Nazarov, a kaže da je odlična navika u ishrani uključivanje velike porcije salate uz svaki osnovni obrok.
Srce je osetljivo i snažno
Hrana itekako može da utiče na stvaranje zavisnosti, kaže Georgij Nazarov, a industrijski proizvodi koje ljudi neretko unose u velikim količinama dovode do zadržavanja tečnosti, hormonskih poremećaja, gojaznosti, brojnih zdravstvenih problema, zakrčenja krvnih sudova koji je ozbiljan i skriven zdravstveni problem, a neretko se završava infarktom…
-Srce je mnogo osećajnije nego što mislimo, ali istovremeno je i mnogo jače nego što možemo da naslutimo. Srce prepumpa toliko krvi težine velikih džipova i radi u poprilično zahtevnim situacijama, pod stresom, teškim fizičkim aktivnostima, kad se prejedemo… Pomoćnici srca su krvni sudovi koji “guraju krv” i dobri su ako su elastični. Oni su poput pumpe. Dijafragma je neka vrsta “drugog srca” i omogućava kvalitetniji protok krvi. Kad se prejedemo ili pijemo tečnost nakon obroka, dijafragma prestane da funkcioniše, nema mogućnost pomeranja, podizanja i spuštanja, masaže unutrašnjih organa. Tad i srce radi u otežanim uslovima.
Kako biti dobar prema svom srcu, pitanje je koje se nameće nakon svih ovih informacija, a odgovor zna naš sagovornik.
-Samo treba da volimo sebe. Žene domaćice češće oboljevaju od raka od onih koje rade i zadovoljne su svojim poslom. Mnogo je onih koji nisu sebe pronašli do kraja, nezadovoljni su, a u tim okolnostima često i sami kreću sa uništavanjem sebe. To se radi količinom hrane koju jedemo, pa prouzrokujemo zdravstvene probleme. Isti razlozi izazivaju rak i bolesti srca. Pod stresom dolazi do grčenja mišića i krvni sudovi teže pumpaju krv, kao kad stanemo nogom na baštensko crevo pa voda otežano prolazi.
Zašto jedemo?
Kad su pod stresom, ljudi se neretko okreću hrani. Ona im je tad kompenzacija za sve ono što im nedostaje, a Nazarov podseća da majka bebi čim zaplače daje mleko i prigrli je ne razmišljajući o tome da beba možda plače jer je nešto boli, a ne zato što je gladna.
-Ugljeni hidrati opuštaju, a ljudi posežu za slatkišima ili testeninama kad su napeti i tako pokušavaju da se opuste. Želudac kad se napuni hranom manje krvi šalje ka mozgu pa se i ljudi osećaju opuštenije. Ako smo pod stresom treba da sagledamo zašto smo pod stresom i rešavamo problem, uvesti kontrolu nad sobom, postaviti sebi pitanje “zašto sam nezadovoljan”, “šta mogu da uradim pre nego krenem nekontrolisano da jedem…”
Između kafe i čaja G.Nazarov uvek preporučuje kvalitetne biljne čajve, naročito zeleni čaj za koji kaže da ima izuzetan uticaj na organizam.Podseća da se i kafa i čaj piju na prazan stomak kako ne bi usporili varenje doručka koji je izuzetno važan obrok.
Šta je pravilna ishrana?
Činjenica je da su ljudi zatrpani različitim informacijama o tome šta je pravilna ishrana. Dok jedni propagiraju proteinske dijete, drugi su za sirovu hranu, a narod u svemu tome zbunjen…
– Baš zato se često razočaraju, ne urade ništa i vraćaju se starim navikama. Namirnice životinjskog porekla povećavaju nivo uree koja je snažan diuretik i onda dolazi do izbacivanja tečnosti, brzo se gubi težina, ali nije to zdrav način mršavljenja. Tako se menja i ph vrednost krvi ka kiseloj, pa dolazi i do drugih problema, osoba izgleda preumorno i ispijeno. Važno je sebe dovesti u stanje ravnoteže. Imam lepo mišljenje o ishrani sirovom hranom, ali mislim da većina ljudi nije spremna da se pridržava toga u potpunosti. Svi imamo želju za toplim obrokom, da se više opustimo, a s druge strane kuvanjem se uništavaju vitamini i minerali. Za većinu je prihvatljivije da što manje termički obrađujemo, a sve više jedemo sirove namirnice. Moja preporuka je da doručak bude bez termičke obrade, večera na primer smoothie, a ručak nešto kuvano.
Recite “NE” mleku
Mleko nikako nije hrana za čoveka- kaže G.Nazarov i pita: “Da li ste videli kravu da sisa drugu kravu?”
-A tek nije prirodno da čovek uzima mleko druge životinje koje je potpuno drugačijeg sastava u odnosu na humano mleko, ima više kalcijuma i kazeina. Kalcijum je potreban kravama i bikovima zbog rogova i papaka. Velika količina sluzi se oslobađa u telu čoveka korišćenjem mleka. Budući da veliki broj krava boluje od mastitisa u istom tom mleku se nalazi i gnoj. Ne verujem da bilo ko želi da uživa u konzumiranju pasterizovanog ili sirovog gnoja.
Kolika je prava mera porcije koja je realno potrebna ljudima?
-Zapremina mase želuca je oko 400 ml, mada može da se deformiše do neverovatnih razmera. Tokom leta dolazi do proširenja želuca jer ljudi jedu mnogo lubenice. Ljudima predlažem da stvorimo novu dobru naviku tako što će pred sebe staviti količinu hrane koju planiraju da pojedu i nakon obroka zapišu koliko su jeli. Treba voditi dnevnik ishrane tokom mesec dana. Svako ima neki svoj alarm, kad oseti da mu je dosta hrane, ali ako ne slušamo sebe, taj osećaj postaje sve tiši.
Koliko puta se desilo da vam je zazvonio telefon tokom obroka? Telefon ne treba da bude aktivan tokom jela i mnogih drugih situacija, kaže Nazarov.
– Mozgu treba 20 minuta da registruje da je sit. Mi to ne poštujemo, pojedemo brzu hranu, na prebrz način, a od svega toga imamo samo osećaj prejedanja.
Odmor od hrane i loših misli
Ljude itekako mogu da razbole njihove emocije i misli, a Georgij Nazarov kaže da se žene- domaćice 3 do 4 puta češće razboljevaju od raka, u odnosu na one žene koje su zadovoljne sobom.
-Psihološki profil ljudi koji se razboljevaju od raka je vrlo sličan psihološkom profilu ljudi samoubica koji ne vide smisao života. Kad smo tužni i razočarani možemo pokrenuti javljanje bolesti i zato je važno imati volju za životom. Nehuman je i pokušaj porodice da zadrži bolesnika uz sebe i u životu na svaki način dok on želi da ode.
Kako promeniti sebe, pitanje je koje mnogi postavljaju. Georgij Nazarov kaže da sa novim navikama treba krenuti onda kad ste spremni.
-Dobro je uvesti jedan dan nedeljno “odmora od hrane”, na voću ili samo na ceđenim sokovima, čajevima, filtriranoj vodi, obavezno jesti svežu sezonsku salatu uz svaki osnovni obrok, zaboraviti na lift, pešačiti što više, ostaviti auto negde ili par stanica ranije sići iz autobusa. Tako ćete obradovati srce i ceo organizam.
Mnogi ne umeju drugima da kažu “ne” što nije dobro. Važno je da svakog dana uradimo nešto lepo za sebe, savetuje G.Nazarov.
– Lepa vežba je i da dve nedelje ne kritikujemo nikog, niti sebe. Šta god da se desi, treba da budemo pozivini i neutralni. To je odlična vežba. Mnogo negativnih stvari koje smatramo da su deo našeg života smo sami izmislili. Nakupimo mnogo toga lošeg tokom života, a svako od nas je u svojoj duši i suštini jako pozitivan.
Kako žive najzdraviji ljudi?
U svojoj knjizi “Tajne zdravog srca” Georgij Nazarov otkriva kako možemo napraviti autoputeve od krvnih sudova, kako napraviti “ferari” od svog srca i kako naučiti dobro da ga vozimo po tim cestama. Iako je do sad sedam puta proputovao zemljinu kuglu u potrazi za odgovorima o tome kako žive najdugovečniji ljudi, Nazarov kaže da i dalje nastavlja za traganjem i tajnama dobrog zdravlja. I sam je mnogo puta do sad pomerio lične granice, pa je tako pre nekoliko godina plivao od obala Grčke do Turske, a nakon sudara i povreda kod Višegrada, jake glavobolje i grčeva u telu seo na bicikl i nastavio putovanje… Trenutno proučava delovanje pečuraka na ljudski organizam.
-Najviše sam naučio dok sam prolazio kroz probleme koje sam morao da prevaziđem- otkriva Nazarov.- Kad sam imao povredu leđa, puno pažnje sam posvetio tome kako da oporavim sebe, ali i naučio mnogo. Isto tako sam se dugo bavio padom imuniteta, jačanjem zglobova s kojima sam imao problem zbog povrede… Sudar me je takođe podstakao na učenje. Izazovi su neophodni čoveku da bi ga podstakli na razvoj. Lakše je živeti tromo, ali se tako najmanje razvijamo.
Stil života Georgija Nazarova
Georgij Nazarov najradije pešači, a omiljeno prevozno sredstvo mu je bicikl. Jutro počinje čajem sa medom, ali i kontrastnim tuširanjem ili- kupanjem u ledenoj vodi!
-Tokom najvećeg dela godine svako jutro uđem u kadu sa ledenom vodom koja se nalazi napolju, a ako je zima prvo razbijem led koji je u njoj. U prvom trenutku pomislite “Šta mi sve to treba?”, ali nakon toga imate mnogo više energije i celog dana mnogo dobro funkcionišete, kao da uključite u sebi neki atomski reaktor. Veci deo godine spavam na otvorenom, terasa mi je tako prilagođena da spavam napolju. To je dobro jer možemo da gledamo zvezde, čujemo ujutro zvuk ptica, bolje se naspavamo i osećamo, u kontaktu smo sa sobom i prirodom. Imam i specifične treninge tokom dana.
Koliko nam soba treba za srećan život?
Georgij Nazarov održava predavanja širom sveta, razrađuje nove metode razvoja i opravka, piše knjige i edukativne tekstove i kaže da su ljudi bespotrebno opterećeni materijalnim stvarima što ih na neki način udaljava od njih samih.
-Kad se priblizimo smrti shvatimo koliko nam je bilo nepotrebno sve ono materijalno za čim smo jurili. Ne moramo čekati starost da bismo dobili to saznanje. Te stvari su samo teret u našem životu. Treba umeti stvarati, ali problem zapadnog sveta je što usredsređen na stvaranje materijalnog, dok je istočni fokusiran na duhovni razvoj bez stvaranja materijalnog. Važno je objediniti jedno i drugo, umeti stvarati, ali ne biti rob stvari. Što više stvari imamo, to nam to stvara dodatno opterećenje, da ih čuvamo, da se ne pokvare… i ako sve to materijalno nestane kako da popunimo prazninu. Lepo je uživati u životu i omogućiti sebi određene materijalne stvari koje mogu da nam olakšaju i ulepšaju život, ali nikako ne smemo da budemo robovi toga. Nećemo nikad moći da spavamo više nego u jednom krevetu. Lepo je imati stan sa 5 i 10 spavaćih soba, ali mi spavamo samo u jednoj sobi.
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
