NE NADAJTE SE PRINCU I IDEALNOJ ŽENI
Mnogo se piše i priča o deci razvedenih roditelja i preprekama koje ta činjenica može da im stvori tokom njihovog vlastitog ljubavnog života. Smatra se da izostanak porodičnog ideala kao i dobrog primera u primarnoj porodici, može da oteža ili čak i onemogući osobi da oformi vlastitu kvalitetnu porodičnu priču. Kao i većina stvari u životu, i ova nije tako jednostavna kao što se možda na prvi pogled čini. Naime, moje lično kao i profesionalno iskustvo navode me na malo složeniji i drugačiji stav.
Narcizam udaljava ljude
Mnogi ljudi dolaze na psihoterapiju i kažu mi da bi želeli brak kao što su ga imali njihovi roditelji, a najcešće pominju koliko su lepo nekada živeli njihovi “baka i deka”. Time navode ideal večne ljubavi i trajne harmonije. Nepostizanje ovakvog ideala ljudima donosi ogromnu patnju i bol.
Šta je ovde problem? To je upravo zanemarivanje konteksta, društvenog uređenja, vaspitanja kao i ogromnih društvenih promena kroz koje smo prošli ne samo mi, već i dobar deo planete.
Baka i deka su živeli sa suženim izborom partnera, humanijim radnim vremenom, drugačijim ekonomskim regulativama, drugačijim vaspitnim normama, bez treće industrijske revolucije (internet i društvene mreže), a što je najvažnije, živeli su u društvu koje gaji kolektivitet a ne individualizam, pa samim tim i narcizam. Zbog jačeg potrošačkog mentaliteta, postajemo usmereniji na sebe, svoje potrebe, ogromne životne izbore, mnogo lakše mogućnosti da upoznajemo nove ljude pa samim tim i nove potencijalne partnere.
Bez bajkovitih scenarija
Izazovi su nemerljivo veći, a slast i želja za novim iskustvima je sve jača. Da li je ovo dobro ili ne i nije preterano vazno. Ono što je činjenica je da danas ljudi teže postižu kompromise, ne žele da tolerišu partnera, sve manje su spremni da trpe.
Šta je rešenje? Za početak, osloboditi se ideala i bajkovitih scenarija. Uživati sa nekim dok traje i ne opterećivati se previše dalekom budučnošću jer je ona svakako neizvesna, brinuli mi o njoj ili ne. Biti svestan svih ovih činjenica je takođe veoma važan preduslov. Ništa ne čini čoveka toliko opterećenim i nesrećnim kao prevelika nada koja se nije ostvarila. Nadanje ume da uništi čoveka. Fokusirajmo se na sadašnjost i izvucimo iz nje najviše što možemo i od sebe i od partnera.
Zapitajmo se, da je baka imala fejsbuk ili mobilni telefon, i tako zivkala deku na svakih sat vremena, da li bi deka tek tako ostao u braku 50 godina? Da nisu bili usmereni na rano ustajanje i rano leganje i da nisu toliko radili oko kuće i domaćinstva, da li bi opstali? Koliko nas uopste želi da živi na selu?
Mislim da to danas niko ne želi. Svima nama prija udobnost modernog načina života i mislim da tu nema više vraćanja na staro. Dakle, prihvatimo nove činjenice, fokusirajmo se na “sada i ovde” i krenimo korak po korak u građenje boljeg sutra, jer od maštanja i nadanja o princu ili idealnoj ženi nema ništa, a poređenje sa nekim davno prošlim vremenima svakako više nema smisla.
Marko Braković, psihoterapeut
Foto: Sanja Rajković
