fbpx

BG online

Intervjui

Žena koja veruje u dobro u ljudima

Kiflice i supice za obolele od korone (Ivana Orlović Kranjc)

„Pošto je korona ozbiljno zavladala gradom, mnoge porodice su u kućnoj izolaciji. Nedavno sam preležala koronu i negativna sam već treću nedelju. Imam viška vremena, automobil i veliku želju da pomognem onima kojima je pomoć potrebna. Ići ću u nabavku, apoteke, kuvaću supe, čorbe i domaća jela i nosiću na kućni prag onima koji nemaju nikog da to čini za njih. Naravno, bez ikakve nadoknade za gorivo, namirnice… To je najmanje što mogu da učinim za one koji se bore sa ovim zlom. Ako poznajete nekog u Beogradu kome je takva pomoć potrebna molim vas, pišite mi u inbox. Svakog ko mi ostavi komentar hvalospeva na moj račun zamoliću da “zasuče rukave” zajedno sa mnom“- ovim rečima se Ivana Orlović obratila svojim facebook prijateljima na izmaku 2020. godine, dotakla srca na hiljade ljudi i dobila ogromnu podršku za ovaj humani gest.


Ko je Ivana- žena velikog srca koja veruje u dobro u ljudima? Ona ne broji kako svoja, tako i dobra dela drugih ljudi. Ivana Orlović Kranjc je instruktorka ronjenja, podvodni model i podvodni fotograf. Pluća su njen alat za rad, a kad se susrela sa koronom najviše je brinula o tome kako će ona podneti stanje u kojem se našla. Na sreću, imala je blaži oblik bolesti. Nove okolnosti su joj pokvarile planove, pa tako umesto na Maldivima gde je trebalo da putuje sa roniocima, decembar provodi u svom domu, za šporetom i volanom kad u vreme ručka razvozi obroke onima kojima su najpotrebniji.
-Kad sam uradila kontrolni test i uverila se da sam negativna na koronu odlučila sam da budem na raspolaganju onima koji su bolesni, sami i bespomoćni, onima kojima znači da pojedu toplu supu i kuvano jelo, kao i kolačić kojim ih iznenadim. Odlično znam koliko je teško u tom stanju stajati pored šporeta, otići u nabavku ili spremiti sebi jelo.
Na Ivaninom meniju namenjenom onima kojima odnosi hranu su: supe, čorbe, voće, ceđeni sokovi, kuvana jela, kiflice, hrana koja prija svakom bolesniku.
-Čak nikad ne ponavljam jela i uživam u tome što radim. Tokom prvih dana sam sve sama finansirala, ali su ubrzo počeli da se javljaju ljudi koji žele da pomognu. Svojim automobilom razvozim hranu u različite delove grada, pakujem je u posude za jednokratnu upotrebu, imam i ćebe u kolima za svaki slučaj ako se nešto prospe, a tu je i prenosni frižider. Kad se vratim kući, garderobu u kojoj sam išla na teren stavljam u pranje jer ne želim da na bilo koji način povredim svoju porodicu dok ovo radim.
Nosi Ivana svojim sugrađanima i lekove, mogu računati na nju i da ih poveze do lekara ili im sačuva neku preostalu porciju čorbe.
-Mnogo divnih ljudi sam upoznala u poslednje vreme, sa mnogima od njih se pogledom razumela i videla zahvalnost u njihovim očima. Ne želim hvalospeve, niti tapšanje po ramenu, već mi je cilj da se stvori krug dobrih dela. Javio mi se i čovek koji je ponudio svoje majstorske usluge besplatno čim se oporavi- priča Ivana, ali dodaje i da ima onih koji kažu da nemaju vremena da obilaze roditelje pa da bi bilo „baš sjajno“ da ona to uradi, dok se naši ljudi koji žive u inostranstvu javljaju i pitaju kako mogu da pomognu.
Ivani je na početku svakodnevno pomagao njen dvanaestogodišnji sin koji je tokom prve nedelje kuvao sa njom i raznosio hranu.
– Odgajam sina tako da svakog dana treba uraditi jedno dobro delo. Na Karaburmi, kod bioskopa Slavica smo beskućniku koji spava pod otvorenim nebom kupili šator od novca koji smo odvojili za zimovanje. Lepota je u davanju, ali su na žalost mnogi postali sebični i sve su više okrenuti sebi. Moj cilj je da se ovo što radim proširi po Srbiji i da svako mesto ima svoju Ivanu. Već se to polako i ostvaruje. Ljudi se jesu umorili, ali ovo će trajati još dugo i ne smemo da se uspavamo. Kuvana hrana nije skupa. Za cenu ručka za jednu osobu u restoranu, ja mogu da nahranim dve porodice.
Bolje je biti dobar nego loš!- ističe Ivana.
– Ja živim tako da svako kome sam učinila ne treba da mi vrati, već želim da to proširi dalje i da nekom drugom učini. Ako i ja upadnem u nevolju neko će meni pomoći. Verujem u to. Svaki dan jedno dobro delo, moj je moto i to me ispunjava i čini srećnom. Nemam vremena za depresiju, verujem da će doći bolje sutra. Ne vredi sedeti depresivan u kući. Meni energija dolazi kad nahranim jednu porodicu. Ja narednih 7 dana živim od toga- kaže ova nesvakidašnja, nasmejana i humana žena.
Ivanu možete kontaktirati tel.: 0638485985

Branka Gajić
Foto: Privatna arhiva

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Okrenite se zdravim mislima   Problemi su znak života, a…
error: