ZLATNA PRAVILA UPRAVLJANJA VREMENOM
Uspešne od neuspešnih ljudi razdvaja način na koji upravljaju vremenom, a nedostatak vremena je jedan od glavnih uzročnika stresa. Isključivo od nas zavisi kako ćemo potrošiti svoje vreme, a pred svakim čovekom je u jednom danu 86 400 sekundi, odnosno 1440 minuta- podseća dr Slavko Karavidić, redovni profesor Fakulteta za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo i profesor Akademije za poslovnu edukaciju i socijalne veštine iz Beča.
Treba li nam dan koji traje 26 sati?
Profesor Karavidić skreće pažnju na to da je vreme najveći serijski ubica. Istraživanja o upravljanju vremenom menadžera kažu da 54% njih radi više od 10h dnevno, 71% redovno nosi posao kući, 75% ima snove o poslu, 75% je reklo da zbog brige o poslu ne mogu da spavaju, dok je 57% odgodilo praznik ili vikend zbog posla.
-Šta znači kad neko kaže: „Samo da mi dan traje 26 sati, sve bih uspeo da pozavršavam na vreme“ ili „Na šta sam ja danas utrošio/la vreme? Gde mi je prošao dan?“ Izgovor za lošu procenu vremena je uvek isti: „Zaista nemam vremena da radim normalno. Ne znam više kuda udaram“. Posledice su loša komunikacija, gubitak kreativnosti, traženje dobrih rešenja, manjak odlučnosti, odsustvo uticaja, konflikti, malo verovatnoće da se dobije ono što se želi i mnogo, mnogo stresa. Ovde je jasno da obaveze kontrolišu život tih ljudi. Sopstvenu energiju usmeravaju protiv sebe. To bih nazvao „samoubistvo iz zasede“- kaže prof. Karavidić.
Kako izgledaju posledice lošeg upravljanja vremenom?
-Upravljanje vremenom ne znači da treba raditi više, nego mudrije. Pogubne su posledice ovakvog stila života gde su ljudi sve više dezintegrisani individualci opterećeni impresijama o sebi kojima je lično dobro važnije od opšteg (zarada po svaku cenu). Najpogubnije posledice lošeg upravljanja vremenom odražavaju se na porodicu, tako što se ubrzava degradacija porodice. Deca su sve više oslobođena roditeljske kontrole, a ambicije su im potpaljene društvenim izgovorom „o zaštiti dečijih prava“. Podsetiću da kakvo će nam društvo biti sutra zavisi od toga kakva su nam deca danas. Svako od njih je ličnost za sebe i traži da mu se posvete vreme i pažnja.
Šta su najveći kradljivci vremena?
-Najčešći kradljivci vremena su: nejasni ciljevi, neorganizovanost, previše aktivnosti odjednom, predugi sastanci, previše vremena u telefonskim razgovorima, učestalo upadanje stranaka, instagram, facebook i td. Mnogi se vezuju za iznenadne aktivnosti. Unutrašnje prepreke ili kradljivci vremena su: kašnjenje, odlaganje, perfekcionizam, nedovoljna motivisanost, negativne emocije, umor… Kradljivci vremena su nemilosrdni. I ne zaboravite da ljudi vas koriste samo sa vašom dozvolom.
Koja su zlatna pravila upravljanja vremenom?
-Postoje mnoga pravila za upravljanje vremenom od Pareto sistema za upravljanje vemenom pa do raznih načina planiranja vremena, ali se mi time nećemo baviti već nekim životnim, svakodnevno primenjivim savetima: shvatite važnost svog vremena i ne dozvolite drugima da njime upravljaju. Organizujte se: postavite ciljeve, poređajte ih po prioritetima i razvijte strategiju akcije, vladajte sobom izbegavajući aktivnosti koje uzaludno troše vaše vreme, jednostavno recite NE, odvojite bar 10 minuta dnevno za razgovor sa sobom.
Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković
© by BGonline. All rights reserved
