Kako da kažete NE a ipak stignete do DA?
Kako da razrešimo sukobe sa kolegama i šefovima, partnerom, klijentom, decom, članovima porodice, sa svima sa kojima smo u nekoj vezi? Kako da se dogovaramo tako da dobijemo ono što zaista želimo a da se pri tom bavimo i potrebama drugih? Ključ rešenja je da pre svih drugih dogovora, obavite onaj prvi i najvažniji – dogovor sa samim sobom. Kako se zauzeti za sebe i odbraniti svoje interese? Koje su osnovne veštine uspešnog pregovaranja? Kako zastupati svoje DA i osnažiti svoje NE? Zašto je humor odličan saveznik i kako ga iskoristiti u pregovaranju? Ovo su veoma važne socijalne veštine sa kojima se treba upoznavati još u detinjstvu, jer ako naučite svoje dete da u konfliktnim situacijama bude vešt pregovarač, tokom života će imati veoma skladne privatne i poslovne odnose.
Kako da kažete NE a ipak stignete do DA?
Zašto je veština pregovaranja najvažnija socijalna veština?
Kako da dobijemo ono što želimo, a pri tom mislimo i o potrebama drugih?
PRVI I NAJVAŽNIJI DOGOVOR JE DOGOVOR SA SAMIM SOBOM- podseća autor knjige “Kako se dogovarati sa sobom i drugima” Vilijam Juri, jedan od najvećih svetskih stručnjake za psihologiju pregovaranja i jedan od tvoraca Harvardske škole pregovaranja. On u svojoj knjizi koju je na srpskom jeziku objavio Psihopolis odgovara i na pitanja:
• Zašto je veština pregovaranja najvažnija socijalna veština?
• Kako konstruktivno rešavati konflikte?
• Kako reagovati usred teškog razgovora ili nezgodnog pregovaranja?
Odlomci iz knjige “Kako se dogovarati sa sobom i drugima”:
NEPRIJATELJSKO STANJE UMA
Razlog zašto pregovaramo nije, naravno, samo da bismo postigli dogovor, već da dobijemo ono što želimo. Postepeno, tokom godina medijacije u raznim teškim sukobima, od porodičnih svađa i borbi između članova upravnog odbora, do radničkih štrajkova i građanskih ratova, došao sam do zaključka da najveća prepreka u dobijanju onoga što zaista želimo u životu nije druga strana, ma koliko teška bila. Najveća prepreka smo zapravo mi. Mi stojimo sebi na putu. Kako je predsednik Teodor Ruzvelt jednom slikovito opisao: „Ako biste mogli da šutnete u pozadinu osobu koja je odgovorna za većinu vaših nevolja, ne biste mogli da sednete mesec dana.”
Mi sabotiramo sami sebe tako što reagujemo na načine koji ne služe našim pravim interesima. U poslovnoj raspravi jedan partner nazove drugog lažovom u štampi i osramoti ga, da bi taj drugi onda pokrenuo tužbu, koja će obojicu mnogo koštati. U osetljivom razgovoru o razvodu suprug gubi živce, breca se na ženu i izleće napolje, time potkopavajući to što je izrazio želju da razreši ovo pitanje mirnim putem za dobrobit porodice. Iza naših loših reakcija u konfliktnim situacijama leži neprijateljsko stanje uma u kom jedan dobija, dok drugi gubi, pretpostavka da možemo ili mi da dobijemo šta želimo ili oni – ali ne i jedni i drugi. Bez obzira na to da li su u pitanju poslovni titani koji se bore za kontrolu nad komercijalnim carstvom ili deca koja se svađaju zbog igračke ili etničke grupe koje se spore čije je pravo na teritoriju, prećutna premisa je da je jedini način da jedna strana pobedi da druga izgubi. Čak i ako želimo da sarađujemo, bojimo se da će to druga strana da zloupotrebi. Ono što održava ovo stanje uma jeste osećaj oskudice, strah da nemamo dovoljno za život, pa moramo da se brinemo za sebe čak i na račun drugih. Isuviše često rezultat takvog stanja uma, dobitnik – gubitnik, jeste da sve strane gube.
OD PREPREKE DO PRILIKE
Najveća prepreka ka našem uspehu može takođe postati najveća prilika. Ako naučimo da utičemo prvo na sebe pre nego što počnemo da utičemo na druge, pre ćemo moći da zadovoljimo svoje potrebe, kao i potrebe drugih. Umesto da budemo sebi najgori protivnici, možemo postati sebi najbolji saveznici. Proces promene iz protivnika u saveznika jeste ono što ja zovem dolazak do DA sa samim sobom.
Knjigu “Kako se dogovarati sa sobom i drugima” po ceni od 1100 din + ptt troskovi možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
