ČISTA SAVEST DONOSI SNAGU, SAMOPOUZDANJE I SVE ODGOVORE

Ona ne voli izraz “jaka žena“, ali kad se zamisli, razmisli i priseti se svojih životnih brodoloma Tanja Banjanin kroz šeretski osmeh kaže da, koliko god je takvo kategorisanje žena nerviralo, ona to- jeste.
Razočaranje, isplakane suze, nevericu i brojne strahove sa sobom je nekad nosila kao svoj najveći balast, uz sebe čvrsto prigrlivši ćerku kojoj nije ostala dužna nijedan odgovor. Iskrena, istovremeno topla i otresita, Tanja Banjanin je prebrodila i odavno ostavila iza sebe neke svoje rane i ožiljke, ono što možda neka druga žena ne bi prebolela niti ikad oprostila. Nerado, ali i sa velikim mirom seća se početka jedne duge zime kada joj je tadašnji suprug saopštio da je zaljubljen u drugu ženu. Staša, njihovo prvo dete koje su dobili posle Tanjina dva spontana pobačaja i velike strepnje je tad imala tek dva meseca.
-Uverena da smo najsrećniji ljudi jer smo konačno dobili dete, potpuno sam bila slomljena jer sam shvatila da se nikad to nama neće desiti. Naprotiv. U roku od 24h smo završili taj brak, nije bilo vremena za neke faze i premišljanja, toliko me je sve to slomilo. Trebalo je suočiti se sa tim da to nije bila ljubav već moja zabluda. Čak nisam ni razmišljala o budućnosti, već sam znala da moram dalje i da tu farsu od braka završim. Mislim da nisam jaka žena, mada, život te natera da nemaš previše izbora – ili ćeš da se boriš ili da propadneš.
Emocionalno se oporavljala dugo, pa čak i “odrastala” sa svojom Stašom koja sad ima šesnaest godina.
-Nisam se brzo “sastavila”, trebalo mi je vremena da budem opet ona stara. Tad mi je svašta prolazilo kroz misli: gde sam pogrešila, kako je moguće… mnogo pitanja, a malo odgovora. Usledilo je postavljanje stvari na svoje mesto. Iz svega sam izašla čista kao suza, što mi je dalo jačinu i samopouzdanje.
Od kad su se rastali, Tanjin bivši suprug ćerku je video svega nekoliko puta i to na njenu inicijativu. U početku joj je, kaže, bilo teško da se pomiri s tim.
-Vremenom sam shvatila da nikog ne možeš naterati da voli, bude odgovoran, normalan… Kako se to iskristalisalo i definisalo u mojoj glavi, jednostavno sam prihvatila te okolnosti, a meni i Staši je odavno sve to normalno.
Gde prestaje ženska sujeta, pitanje je koji bi joj mnoge žene postavile.
-To se dešava onog trenutka kada žena emotivno raščisti sa tim nekim, ali i sama sa sobom. Kad shvati da je ona u stvari super! Kod mene je sve to išlo sporo, kao što su očajanje i tuga generalno dugo trajali.

Tata se zaljubio

Tanja ne krije da je bila u prilici i situaciji da se nekoliko puta obrati stručnjaku za pomoć.
-To je bilo u vreme kada sam imala ozbiljne životne probleme i osećala se potpuno pogubljeno. Ali, najviše mi je u stvari pomogla kombinacija razgovora sa stručnjacima i meni bliskim ljudima koji su i duhoviti i inteligentni. Pristalica sam toga da ono što ne znam uvek pitam i mislim da je to ispravan put. Moja Staša je išla u vrtić kad mi je postavila pitanje zašto tate nema. Rukovodila sam se time da ne treba lagati dete, već samo priču prilagoditi njegovom uzrastu. Neko vreme sam ulepšavala stvarnost da bi je manje pogodila, ali psiholog mi je rekao da sam tu pogrešila. Sećam se tog razgovora. Ona je bila jako mala i rekla sam joj da smo se tata i ja nekad jako voleli, ali se on zaljubio što nije strašno, već lepo i da je on srećan negde tamo, a mi srećni tu gde jesmo. Izgovorila sam sve to s lakoćom. Najvažnije je ne lagati dete.
Ljubav prema sebi je ono što Tanja u petoj deceniji još uvek pokušava u potpunosti da savlada, nauči i usvoji.
-Mislim da ne volim dovoljno sebe i na tome bih morala ozbiljno da poradim. Sebe ne stavljam na prvo mesto u najvećem broju slučajeva i svi drugi su mi često prioritetniji, pa se to pretvori i u niz trpljenja. Ne cenim sebe dovoljno. Imam ambicije i ciljeve, ali kad dođem do onog što želim, taj uspeh dočekam ravnodušno, kao da je to sasvim normalno, podrazumeva se i nije nista specijalno. Tad se ne radujem. Ne znam da li sam skromna ili šta je tu u pitanju.
Tanja je po obrazovanju diplomirani pravnik i planira da upiše master studije i doktorira. U slobodno vreme mnogo čita i kaže da se stalno preispituje.
-To je karakteristično za mene, veoma sam stroga prema sebi i samoktirična. Kako sam starija, sve se više okružujem ljudima koji mi prijaju. Volim kad se smejemo, izjadamo se, plačemo, ali i zezamo na svoj račun. Imam talenat da “amputiram” one koji mi ne prijaju. Umem da budem i surovo iskrena, čak i cinična, da dobacim a ostali se tad “smrznu” . Znam i da se u potpunosti isključim i izađem neoštećena iz nekog društva koje mi ne odgovara. Zahvaljujući toj pomalo autističnoj crti isključiva sam i na drugim poljima, pa sam se tako isključila i iz estradnih tokova. Umem da isečem ljude iz života kad me jako razočaraju. Umem i da trpim, ali kad prekrstim i presečem, onda je to gotovo i suštinski sam tad završila.
Najčešća predrasuda o Tanji je da je uobražena. Ali, ona je u svojoj biti lafica, šaljivdžija, vrlo otvorena i draga. Svi koji je poznaju znaju da je odlazak u kafanu za nju najbolji provod.
-Tokom leta sam češće u kafani. Mene to leči i ja to ne dam! Leči me jednako kao pevanje i vreme koje provedem sa mojim bendom. Ne izvoljevam, puštam društvo da me vodi, a meni je samo važno da idemo. Poenta nije u muzici koja se tamo sluša već u ljudima i tome kako se provodimo, zezamo i koliko nam je lepo.
Kao velikom emotivcu, Tanji je taj deo njenog života veoma važan. Posle emotivne izdaje i novog života sa njenom devojčicom ona je dala šansu ljubavi.

Vera u ljubav

Staša je imala pet godina kada su ona i Tanja počele da žive sa Milanom, Tanjinim sadašnjim suprugom. Pre sedam godina dobili su sina Novaka i postali porodični “četverac”.
-Nikad sebi nisam dozvolila da izgubim veru u ljubav, mada sam sklona “padovima”. Tad pustim sebe da padnem na dno, budem sama, malo u svojoj depresiji, ali kad se probudim krećem da se dižem, okružim se ljudima koje volim, smejemo se na glas. Sad sam u potrazi za pesmom za novi singl i to mi je pokretač. Rad mi mnogo znači. Ceo život sam težila tome da imam porodicu, ona mi je na prvom mestu. Otud i moja nova udaja, još jedno dete. Moj suprug je što se odnosa prema Staši tiče zaista redak čovek. Deca, lep i srećan život- to je za mene ideal. I sad imam iluzije i bajkovite predstave o tome, mada nije sve to realno u ovim vremenima. Volela bih da imam porodicu kao što je to bilo nekad. Na žalost, porodicu je pojelo brzo vreme u kojem živimo, dok je u vreme Tita to bila potpuno drugačija priča. Ekonomska kriza uzrokuje krizu identiteta, porodičnu krizu. Mislim da novac nije presudan, ali mnogo znači. Muskarci su se pogubili u ovom tranzicionom periodu, nisu okretni niti snalažljivi, a žena mora da više povuče, postaje sve manje žena, pa se sve to odražava i na porodicu. Iskreno, mislim da sam u mnogim segmentima života postala manje žena.
Tanja dodaje i da je ostvarila sve što je želela, ali da je s druge strane uvek u njoj i neko zrno nezadovoljstva.
-Za to što sam večito nezadovoljna krivim isključivo sebe. Kao pravnik radim od 7 do 4, a pevački posao traži vreme, energiju, kretanje sa ljudima, ulaganje. U medijima neću da budem po svaku cenu. Neću da idem u raznorazne emisije da bi se više ljudi za mnom okrenulo na ulici, a nastupi koje imam mi bukvalno “padaju s neba”. Posle svega ljudi i dalje ljudi znaju Tanju Banjanin, poštuju me. To nema cenu.
Ono o čemu Tanja mašta i priželjuje su porodični sklad, dobra, školovana i samostalna deca koja će se jednog dana radovati svom poslu.
-Smatrala bih sebe uspešnom ako su oni uspešni. Volela bih da češće pevam nego sad, da imam više slobode da mogu da izlazim kad deca porastu, više sebi da udovoljim. Nemam tipična ženska zadovoljstva. Želim da više putujem. Nisam ni stroga ni popustljiva mama. Deca mi zameraju što ponekad planem, ali trudim se da budem tolerantna. Ipak, kod mene red mora da se zna. Ono što bih im uvek savetovala je da sebe stave na prvo mesto, svakako na zdrav način. Pametne su one žene koje se prave da ne mogu same i ja njima skidam kapu. Nisam takva i generalno ne umem, niti želim da foliram, nisam taj tip. Možda bih to i umela, ali znam da bih morala da uložim u sve to mnogo energije. Kad sam u nekoj svojoj krizi, umem da kažem da su sve te ostale žene pametne, a one “jake” zloupotrebljene. Nije moj život med i mleko, ali ne pričam javno o tome kako bih dobila neki “dobar” naslov.

Branka Gajić

Fotografije Goran Zlatković

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: