OD ISHRANE, VEŽBANJA, SNA I PSIHE ZAVISI KVALITET ŽIVOTA (Filip Manja)
Kad je imao 20 godina, kao i mnogi njegovi vršnjaci nije znao šta želi. Neko vreme je proveo “zaglavljen” na Pravnom fakultetu, nezadovoljan sobom i situacijom u zemlji. Priželjkivao je nešto egzotičnije, njemu bliskije i kreativnije. Upisao je kineski jezik na Filološkom fakultetu gde se zainteresovao za tradicionalnu kinesku medicinu pišući seminarske radove. Par puta je odlazio u Kinu dok nije odlučio da se otisne na duže vreme u ovu neobičnu zemlju. Počeo je i da vežba ći gong, a poznanstvo sa učiteljem kineske medicine, stogodišnjim majstorom Duanom je Beograđaninu Filipu Manji, budućem lekaru kineske medicine promenilo životni pravac.
-Živeo sam u to vreme na periferiji Pekinga, osam meseci svakodnevno učio od majstora Duana i ozbiljnije se približavao kineskoj medicini pored čuvenog tradicionalnog učitelja Duana. Upisao sam nakon toga studije kineske tradicionalne medicine i sad sam na petoj, poslednjoj godini-priča Filip Manja (35). -Generalno gledano, akupunktura jeste deo kineske medicine za koji ljudi u Evropi najviše znaju. Nju je bilo najlakše preneti na zapad jer ne zahteva kompleksnu aparaturu i lakše je s njom nego s biljkama koje čine esenciju kineske tradicionalne medicine. Lepota je u biljnim formulama i njihovom prilagođavanju pacijentu.
Kako izgleda pregled lekara kineske medicine?
Kineska medicina kaže da je okidač za sve bolesti disbalans u telu i umu, a Filip napominje da niko nije u savršenom i potpunom balansu. To je uredu sve dok je u prihvatljivim granicama, kaže Filip.
-Pregled kod lekara kineske medicine počinje već s vrata kad osmatra kakvu energiju pacijent ima, kakvo mu je držanje tela i taj prvi utisak već mnogo govori lekaru, naročito o opštem stanju energije onog ko mu se obratio za pomoć i mišljenje.
Dijagnostika u kineskoj medicini se sastoji od posmatranja (npr kože, kose…), ispitivanja (razgovora), osluškivanja (slušanje kašlja), mirisanja (zadah, miris kože), opipavanja (neravnina, deformiteta, opipavanje pulsa). Filip kaže da je veoma važno i osmatranje jezika na kojem mnogo toga “piše”.
-Na jeziku razlikujemo “telo jezika” (mišić), kao i pokrivač jezika. Telo jezika nam daje informaciju o stanju osnovnih organa u telu, a prekrivač o patogenim poremećajima. Beonjače, uho, dlan… sve se to gleda na pregledu lekara kineske tradicionalne medicine.
U kineskoj medicini postoji terminologija i neka druga dimenzija koja opisuje skup simptoma grupisanih u različite kategorije, a koji imaju sličnosti sa prirodnim pojavama. Pa tako postoji “patogen vetra”. Ukoliko neko ima osip ili kožnu bolest koja se brzo širi (liči na vetar), onda će govoriti o “vetru”. Kod osećaja težine i tromosti biće reči o patogenu “vlage”, a način lečenja biće usmeren na to da se uklone vetar ili vlaga metodama akupunkture ili biljkama koje će to rashladiti, ugrejati, ukloniti “vlagu”.
Zdrave navike
Kineska medicina je čuvena i cenjena u celom svetu. Kineski narod važi za zdrav i dugovečan. Da li je i danas tako?
-Veoma je važno da li govorimo o Kinezima koji žive danas u velikim gradovima ili onim tradicionalnim ljudima koji se pridržavaju nekih odavno naučenih postulata i kulture življenja. Ogromne su promene u stilu života i veliki uticaj modernih tehnologija. Kinezi su takođe pod velikim stresom i ogromnim pritiskom. Vreme ne radi za njih, pa tako mnogo više o zdravlju vode računa starije generacije. Jedan od najlepših prizora je jutro u Kini kad su parkovi prepuni ljudi srednjih godina i onih starijih koji vežbaju, pevaju, plešu, sviraju. Svako radi koliko može i tako im uvek počinje dan. Nakon toga sledi doručak. Taj talog znanja imaju i mladi, ali mnogi od njih ne stižu da se organizuju ili nisu zainteresovani.
U Kini se žene pridržavaju nekih drevnih pravila, pa tako tokom menstrualnog ciklusa izbegavaju hladnoću i vetar, utopljavaju donji deo leđa i stomak i izbegavaju tokom tih dana energetski hladnu hranu: voće, sladoled i hladnu vodu.
Kako razbistriti misli i zbrku u glavi?
Kinezi rano ustaju i rano odlaze na spavanje. Predveče su ponovo puna igrališta i parkovi, na stotine ljudi tad bar hoda po travi ili veštačkoj stazi, neki trče, neki igraju fudbal, ali ono što im je zajedničko- vrlo su aktivni u svim životnim dobima. Svi oni imaju i mnogo zdravih navika. Neke od njih je rado usvojio i naš sagovornik.
-Svako jutro popijem na prazan stomak dve čaše tople vode, što više ugrejane. Dodam u vodu malo limuna, đumbira ili nane. Telu je ujutro potrebno da se hidrira jer smo osam sati koliko smo spavali bili bez tečnosti, pa je ovakav vid hidriranja i odlična detoksikacija- kaže Filip Manja. -Pred ustajanje je obavezna meditacija koja traje 3 do 4 minuta. Nju radim odmah nakon buđenja u sedećem položaju i ona ima za cilj da me pripremi za dan. U podne takođe meditiram, dok večernja meditacija ima za cilj da me pripremi za noć, očisti zbrku u glavi. I kada zbog društvenih okolnosti nemam uslova za podnevnu meditaciju, ja je obavim tako što je mentalno ispratim, da nije vidljiva drugima spolja.
Filip Manja kaže da je meditacija važna jer se svako od nas vrlo lako može izgubiti u svojim mislima i identifikovati se s njima kao s jedinom realnošću.
-Meditacija nam pokazuje da mi nismo te misli i da još nešto možemo nazvati svesnošću. Veoma je važno da se ne izgubimo u sopstvenim mislima.
Hrana za dug život i dobro zdravlje
Moć biljaka je ogromna i Filip Manja se tokom života i u studija u Kini uverio u to. Fasciniran je višemilenijumskim sistematskim učenjima i znanjima o biljkama i ne krije da je mnoge životne navike promenio pod uticajem kineske kulture.
-Ovde su pravila jasna i postoji svest o tome šta u kom trenutku i periodu treba jesti. U hladnim mesecima to ne treba da bude energetski hladna hrana. Ako odete u hladno podneblje ne treba da jedete hladnu hranu, a ako imate “vatru” u telu, odnosno bol u želucu ili bubuljice, treba da izbegavate hranu koja je topla. U hladnu hranu spadaju: sveže voće, salata, pačetina, nana a u toplu: đumbir, ljuta paprika, teletina, jagnjetina…
Kineska medicina kaže da hrana veoma utiče na to kako se fizički osećamo i da je pored vežbanja, spavanja i mentalnog zdravlja veoma važan faktor za kvalitetan život. Hrana je važna i u kineskoj kulturi življenja, baš kao i vreme u koje se jede.
-Doručak je uvek oko 7h, ručak oko 12h-13h i tad sve prestaje sa radom, a večera je najkasnije do 19h. Na spavanje se odlazi oko 22h, a buđenje je oko 6h. Kinezi jedu mnogo povrća i pripremaju ga na različite načine. Različite regije imaju različitu hranu, pa tako sečuanska regija forsira ljutu hranu. Tu regiju karakteriše velika vlažnost vazduha. Ljudima koji tamo žive je potrebna ljuta hrana da bi eliminisali višak vlage iz tela. Ako bi došli u deo Kine u kojem su zime suve i hladne ako bi zadržali te navike mogli bi da se razbole. Kinezi nisu vegetarijanci, ali ne jedu velike količine mesa i uvek ga seku na veoma sitne komade. U zavisnosti od regije jedu pirinač ili nudle, južnjaci više pirinač, a severni deo nudle. Hleb je drugačiji, kuva se na pari, ima oblik pogačice i zove se mantou. Istina je da postoje restorani specijalizovani za pseće meso, ali su oni jednako čudni Kinezima kao i nama. U Pekingu postoji ulica koja seče glavnu pešačku zonu i na njoj su tezge sa čudnim namirnicama među kojima su meso zmije, morskog konjica ili škorpije. Nakon obroka Kinezi najčešće jedu kiselo voće, a ne slatko, na primer mandarine ili lubenice, retko i kandirano voće. Nove generacije jedu čokoladu dok stariji kažu da im je taj ukus presladak.
Malim koracima do velikih ciljeva
Kombinacija pravilne ishrane, umerene količine hrane i redovnog vežbanja koje je svakodnevno a ne nužno i intenzivno je formula dugovečnosti ovog naroda.
-Ljudima koji su pod stresom se ne preporučuje intenzivno vežbanje jer pojačava rizik od oboljenja- napominje Filip Manja. -Kinezi su uvek birali umereno brzi hod, plivanje, či gong, lagane, fluidne vežbe. Veliki problem je u tome što mnogi znaju šta treba da rade, ali to ne čine. Nismo voljni da istrajemo u stvarima koje su tako jednostavne i efektne, a prvi korak počinje time što ćemo sebi jasno postaviti cilj. Veliki sam fan malih koraka. Taj mali korak može da napravi veliku promenu i dovede do kotrljajućeg efekta.
Filip ne krije da je pre odluke da život nastavi u Kini bio prilično nezadovoljan sobom i svojim okruženjem.
-Imao sam izbor da uradim nešto za seb i uložim nekoliko godina što nije bila velika žrtva. Nije se postavljalo pitanje da li želim da se promenim, nisam ostavio sebi opciju da se predomišljam. Držao sam se toga, pratio intuiciju i smer kojim idem. Razmišljao sam na druže staze i gledao šta će mi doneti budućnost. Ne treba se osvrtati i gledati unazad. Ako žele promenu, ljudi treba da prvo pipnu vodu vrhom palca, zatim da uđu do članaka, pa se malo vrate nazad ako im je neprijatno, a onda ponovo neka probaju..To je zdrav način ka promeni. Kad odlučimo, više ne gledamo unazad.
Branka Gajić
Foto: privatna arhiva
