Postoje igračke uz koje su deca zdravija i srećnija
Najvažniji posao svakog deteta je da se igra, ali na žalost, sve se manje deca igraju, a sve više vremena provode u sedećem položaju zagledani u ekran mobilnog telefona, tableta ili računara. Deca se danas manje kreću, pa je samim tim i njihovo detinjstvo drugačije. Motorika, pažnja i koncentracija su im slabiji u odnosu na generacije starije samo pet ili deset godina.
Da li je mobilni telefon za decu? Nije. Da li možemo da im ponudimo nešto drugo? Možemo. Da li znamo šta možemo da im ponudimo? Da, ali smo zaboravili. Zaboravili smo na male jednostavne stvari koje možemo da uradimo za našu decu- kaže Milica Milićević, dipl. vaspitač i autor bloga “Igre bez telefona” koja podseća roditelje da su oni odgovorni za vaspitanje svog deteta, da niko njihovo dete ne voli više od njih, ali i da nekim jednostavnim aktivnostima mogu poboljšati komunikaciju sa detetom.
-Kad roditelji i deca nauče da se međusobno poštuju, mogu uživati u detinjstvu. Posao roditelja je da pomogne detetu da bude što spretnije i okretnije, da što više vremena provodi u parku, u prirodi, na igralištu- napominje Milica Milićević.
Istraživanja pokazuju da su u porastu problemi kojih ranije nije bilo, pre svega poremećaj govora, disleksija, diskalkulija i slične disfunkcije. Stručnjaci kažu da je moguće to povezati sa nedostatkom kretanja, a kada bi se deca više igrala i ova statistika i se verovatno promenila.
-Danas u velikim gradovima, većina dece dan provodi u vrtiću što je svakako dobro, ali kad dođu kući uzimaju u ruke mobilni telefon ili tablet. Nekad su prve kontakte imali sa roditeljima i prirodom, a danas je to na žalost sa telefonom- zaključuje Milica. -Promenilo se okruženje, pa se tako tehnologija ubrzano razvija, roditelji sve više rade i ne znaju šta mogu da ponude detetu, a da to nije telefon. Ja sam završila Učiteljski fakultet, vaspitački smer gde sam stekla obrazovanje za rad u svojoj struci, ali roditelji nigde nemaju priliku da uče kako da budu roditelji, pa ih ne možemo baš za sve kriviti-kaže Milica.
Kako zabaviti decu?
Uspomene iz detinjstva ostaju zabeležene u svakom čoveku. Na koji način uz pomoć “igara bez telefona” možemo dati detetu mnogo?
-Igre bez telefona su jednostavne. Radeći kao dadilja (u kućnom okruženju) posmatrala sam ponašanje roditelja i potrebe dece. Tek onda sam primenjivala svoje znanje sa fakulteta i otkrila novi način kako zabaviti decu bez telefona. Sve igre koje koristim prate razvoj dečjih sposobnosti (razvoj kreativnosti, govora, logičkog mišljenja, fine i krupne motorike…) u svim uzrastima. Ali, napominjem dečjih sposobnosti. Jer roditelji odustaju od igre sa decom misleći da nešto specijalno treba da rade sa njima.
Gde su se izgubili strpljenje i volja roditelja da budu uz svoju decu?
-Kad dobiju bebu oni prate njene potrebe: da je nahranjena, presvučena, naspavana… ali kako dete raste dolaze nove potrebe. Iz straha da negde ne pogreše, da nešto ne propuste da urade i da ne razmaze dete prestaju da prate njegove potrebe. Upravo te igre bez telefona mogu pomoći da se opuste i roditelji i deca i tad će sigurno biti lakše da se prepoznaju potrebe dece i da se ispravi neprihvatljivo ponašanje, jer će dete osećati sigurnost i ljubav od strane roditelja.
Kakve posledice sa sobom nosi život koji deca provode pred ekranom?
-Telefon nije napravljen za decu. Pretpostavljam da se proizvodi za decu prave po parametrima koji su bezbedni i imaju određenu svrhu. Posledice su prvenstveno fizičke jer dete se razvija u pokretu, a dok koristi telefon ono neprekidno sedi, a tu je i previše ekspresije koju dečje oči i mozak ne mogu da prate.Telefon nije igračka, ima svoju svrhu koja deca ne mogu i ne treba da razumeju u mlađem uzrastu.
Detetu su baš kao i drvetu potrebni sunce, voda, vazduh, zemlja. Šta roditelji nikad ne treba da zaborave?
-Deca treba da uče u prirodi: na suncu, na svežem vazduhu, u pokretu, da se igraju zemljom i vodom jer to prati njihov pravilan razvoj. Roditelji treba da grade osnov za pravilni razvoj deteta. Deca treba da uče od roditelja jer su oni “centar njihovog sveta” i jer je deci tako lakše da prve trenutke radosti, tuge, poraza uče od njih. To će postići samo uz igru.
