A gde je romantika?
“Problemi koje ozbiljna psihoterapija ne može lako da reši…”
Mnogima nije jasno kako je jedan prilično plitak i prosečan ljubavni film postao toliki sociološki i kulturološki fenomen? Kako je zaradio enorman novac i postao jedan od najuspešnije ekranizovanih romana ikad? Odgovor i nije tako komplikovan. Naime, roman i film “Pedeset nijansi sive” eksploatiše prilično uobičajene potrebe prvenstveno ženske gledalačke i čitalačke publike.
On je idealan muškarac, ali i oštećeno biće…
Ako znamo da je ženama u smislu muško ženskih odnosa prioritet preživljavanje (i u okviru nje sigurnost, izvesnost i odanost), pa tek onda reprodukcija (i seks radi uživanja), onda je jasno zbog čega je glavni lik izuzetno bogat i uspešan poslovni muškarac koji je pri tom zgodan i mlad. Dakle, ispunjava oba kriterijuma da bi ga žene poželele imati, odnosno u ovom slučaju gledati i čitati o njemu. Ali, on je u filmu oštećeno biće koje voli sado-mazo igre? Ali, zašto baš to? Zar to ne remeti harmoniju ljubavne priče? Laik bi se ovde prevario u proceni i odgovorio potvrdno, ali ja ne!
Od avanture do sigurnosti
Žene pored muškarca koji je stabilan provajder, vole i “bad boy” muškarca koji im znači avanturu, strast, bunt i kvalitetne seksualne gene. Kad su mlade, žene više vole avanturu, a kasnije traže stabilnost. Dakle, knjiga i film pokrivaju skoro ceo ženski spektar publike. Gde idu žene, tu idu i muškarci tako da je svaki ženski filmski fenomen, ulaznica i karta za momka ili muža. To i jeste recept za punu salu.
Sado mazo seks
Okej, ali zašto baš sado mazo seks? Pa, zato što domaćice i dokone žene vole da vide “šta je sa druge strane?” i “ kako li to sve izgleda?”, a neretko mnoge žene i maštaju o silovanju
(ali,samo kroz misaoni eksperiment) i time elaborišu osećaj potčinjenosti i potpune kontrole od strane muškarca. I o tome su autori mislili i zato su i ubacili ovaj, inače jako loše osmišljen deo (izuzev scene sa ugovorom), jer sado mazo ili BDSM sex nisu ni blizu onako romantične pojave i iza toga se često kriju problemi koje ne samo ljubav, već i ozbiljna psihoterapija ne mogu da reše tako lako. Mnoge žene, ali i muškarci gaje potrebu da spasavaju svoje emocionalne partnere koji igraju ulogu žrtve (ovo se u transakcionoj terapiji zove “dramski trougao”), tako da dobijamo recept za uspeh ovog filma i trilogije, a to je: “Mlad, lep, bogat, oštećen, sklon avantuarama i nasilnom seksu, pa još moli za pomoć, ljubav i spas!”. Gotovo da nema žene, bilo kojeg uzrasta kojoj ovo sve ili bar pojedini elementi nisu veoma intrigantni i zanimljivi. Ipak, ako zaista želite da saznate kako izgleda pravi disfunkcionalan sado mazo odnos, kako on nastaje i kakva mu je etiologija i psihološka posledica, preporučujem film Majkla Hanekea “Profesorka klavira”, a ove “Nijanse sive” ipak ostavite za kokice, šalu, laku zabavu i ne shvatajte ga ozbiljno. Nije to sve zaista tako. Mnogo je ozbiljnije.
Marko Braković
Marko Braković je diplomirao andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Autor je i voditelj brojnih psiholoških radionica, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi. Napisao je tri romana: „Fejsbuk Predator“, „Tablet“ i „Ljudski aparat“.
Trejler filma “Pedeset nijansi – Oslobođeni (FIFTY SHADES FREED)”
© by BGonline. All rights reserved
