Šta sve možemo da uradimo da bismo se osećali bolje?
Često radim sa anksioznim ljudima, sa onima koji imaju panične napade, razne fobije i strahove, opsesivne misli i radnje koji ih onemogućavaju da svoj život žive u skladu sa svojim sposobnostima i mogućnostima. Katastofiranje i generalizacije uvek vode do vrlo intenzivnih negativnih emocija. Na početku našeg rada tražim od klijenata da jasno verbalizuju svoje emocije, da jasno kažu šta osećaju. Gotovo uvek svi pričaju o telesnim senzacijama i o značenju (mislima) koje im pridaju. Knedla u grlu, pritisak u grudima, mučnina, ubrzano kucanje srca, znojenje, konstantne misli da će povrediti nekog ili npr., pranje ruku do beskraja… A onda tražim da mi kažu kako se osećaju u vezi sa tim ili koje su to emocije koje čine neodvojivi deo trougla EMOCIJA, MISAO, TELESNA SENZACIJA. I tad nailazimo na prvu prepreku, nesposobnost da jasno definišu emociju. Svi pominju strah, poneko osećanje krivice, stid i bes. To i jesu najčešće negativne emocije koje nam stvaraju razne psihološke poremećaje. Ali, često su i neke druge emocije potisnute i prikrivene- npr. strahom koji se pokazuje kroz neku fobiju ili panični napad.
PUT ISCELJENJA
U radu sa psihologom, psihoterapeutom neophodno je otkriti tu primarnu emociju da bi se oslobodili simptoma koji se najčešće javljaju kao telesne senzacije. Oni vremenom, ako se njima ne bavimo prerastu u psihosomatske poremećaje: visok pritisak, tahikardiju, čir na želucu, gastrointestinalne poremećaje, ali postoje i emocije koje nam kad ih otkrijemo jasno ukazuju na put kojim treba da krenemo ka svom isceljenju.
GORČINA– tačno ukazuje na onaj deo sebe koji moraš da zaceliš, na ona uverenja koje imaš o drugima i o sebi, a koje moraš promeniti.
Milan je čovek srednjih godina koji je potražio moju pomoć jer su ga kardiolozi uputili na to da su svi problemi koje ima u vezi sa srcem u stvari psihosomatski. Kroz naše razgovore smo došli do toga da se zaista oseća jako izneverenim i od poslovnih partnera, a i od dece. On je pošten, vredan, odgovoran čovek koji je ceo život radio tako da ne povredi druge. Stvarao je i živeo u ubeđenju da i drugi rade i misle isto kao i on. Birao je za partnera čoveka za koga je mislio da je sličan njemu. Vaspitavao je i podizao svoju decu usađujući im svoje životne vrednosti. Prvo ga je poslovni partner iskoristio i prevario, a deca su odrasla i postala neki drugačiji ljudi od onih kakvima ih je on zamišljao. Krenuli su svojim putem. Teško je bilo prepoznati osećaj gorčine u ustima, izneverenost, osećanje niže vrednosti i stradanje ega. Prihvatio je na kraju istinu da on nema pravo da od drugih očekuje da žive po njegovim standardima, kao i činjenicu da se mnogi ljudi menjaju vremenom kao posledica nekih okolnosti na koje nemaju uticaja.
Prihvatio je da to što se partner promenio i što su deca otišla svojim putem nije nešto za šta je on odgovoran. Nije on neko ko ima pravo da osuđuje druge, a pre svega sebe.
Na kraju je metaforički priznao da je „skinuo teret sa leđa“, ispravio se, počeo više da obraća pažnju na svoje zdravlje , ishranu i fizičke aktivnosti. Nestao je osećaj gorčine.
OZLOJAĐENOST– ukazuje na onu životnu zonu u vezi sa kojom živiš u prošlosti i ne dozvoljavaš sadašnjosti da se desi, kao ni promeni koja ti je potrebna da se ostvari.
Ana, žena na početku menopauze, potražila je moju pomoć zbog depresije koja joj je dijagnostifikovana od strane psihijatra. Nisu joj odgovarale tablete koje joj je prepisao. Po mom mišljenju, radilo se o blažoj reaktivnoj depresiji koja je bila posledica nerešenih porodičnih odnosa. Ceo svoj život je posvetila suprugu i deci. Iscrpljivala se i fizički i emotivno. Dugo je negovala bolesnu svekrvu i to u najtežim okolnostima, radila je i poprilično zarađivala, brine još uvek o „namćorastom“ svekru, kao i o ćerki i sinu koji su sad odrasli ljudi. I niko to ne ceni, niko od njih, a naročito suprug . Ne dobija onoliko pažnje od njih koliko joj je potrebno. Već godinama se oseća nebitnom, nedovoljnom, neadekvatnom. To je preraslo u ozlojeđenost koja je dovela do smanjene energije i do toga da se sve više povlači u sebe, ne izlazi, tužna je i počela je da se i fizički zanemaruje.
Bilo je potrebno prilično vremena da prihvati da niko od nje ne očekuje toliku požrtvovanost, da je ona sama kreirala tu sliku da mora da pruži sve na najbolji mogući način da bi bila voljena. A ljubav nije dobijala onako kako joj je bilo potrebno. To su obrazci ponašanja koje nosimo najčešće iz primarne porodice, identifikujući se sa majkom, a razvijajući pogrešna uverenja, na dečjem uzrastu, da će nas roditelji voleti samo ako sve radimo najbolje.
Donela je nove odluke, počela da sebi posvećuje više vremena, porazgovarala sa suprugom i decom i svi su se organizovali, pronašli ženu koja pomaže u kući i omogućava joj da se više bavi sobom. Ozlojeđenost je konačno nestala, a Ana je postala žena srednjih godina zadovoljna svime što je postigla u životu.
NEPRIJATNOST– ukazuje na ono na šta baš sad treba da obratiš pažnju, šta je ono što se sad dešava na šta ti reaguješ naučenim obrazcom ponašanja, a daje ti mogućnost da ga promeniš.
Bojana oseća jaku neprijatnost svaki put kad treba da govori pred većom grupom ljudi. Razvila je strah od javnog nastupa koji je praćen uobičajenim telesnim senzacijama: lupanjem srca, znojenjem , zamuckivanjem. I ono što joj je čudno, jeste da nije bila takva ranije. Kao student, imala je blage treme dok bi polagala ispit, ali tada joj se to nije činilo kao veliki problem.
Sad ima poremećen odnos sa suprugom, nije zadovoljna odnosima u braku i sopstvenom ulogom za koju ima osećaj da joj je on nametnuo. Ona je u ovom trenutku glava porodice, zarađuje mnogo više od njega, a pri tome brine o deci i kući bez ikakve pomoći sa njegove strane. Nezadovoljna je. Naši razgovori su joj pomogli da promeni uverenje da treba ostati u braku zbog dece. Posle razgovora sa njim, davanja šanse da se promeni i njegove nespremnosti za to, počela je da razmišlja o razvodu. Kao da se oslobodila donevši odluku da je i to opcija. Strah od toga kako će sama je nestao sagledavanjem realne situacije u kojoj je ona sama iako je u braku. Nestao je i strah od javnog nastupa. Uspešno drži prezentacije na poslu.
BES ukazuje na ono što ti je bitno, na mesto na kome si postavio granice i na ono u šta veruješ da mora da se promeni u svetu oko tebe.
Željko je stalno ljut. Impulsivan, „istresa“ se na prijateljima i roditeljima. Pokušava da kanališe taj bes, ali mu sve slabije polazi za rukom. Majka ga je uputila na razgovor sa mnom. Tek posle nekoliko razgovora priznao je svoju homoseksualnost. I to da nema hrabrosti da to kaže najbližima. Zaljubljen je, ali nesrećno. Izrazito pati, oseća potrebu da to podeli sa majkom, ali se plaši kako će ona i otac to da prihvate. Posle mog razgovora sa majkom postalo mi je jasno da oni to već naslućuju. Nisu oduševljeni, ali im je najbitnija sreća njihovog sina. Uz moju podršku, priznao je svoje seksualne sklonosti, prihvatio sebe u potpunosti. Srušio sve granice i počeo da menja svet oko sebe.
RAZOČARANJE – ukazuje na ono što si pokušao da uradiš, da se nisi predao apatiji i da ti je još stalo.
Posle dva neuspela poslovna pokušaja da započne privatan biznis, Zoran je osetio veliku razočaranost sobom i počeo da sumnja u svoje sposobnosti. Posao koji radi mu donosi finansijsku slobodu, ali ga ne ispunjava ni u kom smislu. Željan je izazova i dokazivanja, ali primećuje da odustaje i da se polako miri sa situacijom. Ali mu to konstantno osećanje razočaranosti sobom onemogućava da se spokojno preda svakodnevici. Stalno je pod stresom i razmišlja o tome gde je pogrešio. Skrenula sam mu pažnju da to još uvek ukazuje na postojanje energije kojom bi zaista nešto mogao da pokrene i da u stvari emotivno još nije odustao, da on samo racionalizuje. Na površinu je isplivala njegova strast. Započeo je biznis u kome je tek na početku, ali kaže da ovaj put ne odustaje.
OSEĆANJE KRIVICE pokazuje da još uvek živiš na osnovu očekivanja koje drugi ljudi imaju od tebe.
Milanka se leči od depresije od svoje rane mladosti, sa pauzama pije antidepresive već više od 10 godina. Udala se i rešila da postane majka. Jasno joj je da mora da prestane sa farmakoterapijom dok je u trudnoći. Uz pomoć psihijatra je prestala da pije antidepresive i potražila moju pomoć. Kroz naše razgovore postalo joj je jasno da je preterano na sebe preuzimala odgovornost za mnoge stvari u životu koje nisu zavisile samo od nje. Svaki put kad nešto ne bi uspelo, ona je bila kriva. To je nasleđen obrazac ponašanja iz najranijeg detinjstva koji joj je majka nametnula preteranom strogošću. U ranoj adolescenciji je ostala trudna i uradila abortus a da niko za to nije znao. Sve vreme nosi sa sobom osećanje krivice: kako je to moglo da joj se desi, zašto je prekinula život, zašto je izabrala takvog dečka… Oseća da ničija očekivanja nije ispunila, ni roditelja, a ni svoja. Provela sam je kroz proces opraštanja i sad sa radošću očekuje svoje prvo dete. Prihvatila je da neke stvari u životu moraju da nam se dese da bismo iz njih izašli kao bolje, ispunjenije osobe.
Negativne emocije su neizostavan deo života. Ne treba ih negirati, potiskivati. Treba ih prepoznati i ovladati njima. Osvestite ih i zapitajte se koju vam poruku šalju. Šta je to što možete da uradite da ih promenite? Šta je to što zavisi samo od vas? Uvek je to mnogo više nego što vam se na početku čini. Preuzimanjem odgovornosti za tu promenu, sebi vraćate moć koju ste izgubili povlačeći se u negativizam.
Ljiljana Jagodić
Foto: Dario Konstantinović
Mesto snimanja: Orient Villa
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
Imate li emocije pod kontrolom?
Kako preboleti smrt drage osobe?
Da li se u vezi menjamo mi ili naše emocije?
Šta dolazi nakon bola?
Posledice stresa, anksioznosti i perfekcionizma
Besplatna radionica psihologa Ljiljane Jagodić
Osećaj krivice i život pod kontrolom
Uloga oca u životu dece
Kad polazi “poslednji voz” za ljubav?
Zašto su neke dobre i lepe žene same?
Koje igre igraju muškarci u ljubavi?
Ljubav iz muškog i ženskog ugla
Kako posle prevare?
Odnos sa majkom oblikuje ličnost svakog čoveka
Porodica u krizi
Bolan susret sa ličnim strahovima
Šta se dešava s porodicom u savremenom društvu?
Druga strana ljubavi
Nesigurnost u partnerskom odnosu
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
