NEOSTVARENIM LJUDIMA UVEK NEKO SMETA
U muzičkoj priči “Iza horizonta” na istoj bini 9. novembra će se u Sava Centru naći muzičari, prijatelji i saradnici klavijaturiste, aranžera i muzičkog producenta Laze Ristovskog i podsetiti nas na numere kojima je ostavio neizbrisiv trag na ex yu muzičkoj sceni.
Trenutak za večnost
Sa šesnaest godina je bio pobednik Gitarijade, a u sedamnaestoj je upoznao svog idola Lazu Ristovskog, nakon koncerta grupe Smak u Valjevu. Milan Đurđević se i danas jasno seća tog susreta 1984. godine.
-Poželeo sam da se upoznam s Lazom, ali mi je bilo neprijatno da mu priđem. Ipak sam odlučio da to uradim, krenuo ka njemu, a on je u istom trenutku krenuo ka meni. Bio je to trenutak koji se zauvek urezao u moje sećanje- seća se Milan Đurđević.- Predstavio sam mu se i on mi je tad rekao: “Sretaćemo se ti i ja često u životu”. Ispostavilo se da je itekako bio u pravu.
Skoro do poslednjeg dana života Laze Ristovskog, Milan Đurđević i on su se svakodnevno viđali u Lazinom studiju u Košutnjaku. Milan kaže da je Laza bio skroman i vrlo jednostavan čovek, zaljubljen u muziku koju je živeo svakog trena svog života.
-Bio je pre svega zadovoljan čovek, sa karijerom kakvu bi svako poželeo. Svirao je sa Smakom u zlatnim godinama 1979. i 1980. nakon čega sam ja došao u bend. Bilo je to vreme kad je na hiljade ljudi dolazilo na rokenrol koncerte, a Laza je hodao po sopstvenim snovima. Bio je lep, markantan, sve mu je išlo na ruku. Bio je moj idol i imao harizmu kao malo ko. On je bio klavijaturista- idol. Mnogo sati smo proveli zajedno. Bio sam upućen u sve što mu se dešavalo.
Veliki ljudi ne dele savete
Milan Đurđević otkriva za BGonline kako su izgledali njegovi dani provedeni sa Lazom.
-Satima smo znali da slušamo i analiziramo muziku, pričamo o svemu, životu, uspehu, tome kuda su sve otišle naše ideje, o večnosti… Veliki ljudi ne vole da savetuju druge jer znaju da treba da svako treba da traži i pronađe svoj ton, rečenicu, izraz, svoj put. Komplikovano je biti pametan u drugom licu. Laza je imao veliko iskustvo, izuzetnu biografiju i kilometražu koju bi svako među muzičarima potpisao da želi za sebe.
Memorijalni koncert kojim će biti obeleženo delo ovog umetnika okupiće 9. novembra mnogo muzičara iz cele ex YU. I Milan Đurđević će s velikim ponosom stati na tu binu sa željom da nikad ne izbledi sećanje na njegovog velikog prijatelja i muzičara.
-Desetak dana pred Lazin odlazak u bonicu bio sam s njim. Sedeli smo kod njega. I po ko zna koji put smo slušali muziku zajedno. Kad čovek funkcioniše na principu strasti, on se nikad ne predaje. Takav je bio i Laza. Otišao je zajedno sa svojom muzikom, poslednjim atomom snage. Iako već tad nije mogao da svira, ipak je kuckao nešto koliko je mogao zbog svog zdravstvenog stanja. Suština njegove umetničke ličnosti je bila muzikalnost. Među nama nije bilo sujete jer smo se ostvarili. Onima koji nisu ostvareni uvek neko smeta, drugi su mu krivi je misle da imaju ono što njima pripada.
Duhovno buđenje
Saša Lokner i Milan Đurđević su naslednici ovog velikog klavijaturiste, a neki novi klinci danas u njima vide svoje uzore.
-Kad god nam neko priđe setim se mog prvog susreta s Lazom- priča Milan.- Devojke iz benda često podsetim da ima mnogo klinaca koji žele da se slikaju i da uvek pristanu jer njima to mnogo znači.
Frontmen Nevernih beba dodaje da je veoma važno da na zidove ti neki novi klinci stavljaju postere koji imaju veze sa rok kulturom i da predaja vodi ka bezizlazu.
– Svi mi koji smo kompozitori za klavirom idemo prema dubini, dok su gitaristi kao kompozitori više na površini, sve ti kažu direktno. Kad sviraš Rahmanjinova i Šopena ideš u sopstvenu dušu, a u rok muzici to postaje kompleksno, uključuju se i mozak i emocije znatno više kako bi publika to razumela. Komplikovano mi je da shvatim površnost. Volim rečenicu Radeta Šerbedžije “S kim ću ja da ostanem mlad kad svi ostarimo” u kontekstu umetnosti kojom se bavimo. Ne želim da se budim nesrećan i nezadovoljan, sa novcem u džepu koji to ne može da kompenzuje. Mi smo kao bend odsvirali ono što smo želeli, ostavili iza sebe neke velike pesme, upoznali divne ljude i nemamo razloga da budemo nezadovoljni i nesrećni. Imam potrebu da dodirnem emotivno ljude. Mnogima nedostaje empatija, a važno je probuditi ljude, podeliti život sa njima. Svaki kompromis koji napraviš vodi dublje u živi pesak, postaješ nemoćan. Ne smemo da napustimo sopstvenu ideju. Ne želim da sviramo pred 100 000 ljudi koji ne vole i ne osećaju našu muziku. Još uvek mi je važno ko nas sluša, da razmenjujemo poruke koje će duhovno da probude ljude.
B. Gajić
https://bgonline.rs/secanje-na-lazu-ristovskog/
© by BGonline. All rights reserved
