BG online

ODMOR I PUTOVANJA

Maldivi na drugi pogled

Ostrva novca sa kućom na sred mora

Maldivi nisu ostrva – to su zapravo vrhovi planina! Celi Maldivi su planinski venac koji se nalazi pod vodom, a čiji izravnati vrhovi su sad ostrva. Pri tom su Maldivi jedna od zemalja sa najmanjom prosečnom nadmorskom visinom na svetu – na najviši vrh može se popeti i beba, pošto iznosi svega 5 metara! U slučaju porasta nivoa mora usled klimatskih promena, sasvim je moguće da se ova ostrva kompletno nađu pod vodom. Da bi skrenuli pažnju sveta na ovaj problem, vlada Maldiva je jednu sednicu održala u ronilačkoj opremi, ispod vode! Čak su i jedan dogovor ispod vode potpisali. Naravno, bila je to prva sednica neke vlade ikad održana u vodi.

Bez alkohola i svinjetine

Pored peskovitih, rajskih plaža, palmi, kokosa i svega onog što se može videti na površini ostrva, najlepši deo Maldiva nalazi se – pod vodom! Neki od najlepših podvodnih grebena i mesta za ronjenje upravo se nalaze ovde. Tokom mojih ronilačkih ekspedicija uspeo sam da vidim čak dve vrste ajkula, kao i delfine i mnoge druge neobične ribe koje obično viđam jedino na televiziji. Pri tom „ajkula čekićara“ me je najviše oduševila, sa glavom u obliku čekića i prilično pitomom naravi. Ako su Srbi sagradili kuću na sred puta, Maldivci su je napravili na sred mora, koje je svima na putu! Zbog značajnog geopolitičkog položaja na glavnoj okeanskoj trgovačkoj ruti ka Dalekom istoku, pokušavali su da ih pokore Holanđani, Portugalci, Englezi i Japanci. Na većini najlepših plaža na svetu koje se nalaze na Maldivima, zabranjeno je kupanje u bikiniju, a na ostrvu su strogo zabranjeni alkohol, svinjetina i – više od jedne biblije po putniku namerniku!

Ostrva novca

Nekad su ova ostrva bila poznata kao „ostrva novca“. U davna vremena su se određene vrste školjki koristile umesto novca, a upravo takvih školjki bilo je u izobilju na maldivskim plažama. Tako, umesto da novac beru sa drveta, ovde su moreplovci dolazili da ga skupljaju sa plaže. Do 2009. godine strancima je bilo zabranjeno da se kreću van strogo utvrđene turističke rute. To je skoro u potpunosti onemogućavalo komunikaciju i druženje meštana sa turistima. Sada je to promenjeno i Maldivi se polako pretvaraju u raj i za one sa plićim džepom, i za one koji žele da upoznaju ne samo plažu, već i fascinantu kulturu lokalnog stanovništva. Sad je moguće da turisti sami putuju od ostrva do ostrva, odsedaju u privatnom smeštaju, druže se sa meštanima i žive njihovim životom, barem na nekoliko dana.

Fudbal svaki dan

Na Maldivima je veoma popularan fudbal i svakog dana, posle posla, mogu se videti muškarci kako na improvizovanim terenima igraju ovaj sport. Stranci su uvek dobrodošli da se pridruže. U glavnom gradu postoje dva jaka kluba – Velensija i Viktori, koja redovno održavaju derbije koje prati cela zemlja. Maldivci takođe vole kriket i odbojku, ali imaju i niz svojih autohtonih igara koje nigde drugde ne postoje. U sportu „bai bala“ jedan tim igrača u krugu pokušava da označi članove drugog tima unutar kruga. Postoji i njihov „tenis“, baši. To je igra samo za žene u kojoj jedna žena servira okrenuta mreži leđima, preko glave, dok tim žena sa druge strane mreže pokušava da uhvati lopticu.

Knjiga na novčanici

Na Maldive sam otišao da bih uspostavio međunarodnu saradnju na polju kulture između Maldiva i Srbije. Pored divnih plaža i političke krize Maldivi imaju i hiljadugodišnju kulturu o kojoj se malo zna. Imaju svoj jezik i bogatu književnost na tom jeziku, u velikoj meri nepoznatu ostatku sveta. Institucija koju vodim, udruženje Adligat, u okviru kojeg su otvoreni Muzej srpske književnosti i Muzej knjige i putovanja, želi da unapredi međunarodnu saradnju sa svakom državom i svim delovima planete i tako od Beograda stvaramo jak međunarodni kulturni centar ali istovremeno pomažemo i manje poznatim narodima da se o njihovoj kulturi, načinu života, filozofiji, više sazna. Maldivi su tipičan primer kako predrasude utiču na to da većina ljudi ništa osim predrasuda o ovoj zemlji ne zna. Iako su danas Maldivi jedna od dve zemlje na svetu u kojima stanovništvo čini 100% muslimana (druga država je Saudijska Arabija), do 12. veka glavna religija ove države bila je budizam. Na udaljenim ostrvima i u muzejima i dalje se mogu videti više hiljada godina stari prikazi Bude, prava umetnička dela. Koliko je kultura značajna ovom narodu govori i to da se na njihovoj novčanici nalazi – knjiga! I to najstarija maldivska knjiga koja datira iz 12. veka i urađena je na bakarnim pločicama. Nekoliko takvih knjiga može se videti u Narodnom muzeju u Maleu. Začuđujuće je sa kolikom upornošću je ovaj mali narod – ima ih manje od pola miliona, udaljen od svih a na putu mnogima, uspeo da sačuva svoju autohtonu kulturu i običaje. Iako se samo retki posetioci zadržavaju u glavnom gradu, svakako je vredno posetiti nekoliko najstarijih džamija koje plene visokim umetničkim i estetičkim dostignućem eksterijera i enterijera.

Viktor Lazić

Viktor Lazić je avanturista, advokat, doktorant kineskog prava, književnik/putopisac, predsednik udruženja “Agligat” u okviru kojeg se nalaze Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti. Iza sebe ima preko milion pređenih kilometara, oko 10 godina provedenih na putovanjima tokom kojih je obišao 85 zemalja i 6 kontinenata. Iza njega su neverovatne avanture koje je pretočio u 6 knjiga.
muzejknjige@gmail.com
www.adligat.rs

Intervjui i tekstovi Viktora Lazića:
Putovanja kao stil života
Kaži šta čitaš i reći ću ti ko si
Kako izgleda najveća žurka na svetu?
Ljubav na drugačiji način
Pravoslavlje u srcu Afrike

Kaži šta čitaš i reći ću ti ko si

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Ko, kad i zašto oprašta prevaru? Pred milionskim auditorijumom u…