Sa šest godina je pošao u školu. Od prvog dana je bio izuzetno uspešan đak, a srednju medicinsku školu je završio kao učenik generacije, naravno, sa svim peticama. Iako ne potiče iz lekarske porodice, Nebojša Brezić (22) je već kao tinejdžer znao da će medicina biti njegov izbor. Trenutno je na petoj godini studija medicine i ima prosek 10.00! Zahvaljujući svojim uspesima Nebojša Brezić je već dve godine stipendista Fondacije Nikola Kojović.
Kako se postaje vrhunski učenik?
Za uspehe u učenju je ključna dobra organizacija vremena- kaže Nebojša Brezić i dodaje da ako se počne sa učenjem na vreme, sa sigurnošću se postižu odlični rezultati.
-Nikad nisam bio „štreber“, niti sam učio po ceo dan. Za dobre ocene je takođe važno da vas zanima ono što učite, a ja nisam pogrešio sa izborom srednje škole i fakulteta. Ono što mi je manje interesantno obično ostavim za kraj, ali uvek imam svest o tome da ono što se mora ne treba da nam bude teško. Ni meni se ne dopada svaki predmet, neki su me više namučili, ali mi se često dešavalo da kad dublje uđem u neke teme sve se više zainteresujem. Psihijatrija me, na primer, nije mnogo interesovala, ali dok sam pripremao ispit mi je bila sve zanimljivija, čak sam razmišljao o tome da pišem i naučni rad iz te oblasti- priča Nebojša Brezić.
Kako se najbolje uči?
Organizacija učenja ovog sjajnog momka je perfektna, dok je samodisciplina njegova rutina.
-Redovno učim sat, dva, tri, uglavnom jedan predmet dnevno, a pred kolokvijume i ispite sve ostale. Ponavljam naučeno na glas i slušam sebe ili pišem podsetnik i teze. Mislim da se tako najbolje usvaja znanje- otkriva Nebojša neke svoje male tajne.
Sve desetke su njegova ambicija u kojoj i tokom pete godine studija istrajava.
– Žao mi je da kvarim prosek. Nemam neku posebnu tehniku učenja, već je tajna uspeha u kontinuitetu. Mislim da nije samo važno naučiti, već i imati stav, da se lepo izražavate što je presudno za desetku u indeksu.
Još uvek nije odlučio u kom pravcu će nastaviti edukaciju nakon diplomiranja.
-Upisao sam fakultet sa željom da budem hirirug, a sad me više od toga interesuje nauka, npr. molekularna biologija ili specijalizacija gde bih to znanje mogao da implementiram, hematologija ili onkologija.
Dobar lekar po Nebojšinim rečima treba pre svega da bude dobar timski igrač, jer posle 6 godina studija ne može da zna sve.
-Plaši me nekad odgovornost koju lekarski poziv nosi, pa se dvoumim da li da budem kliničar i radim s ljudima ili se posvetim nauci koja takođe može mnogo da pomogne.
Iako kao student ima dosta obaveza Nebojša stiže i da se posveti nekim drugim interesovanjima. Bavio se uspešno fotografijom, naučnim istraživanjima, svira klavir, volontira u laboratorijama, piše naučne radove.
-Interesuju me umetnost, a ranije sam osvajao nagrade na festivalima, za fotografije i moje origami figure. Imam vremena i za druženje. Za uspešno studiranje je ključna dobra organizacija vremena, istrajnost, tehnike učenja koje svako može da izabere za sebe. Loš dan profesora treba zanemariti, ne slušati tuđe mišljenje i ne odustajati- neki su od savete Nebojše Brezića.
Od početka studija Nebojša je poništio jedan ispit.
-Iz psihijatrije sam dobio 9. Znao sam da drugi ispitni rok donosi novu šansu pa sam poništio tu ocenu i ponovo polagao. Dobio sam 10. Nikad nisam savetovao nekog da ne izađe na ispit.
Do sad je napisao nekoliko naučnih radova, prvi još u srednjoj školi dok je boravio u Petnici.
-Imam tri samostalna naučna rada koje sam pisao na fakultetu i tri u kojima sam koautor. U njima sam se bavio histologijom, biofizikom, a omiljeni rad mi je iz fiziologije. Napisao sam ga prošle godine, a pisao sam dve godine. Radili smo istraživanje na životinjama o insulinskoj rezistenciji. Prevodimo ga na engleski i plan je da se objavi u stručnom stranom časopisu.
I Nebojša poput svojih vršnjaka koristi društvene mreže i kaže da se trudi da ima samokontrolu i ne preteruje u tome.
-Može se reći da smo svi na neki način zavisni od društvenih mreža. Ja sam više pasivni posmatrač i imam odabrani krug ljudi koji me prati na njima. Tokom učenja telefon je obično utišan i daleko od mene. Trudim se da me ne ometa, pogotovo pred ispitni rok. Isključim ton na telefonu i ostavim ga na drugom kraju sobe.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
© by BGonline. All rights reserved
