NE ČEKAJTE DA VAS DRUGI IZABERU
Oni koji beže od interneta i novih tehnologija uskoro će biti tretirani kao ljudi bez ruku ili nogu, tvrdi Petar Vasić, stručnjak za digitalni marketing. Dok se priseća vremena kada je i sam verovao da mu nikad neće biti potreban mobilni telefon konstatuje da u 21. veku ljudi već imaju “digitalni self” na internetu koji je svojevrsan produžetak njih samih.
-Nismo ni svesni koliko smo poludigitaizovani ljudi. Mojoj generaciji privatnost veoma znači, ali to više nije vrhovna vrednost većini ljudi. Internet i nove tehnologije su nas povezali što je svakako dobro- kaže Petar Vasić koji je u svakodnevnom online kontaktu sa mnogo ljudi i savršeno razume online svet.
Šta je sreća i šta utiče na to da li ćemo biti srećni? Petar podseća da istraživanja na ovu temu ukazuju na tri faktora: broj prijatelja, dubina odnosa i to da li sa tim prijateljima imate zajednički cilj.
-Društvene mreže nam omogućavaju da se povežemo i okupimo oko neke ideje. To druženje utiče na našu sreću i to nije virtuelna sreća. Ne vidim nikakvu razliku u tome da li razgovaramo s nekim telefonom, na chat-u ili uživo. U svim tim načinima komunikacije mi razmenjujemo emocije.
Ti si ono što pišeš
Vasić ne priznaje priče o takozvanom “lažnom” predstavljanju u virtuelnom svetu jer, kako kaže, toga ima i u svakodnevnom životu.
– Ljudi se lažno predstavljaju svakako, jedino su na internetu malo opušteniji. Upoznavanje na taj način je normalna stvar. Nema razlike u tome da li si otišao na koktel parti ili na twitter, osim što žurka na twitteru traje konstantno. Ne može da se glumi posle mnogo tvitova, jer ti si ono što pišeš i to se jasno prepozna.
Nema omiljenu društvenu mrežu. Fejsbuk, instagram, twiter, snapchat, sve mu je to podjednako zanimljivo, a i posao ga svakodnevno vodi ka ovim komunikacionim kanalima.
-Klinci su danas najviše na instagramu ili snapchat-u, a mi stariji smo se vezali za facebook gde je previše informacija o nama i svemu što nam je važno. Kao klinac sam bio zaljubljen u devojku koju sam mogao da vidim samo u školi, a sad zahvaljujući internetu svi znamo gde su nam drugari, šta su jeli i radili, i to iz sata u sat. Facebook na primer može da predvidi kad će neki par da raskine vezu. On zna šta on/ona lajkuju, da li idu na profile drugih momaka/devojaka i sve što rade online.
Životni padovi
Petar Vasić je poslovno veoma angažovan u različitim projektima, dan mu je uglavnom kratak, često putuje, a od telefona i punjača se ne razdvaja. Uprkos konstantnoj upućenosti na online komunikaciju kaže da uživa u susretima s ljudima, dok sa svojim “superfanovima” ima običaj da ide na kafu. Ovom ambicioznom mladom momku nije sve oduvek išlo kako je planirao. Imao je svoje uspone i padove koje je dobro upamtio.
-Ja kad padnem, padnem ozbiljno. Tokom devedesetih sam živeo na Dorćolu. Otac mi je umro kad sam imao petnaest godina. Već sa 16 sam počeo da živim sam. Bio sam bez novca. Prvo sam prodavao garderobu i od toga živeo jedno vreme. Otišao sam u Sloveniju gde sam u početku prodavao upaljače na kutijama. Dobio sam priliku da kao stranac upišem Američki faklultet za komunikacije, pa sam istovremeno studirao i prodavao, vremenom shvatio neka pravila biznisa, pa sam upaljače koje sam nekad prodavao na ulici počeo da distribuiram drugima i razvijao posao- seća se Petar.- Kasnije sam otvorio još jednu firmu koja je na telefonski poziv rešavala popravku kompjutera što je u to vreme bila inovacija. Nakon nekog vremena sam se odselio u Nemačku. Pre dve godine mama mi se razbolela, došao sam u Beograd da je posetim, video rupu na tržistu u digitalnom marketingu i ostao. Kad si gladan naučiš mnogo “na ulici”, treba da se adaptiraš i snalaziš, pa uvidiš da ipak nisi najveći car. Odlaskom u inostranstvo dobiješ ranu koja vremenom zaraste, ali kad sam došao ovde posle toliko godina ona se otvorila. Nisam imao svoju ekipu, bio sam manje-više sam i opet na početku.
Ono što Petar Vasić prepoznaje kao najveći problem na našem tržištu je navika ljudi da se neprekidno žale, naročito kad nam ne ide kako su pranirali.
-Oni su uvereni da neko treba da ih izabere, bilo na poslu ili u “X faktoru”. Ja sam sebe izabrao da radim ovo čime se bavim. Pravim video klipove i edukujem druge. Ljudi moraju da počnu da biraju sebe, da kažu sebi šta žele, da ih ne zanima mišljenje drugih. Ako si dovoljno dobar- uspećeš, i zato što to voliš da radiš. Ljudi treba da biraju sebe, a tržište odlučuje da li vrediš.
Ko smo mi u stvari?
Petar kaže da je tržište nemilostrdno i da svako vredi onoliko koliko je neko spreman da plati za to što on nudi.
-Kad si na dnu imaš vremena da se odmoriš. Nakupiš se energiju i pokažeš šta možeš. Ali, što više uspeha imaš i što te više ljudi shvati, sve je veća tvoja sumnja u sebe. Tad sve više sebe proveravaš. Priznajem da me dotiču negativni komentari. Nekad sam se upuštao u rasprave, ali sad to više ne radim. Prepun je internet voajera, onih koji prate sve šta drugi rade, ali nikad ništa ne lajkuju- kaže Petar i dodaje da svako na internetu ima produžetak svoje ličnosti. -Tako sam i ja polu čovek- polu robot. Na internetu se prati i analizira sve što radimo. Ti ni ne znaš da tvoj identitet nije onakav kakav misliš da jeste. Ako si negde lajkovao na primer vino, zatim čokoladu, facebook će proceniti da je za tebe sir odličan izbor izračunati ko si realno TI. Na taj način će otključati deo podsvesti, a mnogi o sebi saznati ono što nisu i slutili da jesu.
Šta god da radimo trebalo bi da se trudimo da budemo najbolji u tome- formula je uspeha Petra Vasića.
– Svi se ovde nešto žale, svi su u očaju. Ali, kad shvatiš da si u stvari ok, već si dobio na lotou. To je prvi korak. Ne želim da bacim svoj život, a odavno sam shvatio da neću umreti od gladi i da niko niko neće da umre ispod mosta. To se više ne događa! Šteta je ne živeti punim plućima. Imao sam i ja svoje poslovne promašaje poput aplikacije u koju sam uložio sav novac koji sam imao, a pri tom niko na nju nije kliknuo. Ne žalim zbog toga, a sigurno bih žalio da nisam probao.
Iznad svega voli ljude i kaže da veruje u to da su generalno dobri.
-Preplašeni su vestima i čovek je na žalost najpodcenjenji brend. Svi smo samo preplašeni, a ne loši. Ljudi koji se drže u strahu su lakši za kontrolisanje. Mislim da je porodica veoma važna. Meni ona toliko nedostaje. Pokušavam da budem dobar čovek.
Petrova ideja da treba imati hobi od kojeg će se zarađivati za život je nekima strana, ali ima i onih koji su njome oduševljeni.
-Svako bi tu dao mnogo više sebe i založio se jer ne bi imao obavezu da radi 16 sati dnevno. Ako je to nešto što bi svakako radio u slobodno vreme, onda i drugačije percipiraš i prilaziš poslu.
Ideja bez realizacije je NIŠTA
Agencija Petra Vasića se nalazi u njegovom stanu na Dorćolu. Ekipu s kojom radi čine njegovi prijatelji i kroz osmeh kaže da mu taj ambijent pre izgleda kao komuna nego mesto za biznis, a da funkcionišu dobro jer niko nema utisak da dolazi na posao.
-Ako razumeš svoj biznis kao ultimativnu slobodu, onda si i slobodan. Problem egzistencije je prisutan kod svih, ali ljudi se ponašaju kao da ih juri lav da ih pojede! Njihova priča i taj stav su lažni! Mnogi su u kreditima i to im ne da mira. “Hej, ti treba da živiš”, to uvek ponavljam. Zatrpani smo razmišljanjima o tome šta nam sve navodno treba, a onda sebe držimo u psihološkom zatvoru. A u stvari bez svega toga na šta trošimo novac mi možemo da živimo.
Motivacione govornike ne prati i ne gleda. Kaže da ne kopira nikog i da niko ne govori ono što od njega imamo priliku da čujemo. Otkriva da u meditaciji rešava sve svoje nedoumice o poslu i životu.
-Pokušavam da nađem svoju istinu, a motivacija počinje kad shvatiš da tvoje kukanje niko ne sluša. Na svojim predavanjima umem da kažem ljudima: ”Nemojte da radite, jer jedan posto vas će da uspe, dobićete čir, posvađaćete se sa svima…” Onog ko hoće da radi ova rečenica motiviše. Ideja više nema onu vrednost kao pre. Sad je važno ono što uradiš od te ideje i pokažeš da li si dovoljno veliki ili mali da pregaziš sve da to što si zamislio uspe. Mi smo platforma za nove generacije i ne smemo da ih brukamo.
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
