ZA IZLAZAK IZ ZONE KOMFORA POTREBNA JE HRABROST
„Život u većim gradovima, gužve, buka, stres, negativna energija koja dotiče svakog je nešto što postaje prevelik teret za mnoge. I to je normalno zato što to nije naše prirodno okruženje. Što čovek više radi na sebi, to će ga više vući da se vrati prirodi i skloni iz velikih gradova.“
Ništa kreativno i dobro po nas ne stanuje u zoni komfora- poručuje jedan vrlo poseban, autentičan i drugačiji personalni trener i nutricionista direktno sa Tenerifa gde trenutno razvija svoj program. On čvrsto veruje da telo može da se razvijati samo ako vežbamo svoj um, a u svom radu se trudi da takvo viđenje osvesti i u drugima.
Po zanimanju je lični trener, a svom radu i krijentu prilazi na specifičan način. Dalibora Petrinića (37) od njegovih kolega izdvaja duhovni pristup, ali i pogled na život. Spiritualnost i motivacija su ono čemu je veoma posvećen. Mnogo čita i istražuje izbegavajuće sve one teorije koje sa sobom nose neka unapred određena pravila i zakonitosti. Ovaj ambiciozni mladić, sertifikovani trener i nutricionista koji trenutno živi na Tenerifima, radi sa pripadnicima svih generacija, decom i sportistima, a fitnes je za Dalibora način života.
-Ja živim ono što pričam i savetujem ljudima. Za mene ovo što radim nije hobi ili ekstra prihod kao za mnoge, već posao od kojeg živim. Mislim da treba izbaciti iz glave popularne programe za mršavljenje i dijete s kojima se brzo dolazi do rezultata, i shvatiti da na tom putu ne postoje prečice. Ceo život moramo vežbati, paziti šta jedemo i brinuti o telu. Ceo život, ne samo dva meseca u godini. Ako brzo dođete do rezultata, još brže ćete se vratiti tamo odakle ste krenuli. Fitnes je životno putovanje, i kada to ljudi shvate onda im se otvori jedna kompletno nova dimenzija svesti. Zato, kada me ljudi pitaju koliko često treba da vežbaju ja im kažem: „Svaki dan treba biti aktivan! Koliko dugo? Do kraja života! Koliko dugo treba raditi na sebi? Do kraja života!“ Prestanite tražiti prečice, krenite na putovanje i uživajte u svakom danu.
Da li je motivacija važan preduslov za početak rada na sebi?
-Motivacija je najvažniji preduslov, ali mnogi isto tako počnu raditi tek kada dođu do „dna“, što je slučaj i sa vežbanjem. Mnogo bi lakše bilo redovno održavanje, zar ne?
Šta sve ljudi mogu uraditi dobro za sebe a da toga često nisu ni svesni?
-Većine dobrih stvari su ipak svesni, jer one zahtevaju izlazak iz zone komfora, što itekako budi svest, vjerujte mi 🙂 . Ali, mislim da svako treba da manje gledaju tv, manje čitaju novine i online „trash“ portale, da više piju vodu i borave na suncu, hodaju, jedu više voća i povrća, smanje hleb. Već sa tim pomakom mogli bi prilično, a „bezbolno“ da poboljšaju svoje mentalno i telesno zdravlje.
Koje su su to važne navike koje imaš u svakodnevnom životu, a doprinose tome da se dobro osećaš u svom telu?
-Nastojim da se budim svako jutro u 7 sati i idem na spavanje do 23 sata. Kad ustanem popijem 2 šolje zelenog čaja. Nakon toga uradim jutarnju meditaciju. Ne jedem pre 13 ili 14 sati da bih dao telu dovoljno vremena da se samo „očisti“ iznutra. Izbegavam sedenje jer je ono smrt za naše telo i zdravlje, ali na žalost većina ljudi toga nije svesna. Čak i dok pišem mejlove ja sam u položaju dubokog čučnja, što je za većinu ljudi na našim područjima nakon 30 sekundi pravi izazov, a npr u Indiji tako ljudi provode radni dan. Svakog dana radim vežbe za mobilnost, fleskibilnost i kvalitet pokreta. Pet puta nedeljno radim vežbe snage sa vlastitim telom. Nastojim svaki dan da provodim što više vremena na svežem vazduhu i pravi sam zavisnik od sunca, što je i najveći razlog zašto sam se preselio tu na jug Tenerifa.
Koje najčešće greške ljudi prave, naročito oni koji žive u urbanim sredinama?
-Oni ne prave greške, već se jednostavno uklope u tu sredinu u kojoj borave. Zato se sada sve više ljudi vraća na selo i ja verujem da je budućnost u uzgoju vlastite hrane, jer sve ovo što nam je dostupno je na žalost hemija i GMO. Ali hrana je samo jedna stavka. Život u većim gradovima, gužve, buka, stres, negativna energija koja dotiče svakog je nešto što postaje prevelik teret za mnoge. I to je normalno zato što to nije naše prirodno okruženje. Što čovek više radi na sebi, to će ga više vući da se vrati prirodi i skloni iz velikih gradova.
Ljudi su često „šampioni izgovora“. Kako to mogu da promene?
-Pogotovo je to slučaj na Balkanu. To se može promeniti samo radom na sebi. Prvenstveno da prestanu da lažu sami sebe. Treba da shvate da smo jedino mi sami odgovorni za sve što nam se događa u životu, niko drugi. To je veliki korak i za mnoge pretežak, jer izlazak iz zone komfora zahteva puno hrabrosti, i zato mnogi većinu životu u toj zoni i provedu, kukajući, optuživajući druge, ljubomorni i zavidni na sve.
Koja je tvoja misija i u kom smislu je tvoj koncept drugačiji na sve ono što tvoje kolege nude?
-Moja misija je da probudim svest kod ljudi, motivišem ih i pomognem da otvore um i shvate koliko su u stvari moćni i za šta su sve sposobni. Moj koncept je drugačiji od koncepata većine mojih kolega zato jer ja radim na sva 3 polja: um, telo i duh istovremeno. Jako telo bez jakog uma i duha ne znači ništa. Fitnes je samo mentalni izazov, ne telesni, koliko god to mnogima čudno zvučalo. Motivacija i pokazivanje ljudima za šta su sve sposobni je ključ svega. Dugo radim ovaj posao i shvatio sam da je ključ u ljudskom umu, a ne u nekakvom popularnom trening programu ili dijeti. Jako puno radim na otkrivanju pravog uzroka trenutnog stanja klijenta, jer je sve što telo manifestuje spolja (problemi sa težinom, zdravljem, kožom…itd) rezultat nekog „unutrašnjeg“ problema, odnosno problema sa psihom. Isto tako verujem da sve što nam treba da budemo u formi života je samo naše vlastito telo. Nikakve sprave, mašine, tegovi, niti ostala oprema koju su godinama prodavali i još uvek prodaju ljudima uveravajući ih da je to jedini način da budu fit. Često umem da kažem: „Sve što nam treba je oduvek u nama, samo se toga moramo setiti“.
,
Branka Gajić
Foto: Fabio Camandona
