Mnoge žene i mame su hronično umorne, iscrpljene i nezadovoljne, a ne mora da bude tako…
„Za svaku vrstu dobrog odnosa i komunikacije, potrebna je emocionalna zrelost koja nama hronično nedostaje. I dalje smo duboko nezreli, uvereni u tradicionalna uverenja koja ne vode ka zdravom načinu života i dobrom odnosu prema sebi i drugima…“, kaže Danijela Ostojić koja kao žena i profesionalac u oblasti psihologije i psihoterapije uvek ističe da izuzetno ceni ljude koji su posvećeni svom duhovnom i mentalnom razvoju.
Dok nam otkriva da često sa klijentima voli da se našali i kaže: „Vrlo brzo ćete prepoznati osobe u svom okruženju koje takođe idu na psihoterapiju, to su vaši ljudi“ ili „Birajte za partnere muškarce koji su već na terapiji i obrnuto“ dodaje da u tome ima dosta istine i da je bavljenje sobom kada je reč o mentalnom zdravlju podjednako važno kao i redovni odlasci kod lekara porodične medicine.
Kako se snaći u uslovima savremenog života?
Danijelin rad kao psihološkinje i psihoterapeutkinje je fokusiran na ljude koji su poreklom sa Balkana i u tome veoma obraća pažnju na kulturološki aspekt za koji kaže da igra veliku ulogu u nastanku i održavanju psihopatologije. Ovoj važnoj temi je posvetila i svoje konferencije pod nazivom „Promeni balkanska uverenja“ koje je održala širom regiona.
Da li je savremeni način života doprineo tome da ljudi postanu površniji i nemajući mnogo vremena za sebe ostanu zagledani u sve ono što ne radi za njih i njihovo dobro?
-Moj stav je da homosapiens nikad nije imao bolje uslove za život, samo se nije dobro snašao u njima. Naša priroda je takva da smo nagonska bića i neophodno je puno truda i rada oko sebe, da bismo naučili da upravljamo nagonskim mehanizmima. Okruženje, dostupnost informacija, stimulacija sa svih strana, mogućnost velike materijalne zarade od kuće, dostupnost putovanja, skupocenih materijalnih stvari, teraju čoveka da se pretvori u mašinu koja izgleda kao kavez hrčka u kojem je čovek hrčak i vrti točak u beskonačnost. Obično, kada se u točak stavi neka distrakcija, on zastane, pa ako distrakcija ne ugrožava direktno život, on i dalje vrti točak. Samo svesnost o prolaznosti ovog krhkog i kratkog života, može čoveku pomoći da shvati sopstvenu vrednost i nauči da živi u skladu sa sobom. Psiholozi bi rekli da čovek treba da teži ka samoostvarenju i autentičnosti. Moram priznati da kroz praktični rad sa klijentima, težnja ka ovom postignuću je izuzetno teška.
Hronično umorne žene i mame
Čemu je uglavnom učena prosečna balkanska žena? Kakva uverenja je najčešće ponela sa sobom u život?
-Nije samo učena, nego se još uvek uči. Kada sam kao psiholog odlučila da pričam o prosečnim balkanskim obrascima na koje je važno ukazati mnogi su ovaj kontekst razumeli kao negativnu konotaciju, pa brže bolje požurili da se brane od balkanskih pravila. Možete naslutiti ko je bio na prvoj liniji odbrane? Muškarci, naravno! Dakle, svrha i uloga žene u tradicionalnom društvu kao što je naše jeste da bude podređena i fokusirana na brak, odgajanje dece i služenje zajednici. Ta ideja je logično, najviše pogodovala muškarcima/ tatama koji su dolazili sa posla i danas dolaze, čekaju skuvan ručak, dok se malo odmore, deca treba da budu mirna, onda oni ustaju nakon male dremke i sedaju za sto koji je postavljen sa toplom supom, završe sa obrokom i odlaze u svoje obaveze. Ovako izgleda prosečna balkanska porodica, nažalost i danas u ovom savremenom dobu. Duboko ukorenjena pogrešna uverenja oko ženske uloge su toliko jaka, kao što vidite iz opisanog, da svaki uticaj na ta uverenja rezultira otporom i agresivnošću na sve stručnjake ili ljude koji imaju drugačiji stav. Posledica ovakvih učenosti se najviše vidi i oseti u životu jedne prosečne žene/mame koja zbog hroničnog umora, iscrpljenosti i nezadovoljstva obično ili ima probleme u mentalnom zdravlju ili je fizičko zdravlje narušeno poput problema sa štitnom žlezdom, pretilnošću, gastrointestinalnim smetnjama i sl.
„Ljubav, poverenje, uvažavanje, praštanje i tolerancija su stubovi na putu ka balansu. Ako ih čovek poštuje i ima jasnu viziju gde ide, šanse za uspeh su velike.“
Šta vaša praksa i susreti sa ženama Balkana govore – kojih uverenja se najteže odriču?
-Jedno od najpogubnijih i najdestruktivnijih uverenja za nju jeste da ako se ne ostvari kao majka i žena, ona ništa ne vredi! Zamislite pod kakvim pritiskom takve žene žive i sa kakvim motivima ulaze u brak? Izuzetno je težak psihoterapijski rad kada je ova tema u pitanju, da je osposobimo i naučimo da vrednuje sebe kao ličnost, ljudsko biće sa ili bez ovih uloga. Zapravo, učimo žene da razumeju da je biti supruga ili majka samo jedna od uloga koje neko može imati u društvenoj zajednici i da pored ovih važnih uloga, ona može da bude ostvarena u još mnogo drugih uloga. Učimo ih principu samovrednovanja sebe, bez obzira na to šta tradicionalno društvo od nje očekuje.
Da li je ženi mesto kod kuće?
Kuda je odvelo ekonomsko osnaživanje i osvešćenost ženu i šta je ono što se u tome najmanje dopada muškarcima Balkancima?
-Logika kaže da je to jedini put ka izgradnji društvene zajednice u kojoj bi konačno muškarac i žena mogli da žive zadovoljni, ispunjeni i ostvareni jedno sa drugim. To podrazumeva da su oboje dobili šansu da se razvijaju u svojim potencijalima, da se osećaju dobro sami sa sobom i to je najbolje što se moglo dogoditi ženi, a i muškarcu. Pa gde je problem? Nemaju samo žene pogrešno usvojena uverenja o ulogama. Ta uverenja su podjednako zastupljena kod muškaraca. Dakle, oni veruju da je ženino mesto u kući, sa porodicom u vaspitanju dece, kuvanju i obavljanju te tradicionalne uloge. Princip po kojem će ona biti podjednako vredna u društvenoj zajednici kao i on, muškarcu ne odgovara jer bi to podrazumevalo i njegovu promenu i veći angažman, pa bi iz klasične pasivne pozicije oko porodičnih aktivnosti morao uložiti više svog slobodnog vremena i podjednako sa suprugom investirati se u vaspitanje dece. To je nepoznat teren za muškarce sa Balkana. Imaju snažan otpor prema „novom konceptu“ i ne razumeju važnost svoje uloge u ovom procesu da bi porodica uopšte imala taj predznak funkcionalnosti.
Mnoge samostalne, finansijski nezavisne žene kažu da im je teško da nađu partnera. Zbog čega je to tako? Koliko je u vezi važno “ko više zarađuje”?
-To je nažalost činjenica koja nije povezana sa logikom. Ali opet iskustvo mi kaže da mi imamo problem sa logikom i konstruktivnim načinom razmišljanja. Sigurno je da uspešne i ostvarene žene imaju problem u pronalasku partnera i to je povezano sa onim uverenjima koja muževi Balkana imaju. Uspešne žene uglavnom žele pored sebe uspešne muškarce koji razumeju ovakav način života, ali suština i temeljni problemi su u socijalnoj zajednici koja još uvek jako vezuje za pogrešne vrednosti, pa onda žena sa Balkana, koliko god bila uspešna, ona je duboko u sebi tradicionalno vezana za kolektiv i verovanja tog kolektiva. Samim tim, ona traži uspešnog muškarca, ali da bude „podoban“. Kada uspešna žena ostvari odnos sa uspešnim muškarcem, ona se bori za dominaciju, a to narušava partnerski odnos. Naravno, za svaku vrstu dobrog odnosa i komunikacije, potrebna je emotivna zrelost koja nama hronično nedostaje. I dalje smo duboko nezreli, uvereni u tradicionalna uverenja koja ne vode ka zdravom načinu života i dobrom odnosu prema sebi i drugima. Logika je negde po strani, dok emocije dominiraju. Pitanje je koliko želimo da radimo na svom emotivnom kapacitetu i da zaista svi dođemo u tu zrelu fazu života. Nismo svi u mogućnosti da to postignemo.
U potrazi za balansom
Gde je balans između duhovnog i materijalnog u savremenom svetu na tasu/vagi životnih vrednosti?
-Balans je najteže postići jer podrazumeva ulaganje u svoj kapacitet. Zapravo, celi životni put je potraga za balansom. Put ka balansu vodi preko mnogih pogrešnih skretanja, bolnih padova, uspeha i neuspeha. Samo mala doza svesti o tome, vodi ka putu balansa i moram da naglasim da uspešan put ka balansu ne može ostvariti onaj ko nije spreman da radi na sebi. Važno je da putnici koji su na tom putu ne zaborave osnovne ljudske vrednosti kao što su: ljubav, poverenje, uvažavanje, praštanje i tolerancija. Ove vrednosti su stubovi na putu ka balansu. Ako čovek poštuje te stubove i ima jasnu viziju gde ide, šanse za uspeh su velike.
„Samo svesnost o prolaznosti ovog krhkog i kratkog života, može čoveku pomoći da shvati sopstvenu vrednost i nauči da živi u skladu sa sobom.“
Koje životne istine je najteže prihvatiti?
-Najčešće su to neugodne istine koje nas bole, kao što je recimo prolaznost života, nemogućnost da promenimo druge ljude, da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i naravno za sopstvenu sreću. U suštini, najteže je prihvatiti odgovornost za sopstveni život, da je sve u našim rukama. Prihvatanje ove odgovornosti kod pojedinaca zahteva rad i preispitivanje sopstvenih uverenja.
Koja je razlika generalno između muškarca i žene na psihoterapiji?
-Psihoterapija je slična kod oba pola, ali ipak postoje neke razlike. Muškarci obično dolaze na terapiju zbog problema sa stresom, agresijom ili zavisnostima, dok žene češće traže pomoć zbog
emocionalnih problema, anksioznosti ili depresije. Generalno, muškarci teže izražavaju emocije i potrebna im je dodatna podrška u tom procesu, dok žene često već imaju kapacitet za introspekciju i verbalizaciju svojih osećanja.
Sa kojim najčešćim problemima se suočava savremena porodica. Šta je esencijalno što treba sačuvati uprkos problemima, stresnim danima, nesuglasicama? Može li baš uvek ljubav da pobedi?
-Savremena porodica se suočava sa mnogo izazova, uključujući stres zbog posla, ekonomske nesigurnosti, nedostatak vremena za kvalitetno zajedničko vreme i naravno različite emocionalne i psihološke probleme članova porodice. Esencijalno je sačuvati komunikaciju, poverenje i ljubav unutar porodice. Ljubav može pobediti mnoge prepreke, ali je potrebno da oba partnera budu spremna na rad, razumevanje i kompromis.
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
