BG online

Intervjui

Dečak sa pola srca (Nikola Džoni Ranković)

ŽIVOT U RITMU ROKENROLA

On je nasmejan, ambiciozan, optimističan, a pri tom je i medicinski fenomen. Nikola Ranković je pre 13 godina rođen bez jedne strane srca, bez dela donje šuplje vene, sa suženom plućnom arterijom i otvorenom srčanom šupljinom. Veći deo detinjstva proveo je u bolnici, a nakon druge operacije dobio i dijabetes. Uprkos nedaćama koje su ga pratile tokom odrastanja, a koje su ga učinile velikim borcem, Nikola Džoni Ranković je odličan učenik, vedar, lepo vaspitan dečko i veoma uspešan mladi muzičar.
Iako živi u odnosu na svoje vršnjake na specijalnom režimu koji podrazumeva insulinsku terapiju tri do pet puta dnevno, strogo kontrolisanu ishranu, odlazak više puta tokom mesec dana u Zavod za transfuziju i pod stalnom je terapijom lekovima svaki njegov dan je ispunjen smehom, kreativnošću, velikim planovima, ambicijom i muzikom koja je za njega posebno lekovita.

Heroj sopstvenog života

Svojom neverovatnom energijom i voljom Nikola pobeđuje u trci za život iako u proseku njegovo srce ima 50 otkucaja u minutu.
-Gledam i slušam ljude kako plaše svoju decu rečima: „Pazi, pašćeš niz stepenice” ili „Ne tamo, uješće te kuče” i pitam se zašto sve to rade. Ako pazim neću pasti, neće me niko pojesti, neće mi ništa biti- to su moji rezoni. Moja poruka svima je da se opuste i žive bez straha – priča nam Nikola koji zbog zdravstvenog stanja nije išao u obdanište, većinu dečačkih dana je proveo u bolnici, a od kad je ugledao svet se bori za sopstveno zdravlje.
Proglašen je Nikola Ranković i herojem Beograda pre tri godine, nakon što je organizovao humanitarnu svirku kad je prikupljeno 15.000 evra za lečenje devojčice Lane Nikolić.
-Ne gubim vreme radeći ono što mi ne predstavlja zabavu i nešto korisno. Obožavam muziku, jedrenje na Savi, a volim i automobile- priča nam Nikola i dodaje da se mnogo toga promenilo od trenutka kad je u šestoj godini čuo pesmu grupe Van Gog. – Bio je to moj prvi susret sa rokenrolom. Tad se pokrenulo nešto u meni, počeo sam da sviram i pišem. U rokenrol muzici postoji energija koja leči. Ne mislim da je RnR bunt i da rokeri treba da budu masni, prljavi i da sviraju po garažama. Borim se protiv toga. Želim da rokenrol izađe iz garaže. To je veoma emotivna muzika koliko god da zvuči buntovnički. I još nešto… rokenrol je veoma lekovit.
Nikola ima mnogo drugara sa naše rok scene. Uvek su tu za njega članovi Yu grupe, Nevernih beba, Van Goga. Đule i momci iz benda su mu poklonili prvu električnu gitaru.
-Vodimo ozbiljne razgovore iako je to nekom možda čudno budući da imam 13 godina. Pričamo o gitarama, pojačalima, a oni su nesebični prema meni. Savetuju me, mada sam ja uvek dosledan svom stilu. Imam bend “The Churlians” koji sa mnom svira uživo, dok sam album “Teram po svom” snimao sam sa producentom Vojom Aralicom. To su bila dva najlepša raspusta u mom životu. Odsvirao sam sve gitare, pevao, dok je bubanj svirao Srba iz Van Goga, a bas gitaru Voja Aralica.

Deci treba reći sve

U svojim pesmama Nikola govori o životu, a najčešće piše dok putuje. Svojim zdravstvenim problemima ne pridaje veliki značaj. Živi s osmehom i ima poruku za sve, a naročito za one koji od malih problema umeju da “naprave” velike.
-Na problem ne treba gledati kao na nešto strašno i moramo imati u glavi da za svaki problem postoji rešenje- kaže Nikola. -Sve treba raditi i sagledavati bez velike nervoze i panike. Porodica je uvek uz mene, moja velika podrška. Oduvek su otvoreno razgovarali sa mnom o svemu, pa i o bolesti. Ne treba od dece kriti ništa. Kad se suočimo sa strahom i uverimo se da nam se neće desiti ništa loše onda sve prođe. Tako sam i ja savladao svoje strahove. Na strah treba gledati kao na čoveka sa kojim treba da se o nečemu dogovorimo… ništa preko telefona i porukica, već mu reći u lice: “Ja se tebe više ne plašim”.
Deca koja se celo detinjstvo bore za život imaju drugačiju energiju i veoma su hrabri. Takav je i Nikola. On je sa 16 meseci imao prvu operaciju, a drugu u petoj godini.
-Rođen sam bukvalno sa pola srca i malo je takvih primera u svetu. Ne volim kad neko sebe samosažaljeva i kuka. Za to vreme je moglo možda da se nađe neko rešenje.
Nikola svakodnevno ima obaveze koje ne sme da propusti kako bi mogao normalno da funkcioniše.
-Jedem hranu bez šećera, svakodnevno pijem lekove za razređivanje krvi, primam insulin 3 do 5 puta dnevno. Nemam problem ni da prekontrolišem visinu šečera u krvi ako se zadesim u kafiću. Moram da se čuvam povreda zbog prirode moje bolesti. Dijabetes sam najverovatnije dobio zbog stresa koji je bio uzrokovan operacijom. Dijagnostikovali su mi ga samo dva meseca nakon moje druge operacije srca. Ja se borim pozitivnom energijom. Moja poruka svima je da se ne zaustavljaju na svom putu do uspeha, osim kad treba pomoći nekom drugom. Sanjam o tome da pišem što više i pomažem drugima. Najviše me raduje kad nešto postignem svojom zaslugom. Voleo bih da što više ljudi sluša rokenrol. Oslobađa od nervoze, bar je to kod mene slučaj. Uzor mi je gitarista Led Zepelina. Želim i da se bavim muzičkom produkcijom i jednog dana u Londonu završim Muzičku akademiju moderne muzike.

Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković

Četrnaestogodišnji gitarista na sceni sa RNR reprezentacijom

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

1 komentar

1 komentar

  1. MINJA

    18/08/2017 at 14:31

    STA RECI OSIM BRAVO I SAMO NAPRED!

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
HORMONI, ANTIBIOTICI I OTROVI U TANJIRU (Maja Volk) Za zdravlje…