BUDITE NEČIJI, ALI I OSTANITE SVOJI
Ako cenite sebe privući ćete onog koji će ceniti i vas i sebe- kaže u svojoj knjizi „Ljubavologija“ hrvatski pisac, sociolog i velika inspiracija mnogim ljudima Bruno Šimleša. Za sebe kaže da je srećan čovek koji uživa u otkrivanju odgovora na ključna životna pitanja. Tvrdi da srce neprogrešivo zna i oseti svaki put kad odustanemo od sebe, da je važno učiti na sopstvenim greškama, ali i sačuvati za sebe važne lekcije na koje nam ukazuju i naše pobede. Njegova predavanja o ljubavi su veoma popularna u celom regionu, a Bruno Šimleša govori za BGonline o partnerstvu, srećnoj porodici, emocijama, greškama i zabludama.
Da li umemo da volimo?
-Retko ljudi znaju da vole. Većina je odrastala s osećajem da nisu vredni ljubavi, a kada su konačno odrasli, nisu sami naučili da vole. Verujem da je našem srcu suđeno da oseća ljubav, da nam je suđeno da volimo i budemo voljeni, a ako nas odrastanje nije pripremilo na to, umesto da se stalno izvlačimo na roditelje, smatram mudrijim da sami sebi omogućimo ono što nam oni nisu znali dati. Ne tvrdim da je to lagano, ali sigurno neće postati lakše ako smišljamo izgovore da uopšte ni ne započnemo taj proces.
Šta ljubav jeste, a šta nije?
-Ljubav sigurno nije zaljubljenost. Kada mislimo da je naš partner idealan, onda se sigurno ne radi o ljubavi, već zaljubljenosti. Moguće je čak da nam partner idealno odgovara, ali on sigurno nije idealan. Svi imaju neke mane, a ljubav se događa kada vrline te osobe i prednosti tog odnosa postanu toliko očigledne i snažne da spontano prihvatamo i mane našeg partnera. Ljubav je arija svesnosti, razlog našeg postojanja jer jedino kada volimo znamo za što smo i zašto smo stvoreni!
Kako neko da zna ume li da voli?
-Čim sebi neko postavlja to pitanje, odgovor je negativan. Ljubav ništa ne prepušta slučaju, ona je alergična na neizvesnost. Kada voliš, kada istinski voliš, svaka ti stanica svedoči o tome i znaš da voliš! Voliš ako znaš biti nečiji, a istovremeno ne prestaneš biti svoj. Znaš voleti ako imaš nekoliko ljubavnih odnosa (prema partneru, deci, prirodi, umetnosti, Bogu, porodici…) pa ako slučajno jedna osobe ode iz tvog života, ti znaš da ne odlazi i ljubav sama. Voliš ako si svestan da ne moraš žrtvovati sebe da bi bio s nekim. To sigurno nije ljubav.
U kom starosnom dobu je to najčešće moguće i da li nezreli (mladi) ljudi nisu u stanju da vole druge?
-Mislim da i zreliji tinejdžeri mogu osetiti ljubav, iako je to vrlo retko. S toliko ludih hormona i još luđih koncepcija o ljubavi, u toj dobi retki mogu voleti. Najčešće slabo poznaju i sebe i partnerstvo i ljubav kao takvu. Važno je dobro poznavati sebe i važno je dobro upoznati ljubav i dinamiku partnerskih veza, shvatiti koliko je važno imati realna očekivanja od sebe i partnera. Naravno, znamo da to neki ne znaju ni sa 30 ni sa 50 godina, tako da ljubav ne dolazi s godinama. Ona dolazi s dobro iskorištenim godinama!
Mnogi usled vrlo dubokih ličnih iskustava veruju da nisu vredni ljubavi. Kako se osloboditi tog uverenja?
-To svakako nije jednostavno i upravo tu pomažu i kvalitetne knjige i kvalitetni terapeuti. Važno je polako menjati pogrešna shvatanja i određena iskustva. Kad nas neko povredi i razočara, mi često zaključimo da nismo vredni ljubavi. Ako je nismo primili od ljudi od kojih smo je očekivali, mi ćemo pogrešno zaključiti da je nismo ni vredni. Upravo takva uverenja treba menjati. I svakako treba razvijati sve ostale ljubavne odnose. Velika je greška ljubavni život svoditi samo na partnersku ljubav, jer i u svim ostalim ljubavnim odnosima možemo svoje srce upoznati s osećanjem ljubavi. Čak štaviše, u ostalim odnosima je obično i jednostavnije osetiti ljubav jer imamo znatno manje pogrešnih od prijatelja ili neke grane umetnosti, nego što imamo od partnera.
Kako izgleda srećna porodica u 21. veku?
-Iznutra izgleda isto kao i pre 300 godina. Imaju dovoljno razumevanja jedni za druge, međusobnog poštovanja i ljubavi. I u sretnim porodicama ima teških trenutaka, ali se tada zajedno bore za bolje dane. Razlika je u tome kako ona danas izgleda spolja. Pre smo imali samo jednu sliku srećne porodice – mama, tata i deca. Danas shvatamo da srećna porodica može da izgleda svakako spolja jer sve više shvatamo da je ključan sadržaj, a ne formu. Srećne mogu biti i samohrane porodice ili one kada deda i baka odgajaju decu zbog određenih životnih okolnosti. Važna je ljubav i međusobna podrška, a ne da li porodica izgleda kao na savršenoj slici iz nekog udžbenika. Ljubav i podrška su savršene, a forma u kojoj dolaze je manje važna.
Zbog čega je važno učiti na sopstvenim greškama?
-Konačno mogu jednostavno odgovoriti na pitanje – ako ne učimo, ponavljamo ih. Ali, treba istaći da je mudro učiti i na tuđim greškama. Pa ne moramo sami ući u svaku slepu životnu ulicu. Ako vidimo da su drugi ušli, možda bismo više mogli učiti i od njih. Mi se setimo da treba nešto naučiti samo kada se dogode greške. Ali, treba učiti i od svojih uspeha, kad napravimo nešto odlično, pa da vidimo šta smo odlično napravili kako bismo to mogli ponoviti i tako sebi uštedeti koju slepu ulicu. Dakle, pametno je učiti na svojim greškama, ali mudrije je učiti na tuđim greškama,kao i na svojim uspesima!
Na koji način ljudi gube sebe u partnerskom odnosu u kojem nisu iskorišćeni njihovi potencijali?
-Često biramo da odustanemo od sebe da bismo mogli biti s osobom s kojom ne možemo biti svoji. I svestan sam da to zvuči neverovatno, ali događa se izuzetno često. Često mislimo „pa neću mu to reći, ionako neće razumeti, pokušaću sreću potražiti u drugim životnim područjima“… Ali, ne možete zavarati srce. Znam da to nisu jednostavne odluke i ne kažem da odmah treba odustati od te veze, ali nam sigurno neće postati jednostavnije ako se samozavaravamo. Srce pamti, srce oseća kad smo odustali od sebe. Prazninu osećamo, čak i ako život uspemo zatrpati raznim aktivnostima.
Šta sve gubimo u čekanju da se sklope kockice našeg života?
-Kao da stalno odgađamo život dok se sve savršeno ne posloži, a to se nikada neće dogoditi. Ne treba čekati da dobijemo decu ili novi posao ili otplatimo kredit ili upoznamo njega, da bismo konačno počeli živeti punim plućima. Danas je važno živeti svoj maksimum i tako ga povećati za sutra. Ako samo čekamo da se sve posloži, onda venemo. I emotivno, intelektualno i duhovno. Danas živite onu punoću koju možete i tako ćete sutra imati još bolje mogućnosti!
U „Ljubavlogiji“ kažete da „ako cenite sebe privući ćete onog koji će ceniti i vas i sebe“. Da li ljudi veruju u to?
-Mnogi veruju u to i slažem se da je izuzetno važno kakav odnos imamo prema sebi i da ćemo time privući ili odbiti neke ljude. Izuzetno je važno zdravo doživljavati sebe, ceniti sebe, a tu ljubav prema sebi dokazati i delima. Nikako se ne slažem da taj Zakon privlačnosti možemo aktivirati nekakvim banalnostima. Npr. ako na facebooku napišemo da smo u vezi pa ćemo tako svemiru poručiti da smo spremni za njega i on će nam ga poslati. Ili da kuvamo za dvoje ili da se svako jutro uveravamo da ga želimo ili da ga već imamo pa će nam ga svemir servirati. Svemir nije idiot i ne možemo ga zavarati banalnim metodicama! Umesto tih metodica, mudrije je zdravo osećati sebe, zdravo misliti i zdravo i zrelo delovati, pa ćemo tako privući željena iskustva. Ako se sve svede na reči u koje ne verujemo ili na smešne gestove (kao što je kuvanje za dvoje) time sigurno nećemo privući ljubav.
Branka Gajić
Foto by Nina Đurđević
Knjige Bruna Šimleše “Ljubavologija” (1290 dinara + ptt ) i “Škola života“(1190 dinara + ptt ) možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reservedKako biti u kvalitetnoj vezi ili dobrom braku (Bruno Šimleša)
