Kada sam pre nekoliko godina svojim učenicima objašnjavala fiziologiju kardiovaskularnog sistema iskoristila sam priliku da napomenem kako postoji jedna biljka koja dokazano efikasno štiti naše srce i krvne sudove jer je odličan antioksidant budući da snižava nivo holesterola u krvi.
Biljana Gavović
Zbog velike količine kalijuma smanjuje krvni pritisak i rizik od srčanog udara jer sadrži supstance koje sprečavaju nastanak taloga unutar arterija i pomaže u sagorevanju masti iz hrane. Čuvši njeno ime, jedan domišljati učenik nije mogao da sakrije svoje oduševljenje i naglas je prokomentarisao: „ArtičUka?!? Eto, profesorka, opet se pokazalo da priroda ne greši! Biljka koja je korisna za čuku* nosi i takvo ime!“
Ovu anegdotu posle sam godinama koristila kao uvod u svoja predavanja o zdravlju srca. Ne mali broj puta, učenici su mi priznavali da su ime biljke zapamtili baš po toj priči. Meni je posebno drago zbog toga jer artičoka i zaslužuje da bude zapamćena.
Manje holesterola, više minerala i vitamina
Ovu višegodišnju zeljastu biljku, superhranu, po starogrčkoj mitologiji stvorio je niko drugi, nego sam Zevs i dao joj čarobne moći. Kao stanište odredio joj je topao i osunčani Mediteran. Da li zbog Božje odluke ili zbog prisustva sunca i mora, možemo da nagađamo, ali artičoka svakako ima malu energetsku vrednost i gotovo zanemarljive količine belančevina i masnoće, ali je zato izrazito bogata mineralima (kalijum, fosfor, kalcijum, mangan, magnezijum i sumpor) i vitaminima (provitamin A, vitamini grupe B i C). Artičoka ima i veoma visoke koncentracije biljnih antioksidanata u poređenju sa drugim povrćem. Tu je gotovo nepobediva! Najvažniji su hlorogenična kiselina, luteolin i cinarin – antioksidativni polifenoli koji se nalaze u većoj koncentraciji u lišću. Ćelije tretirane ekstraktom artičoke imale su smanjeni nivo oksidativnog oštećenja i upale. Luteolin inhibira nastanak holesterola i time doprinosi smanjenju njegove koncentracije u krvi. Ekstrakt listova artičoke stimuliše sekreciju žučne kiseline koja takođe smanjuje nivo holesterola u telu. Svojom visokom koncentracijom kalijuma i stimulacijom širenja krvnih sudova, artičoka utiče na snižavanje krvog pritiska. Gorka taninska kiselina iz artičoke direktno utiče na sagorevanje masti iz hrane i time doprinosi smanjenju telesne mase.
Efikasna i kod dijabetesa
Tu se čarobne moći ove biljke ne završavaju. Svoj blagotvoran uticaj artičoka je pokazala i kod jetre, iritabilnih creva, kože, a pokazala se i kao odlična u uništavanju kancerogenih ćelija, detoksikaciji bezalkoholne masne jetre i čišćenju organizma od olova. Dijabetičari bi trebalo da se dobro upoznaju sa ovom biljkom jer ekstrakt listova artičoke ima pozitivno dejstvo na smanjenje nivoa glukoze u krvi. Jedan od mogućih mehanizama kojim artičoka smanjuje nivo glukoze je inhibicija alfa-glukozidaze, enzima koji razlaže skrob u glukozu. Ekstrakt Artičoke blago inhibira aktivnost alfa-glukozidaze. Međutim, dokazano je da njeno dejstvo ne utiče na nivo insulina. U laboratorijskim ispitivanjima ekstrakt artičoke inhibirao je gljivičnu aktivnost i pokazao snažnu aktivnost protiv bakterija.
Kako odabrati artičoku?
Ako su vas ove brojne koristi i blagodeti čarobne biljke artičoke ubedile da treba da je kupite, ipak obratite pažnju na nekoliko stvari: peteljka treba da bude prirodne zelene boje bez mrlja, listovi treba da su zatvoreni, mesnati i čvrsti, ovojni listići treba da se lako skidaju. Nakon kupovine, čuva se u frižideru i jede se sveža, a može biti i neizostavni sastojak nekih veoma ukusnih jela, uz pasulj, bob ili grašak. Mogu se marinirati uz razne začine ili pripremati kao prilog uz ribu. Recepata je mnogo, potrebno je samo prepustiti se trenutnoj inspiraciji.
Sa prirodom nema greške
Kao što smo videli, sa artičokom nećemo pogrešiti. Izašla iz radionice moćnog Zevsa, svoje lekovite moći nesebično deli i poklanja. Bilo da se koristi sveža ili u obliku nekog farmaceutskog preparata, artičoka će nam podariti sve ono najbolje iz sebe. I kao što reče jedan učenik,“ priroda ne greši“.
*čuka – žargonski naziv za srce
Biljana Gavović, dipl.biolog, nutricionista-dijetetičar
Foto: Saša Džambić
