Književnost se bavi životom – Predstavljena knjiga „Stranac u šumi“ vladike Grigorija
U Kolarčevoj zadužbini je održana promocija nove knjige vladike Grigorija „Stranac u šumi“ gde su o knjizi pored vladike govorili i prof. dr Vladeta Janković, književnik, Danijela Jelić, filolog, Miljenko Jergović, novinar i pisac, dok je odlomke čitao dramski umetnik Vojin Ćetković.
Pisana kao lična ispovest, knjiga „Stranac u šumi“ pruža dragoceni uvid o sopstvenom iskustvu koje je vladika Grigorije uobličio u venac priča promišljajući večna pitanja koja se postavljaju pred svakog čoveka, ne samo pred monahe i duhovnike, ali u koja se većina nerado upušta – pitanja vere, ljubavi, rata, mira, svetosti i slave, nade, bola, prijateljstva, pokajanja…
Vladika je na početku istakao da „nema ništa moćnije od žive reči, da nema ništa lepše od razgovora i priče“.
„Da je to tako, najbolje nas uče knjige. One nas uče da gledamo široko, da se sa drugim ljudima saobražavamo i saosećamo, da sa njima budemo sposobni i za tragediju i za slavu, da budemo sposobni za uspeh i za neuspeh, da budemo širi nego što jesmo, da ne budemo uskogrudi. Duboko verujem da ako ne budemo pričali, onda ćemo umreti od tuge.“
Bolna knjiga
Vladeta Janković je istakao da je osnovna osobina ove knjige iskrenost:
„Poražavajuća iskrenost koju jako retko srećemo ne samo u književnosti i umetnosti nego i u životu. Većim svojim delom ovo je bolna knjiga, ali knjiga koja vas ne opterećuje i koja pored ozbiljnih i potresnih tonova sadrži i lakše, čak humorne tonove. Od svih slojeva od kojih se sastoji ova knjiga možda je najvažniji autobiografski koji se tiče puta u monaštvo, jedne životne odluke – kako se do nje dolazi i kakva se cena plaća na tom dugom i trnovitom putu koji vodi ka jednoj višoj fazi postojanja.“
Janković je rekao da knjiga ima i dimenziju koja podseća na filozofski dijalog u gotovo antičkom, platonovskom smislu i da je ona, jednim delom, portret savremenika:
„Neki od njih su veoma dragoceni, zasnovani na neposrednom iskustvu piščevom, ali i osvetljeni njegovom osobinom razumevanja za ljude i strpljenja sa kojima ih posmatra i sluša.“
Srce na dlanu
Završavajući svoje izlaganje Janković je rekao: „Kada bih mogao da napišem prikaz ove knjige, naslovio bih je, rizikujući da me optuže da sam kičer, na sledeći način: „Srce na dlanu“ jer izražava pravu suštinu ove knjige. Na tom dlanu kuca jedno čisto i hrabro srce.“
Monasi su obični ljudi
Danijela Jelić je podsetila da se vladika Grigorije na književnoj sceni pojavio još davnih 2000-tih godina:
„Vladika ozbiljnije stupa u književnost objavljivanjem zbirke priča „Preko praga“, posle koje je usledio roman „Nebeska dvorišta“ i sada knjiga ’Stranac u šumi’ koji je nezahvalno žanrovski definisati. Sve tri ove knjige su svojevrsna autobiografska trilogija. U svakoj od njih vladika ima dva iskoraka. Jedan je ka unutra, ka ogoljavanju sopstvene duše i ličnosti i drugi je iskorak, pokret ka drugom i to je važna tema koja okupira vladiku poslednjih decenija. Ono što razlikuje ovu knjigu od prethodnih je amalgam autobiografskih elemenata i fikcije. Vladika ovom knjigom otvara vrata koja su u većini slučajeva čvrsto zatvorena i mi nemamo priliku da zavirimo iza njih. Otvara nam vrata monaškog sveta prema kome mi svaki dan činimo nepravdu očekujući da bude savršen i zaboravljajući pritom da su i monasi obični ljudi kao i mi sa svojim padovima i usponima.“
Savršeni mir
Pisac Miljenko Jergović je u svom izlaganju rekao da je vladika Grigorije rođeni pripovedač: „Ume gledati svet kao što ga gleda pripovedač i on iz tog sveta izdvaja elemente, događaje i lica na način na koji to rade pripovedači. S druge strane, on nastupa kao svešteno lice, a u našim književnostima su, na žalost, bili jako retki dobri i ozbiljni pripovedači koji su pritom bili i sveštena lica. Zato što sveštenički poziv, monaštvo, nalaže jednu vrstu verbalizacije, uobličavanja sveta koja se u velikoj meri razlikuje od onoga što nalaže svet pripovedanja. Ono što je fascinantno jeste to kako vladika Grigorije te dve stvari dovodi u savršeni mir i pokazuje potpuni sklad između njih.“
Duhovni autoritet
Jergović je istakao da u ovoj autobiografiji postoji nekoliko vrsta pripovedača:
„Jedan je mladi, gotovo infantilni pripovjedač s početka koji priča o pogledu na sebe mrtvog i svoju sahranu. Drugi pripovedač je onaj centralni, čovek u zrelim godina koji živi i posmatra svet oko sebe. Treći pripovedač je zapravo u liku starca. Iza svega toga stoji duhovni autoritet.“
Svi ljudi na ovom svetu tuguju za nekim drugim
Vladika Grigorije je veliki deo svog izlaganja posvetio književnosti.
„Za mene je književnost važna zato što se bavi životom. Ja stvarno verujem da u knjigama piše život i da mi, u stvari, u književnosti tragamo za životom. Zato što se tu poistovećujemo sa raznim likovima koji žive isto kao i mi, osećaju radost, tugu, tragični su, komični, melanholični, smotani, sposobni, nekad pobeđuju a nekad gube, isto kao i mi u životu. To pokazuje da svi ljudi na ovom svetu tuguju za nekim drugim i da hoće da izađu iz sebe i da se sa tim drugim sretnu, a knjige to otkrivaju.“
Foto: Laguna
Knjige vladike Grigorija “Stranac u šumi” (cena 899 dinara), “Nebeska dvorišta: Žive slike” (cena 999 dinara), “Preko praga” (cena 799 dinara) i “Gledajmo se u oči” (cena 900 dinara) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
