Važno je obraditi sopstvene traume
Svaka porodica ima svoju priču, priču o ljubavi i gubitku, radosti i bolu. Priča o porodici u kojoj je rođena Džulija Samjuel autorka knjige “Svaka porodica ima svoju priču” po njenim rečima je bila “priča o velikoj privilegiji i brojnim traumama”. Ali, u njoj se nisu pripovedale priče, pa je tako mnogo toga ostalo nedorečeno.
“Ponašati se kao da je sve u redu, kriti ranjivost i biti stoik bez prigovaranja, to su bile mantre mog detinjstva i većine pripadnika moje generacije Ali, čak i kada su van vidokruga, možda naročito kada su van vidokruga, tragovi ljubavi i gubitka u nama i dalje poprimaju sve veću kompleksnost. To nije uvek vidljivo golim okom, ali je i dalje komplikovano i dalje grubo i dalje bolno…”, piše Džulija Samjuel.
Nasleđe trauma
Psihoterapeutkinja Džulija Samjuel kaže da se često ne može prepoznati to da su takva ponašanja nasleđe trauma.
“Trauma nema svoj jezik. Trauma nema svoj koncept vremena. Ona je stalno u stanju uzbune u našim telima, spremna da bude aktivirana mnogo decenija posle prvobitnog traumatičnog događaja. Ona ne dopušta obradu osećanja.” Džulija je odlučila da napiše ovu knjigu o porodicama zato što je svaki njen klijent bio fokusiran na svoju porodicu.
Porodice i njihove uloge danas
Savremene porodice se pojavljuju u mnogo oblika: porodice sa samohranim roditeljem, proširene porodice, porodice sa usvojenim detetom, stopljene porodice, porodice bez dece i porodice koje čine prijatelji bez krvnih veza. U prošlosti, centralna svrha i funkcija porodice bila je odgajanje dece, ali došlo je do velike društvene promene od kad sve više majki radi i imaju manje dece.
“Želela sam da zavirim ispod kože nekih takvih tipova porodice kako bih saznala šta se dešava i postavila pitanja: šta to nekim porodicama omogućava da budu uspešne uprkos ogromnim poteškoćama, dok se druge krune, šta predskazuje slom porodice, zašto nas naše porodice dovode do ludila? Cilj ove knjige je da istraži ta pitanja i produbi naše razumevanje.”, objasnila je autorka knjige “Svaka porodica ima svoju priču” (kako nasleđujemo ljubav i gubitak).
Nema savršenih porodica
Savršene porodice ne postoje. U knjizi “Svaka porodica ima svoju priču” autorka je predstavila priče o proživljenim iskustvima 8 porodica suočenih sa posebnim izazovima, prateći ih kroz više generacija.
“Nivo uticaja jedne generacije na sledeću često se potcenjuje. Nerazrešeni stresori jedne generacije mogu se preneti i tako intenzivirati dnevni pritisak života na sledeću. Porodice su u neprekidnom strujanju, zbog čega su toliko komplikovane i zbog čega je sa njima tako teško raditi. Dok se starija generacija suočava sa starošću, njena odrasla deca bave se odlaskom sopstvenog potomstva od kuće, a ti mladi ljudi se prilagođavaju zrelosti i stupaju u svet odraslih”, pisala je u uvodu knjige Džulija Samjuel.
Kvalitet našeg života zavisi od kvaliteta naših odnosa
Svi naši odnosi počinju u porodici. U njoj učimo da se odnosimo jedni prema drugima i kako da upravljamo emocijama u svakom aspektu života – u nama samima, ljubavi, prijateljstvu, radu, kao i porodici. Osnova za naša uverenja i vrednosti programirana je u nama preko naše porodice, bilo da sledimo ili se bunimo protiv tog porodičnog sistema. “Najvažnije od svega, mi stičemo osećaj sopstvene vrednosti iz naše porodice: prirodno dolazimo do uverenja da vredimo ili ne. Kad funkcioniše valjano, možemo se okrenuti porodici u slučaju nedaće, u potrazi za timskom podrškom Kada spoljni svet izgleda slomljeno i strano, dom i porodica nam mogu biti utočište za lečenje i ponovno jačanje. Možda se ne viđamo sa svojom porodicom, ali ona je i dalje deo nas, genetski, u našim sećanjima i našoj podsvesti. Nikada je ne možemo napustiti, onako kako možemo napustiti partnera ili prijatelja.” objasnila je Džulija Samjuel u knjizi “Svaka porodica ima svoju priču”.
Rane iz prošlosti i bolna sadašnjost
Njeni klijenti su imali konkretan cilj na psihoterapiji.
“Oni nisu došli kod mene zato što su želeli terapiju kako bi se pomirili sa tim ranama iz prošlosti, već zbog bolne sadašnjosti. Mada, otkrili smo da je njihova sadašnjost protkana nitima iz njihove prošlosti. Između mnogo drugih stvari uvidela sam jasno to kako se trauma može prenositi sa jedne generacije na sledeću. Znala sam za teoriju po kojoj se traumatični događaj kojim se niko ne bavi niti ga nadvlada u jednoj generaciji nastavlja s kolena na koleno sve dok neko ne bude spreman da otrpi bol. Takođe sam znala za istraživanje o epigenetici: kako trauma menja hemijski naboj u našim genima što utiče na naš operativni sistem, jača nam reakciju na spoljne događaje, uključuje deo mozga koji kontroliše borbu/bekstvo/obamrlost, na našu amigdalu. Zapazila sam da amigdala ostaje u stanju uzbune decenijama posle događaja ako trauma ne bude obrađena.”
Knjigu “Svaka porodica ima svoju priču” po ceni od 1499 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
