Pred kraj studija medicine dr Jovana Mašić (31) se spremajući ispit iz predmeta Higijena zainteresovala za celovitu biljnu ishranu. Kad je bila devojčica operisala je kuk, kao devojka je imala povredu kolena i želela je da sazna li dalja oštećenja može da spreči ishranom. Njen susret sa biljnom ishranom bila je ljubav na prvi pogled, a benefite novog stila života je spoznala za kratko vreme.
dr Jovana Mašić/ Foto: Đurđina Parezanović
-Počela sam da istražujem na sve strane i čula za biljnu ishranu. Nije mi dugo trebalo da odlučim da probam da primenim na mesec, dva nov način ishrane. Dakle, ušla sam iz zdravstvenih razloga u tu priču, a kasnije je došao i etički momenat- priča dr Mašić.
Preokretanje toka bolesti
Pre godinu dana je dala otkaz u Hitnoj pomoći gde je radila neko vreme i u potpunosti se posvetila ishrani koju preporučuje svima koji žele da unaprede svoje zdravlje.
– Pored toga što sam otkrila da je takav način ishrane dobar za sprečavanje daljih oštećenja kuka i kolena, fascinirale su me studije i iskustva ljudi u kojima su preokretali tok savremenih bolesti prelaskom na ovakav način ishrane. Dijabetes tip 2, srčane bolesti, autoimune bolesti ne samo da mogu da se spreče, nego i da se preokrenu u oko 80% slučajeva. Mislim da je važno da to ljudi znaju i da imaju izbor- kaže dr.Mašić.
Bez alergija i sa više energije
Dr Jovana Mašić kaže da joj je veganska ishrana donela bolje zdravlje.
-U mom slučaju, značajno su se smanjile alergije, imam više energije, što pokazujem i planinarenjem i nemam više grčeve u mišićima nogu koji su bili bar 2-3 puta mesečno prisutni. Kada jedemo biljnu hranu, ako je pravilno izbalansirala, unećemo sve neophodne nutrijente što se meni i desilo.
80% bolesti ne bi postojalo da se ljudi hrane biljnom ishranom
Najčešće pitanje onih koji se pitaju da li biljna ishrana obezbeđuje dovoljno proteina organizmu.
-Tu nema problema jer praktično nedostatak proteina postoji samo ako neko gladuje, tj. ne unosi dovoljno kalorija. Ja bih obratila više pažnju na omega 3 masne kiseline i vitamin B12 koji danas, nažalost, svi treba da suplementiramo zbog savremenog načina života. I životinjama se daje, tako da ljudi na standardnoj ishrani ga suplementiraju indirektno. I dalje dosta ljudi ne zna, ali zaista oko 80% bolesti nikada ne bi postojalo da se ljudi hrane biljnom ishranom. Oko 10 do 20 posto je uticaj genetike i tu čak može pomoći biljna ishrana u smislu da se uzima manja doza leka i da se spreče komplikacije same bolesti- zaključuje dr Mašić i napominje da ništa ne može da se postigne “preko noći”. – Ne možemo očekivati da za mesec dana ili pola godine izlečimo bolesti koje su nastajale godinama. U Srbiji ljudi najčešće umiru od kardiovaskularnih bolesti, skoro svaki drugi čovek. Biljna ishrana može da preokrene ili zaustavi dalji tok ovih bolesti. Ako je to jedina stvar koju može da uradi, da preokrene tok ubice broj 1 u Srbiji, mislim da je to važno da svi znaju.
B. Gajić
© by BGonline. All rights reserved
