Pubertet zbunjuje, šokira i izmešta roditelje
Velika je avantura biti roditelj. Često možemo čuti rečenicu „Mala deca – mala briga, velika deca – velika briga“ i možda nikad nismo stvarno spremni za ono što nam odrastanje dece donosi, pa roditelji mogu biti iznenađeni sopstvenim emocionalnim reakcijama u različitim situacijama, naročito tokom odrastanja njihovog tinejdžera.
“Svaki put kada sam nailazila na neki problem sa jednim detetom, preda mnom se otvarao uzbudljiv svet. U ovoj knjizi iznela sam svoja znanja o pubertetu koja sam stekla dok su moja deca prolazila kroz tu fazu, ali i na osnovu brojnih pitanja koja su mi postavljali roditelji na seminarima i radionicama, i koja sam sakupila čitajući različita dela, pa čak i na internetu, koji nam je omogućio pristup naučnim publikacijama i delima mislilaca i naučnika širom sveta.”- piše Izabel Fijioza u knjizi “Više se ne razumemo”.
Suština puberteta je buniti, šokirati i izmestiti roditelje
Ponašanje tinejdžera ima kako biološke, tako i psihološke osnove- kaže Izabel. U trinaestoj više nema sumnje, dete je duboko zagazilo u pubertet. Dok strepimo od treskanja vratima, glasne muzike i riskantnih poteza, očekujemo da ćemo bdeti do kasno u noć da bismo otišli po njega posle neke žurke ili koncerta… Ali stvarnost često prevazilazi našu maštu. Izabel ističe da nikad nismo pripremljeni za ono što će se desiti i da je to na neki način suština puberteta – zbuniti, šokirati, izmestiti roditelje!
„Više je ne prepoznajem“, „Gde nestade moj mali anđelak?“ Adolescencija je prelazni period i to kako za tinejdžere, tako i za roditelje. Ranije smo imali dete. Kasnije će to biti mlad čovek. A između? E, to je komplikovano.- podseća Izabel, ali kaže i da je pubertet fantastičan razvojni period kad slede naleti velikodušnosti i entuzijazma, društvenog angažovanja, ljubavi koja se preliva na sve strane, eksplozija talenata.
Najčešće zamišljamo adolescenta kao agresivca i buntovnika zbog čega zaboravljamo da je pubertet osetljiv i delikatan period.
“Tinejdžerima treba naša ljubav, ali i sloboda. Ako im pomognemo da održe i jedno i drugo, famozna „kriza“ je samo faza lutke, a za roditelje period divljenja tom leptiru koji se sprema da se iščauri. On raste kao iz vode, sposoban je za impresivne filozofske rasprave, ali zato zaboravlja opremu za trening… Ono što je naučio s jedanaest godina, više ne važi u četrnaestoj- objašnjava Izabel Fijioza.
Iz ljubavi adolescent crpi snagu
Jedno je izvesno, na putu ka nezavisnosti adolescentu je potrebna naša bezuslovna ljubav da bi iz nje crpeo izvore neophodne za svoj rast. Ali, nije uvek lako da tu vezu očuvamo u netaknutom stanju, naročito u toj fazi kada se dete pred nama zatvara u svoju sobu.
“Kako da ne reagujete defanzivno? Naš kapacitet regulisanja stresa biće na probi tokom tog perioda. Kad manifestuju pasivno ponašanje, kad se inate, kad su agresivni ili se distanciraju u odnosu na nas i naše savete, tada pojačavamo kontrolu „Odmah da si prestao s tim!“ „Odmah da si sredio sobu!“ Smenjuju se kao na traci: lekcije, objašnjenja, nežnost, pretnje, kazne, ukidanje privilegija, obećanja nagrada… A onda, iscrpljeni, suočeni s neuspehom svih naših strategija, eksplodiramo: „Sve sam pokušao/la, a on opet!“ Kad to izgovorimo tim tonom, ljutimo se na tog mladića koji se ne povinuje našim očekivanjima. Čini nas očajnim to što nam izgleda kao da to kvari naš odnos, a ni sami ne razumemo otkud nam te preterane reakcije, u kojima ponekad prepoznajemo reakcije naših roditelja… Razoružani tinejdžerskim ispadima, roditelji imaju samo jedno na pameti: „Kako da mu stavimo do znanja da je takvo ponašanje neprihvatljivo?“ Ali ovo pitanje ne obuhvata osnovni problem: svaka reakcija ima svoj uzrok! Ako se ne pozabavimo njima, isti uzroci proizvodiće iste posledice, pa su naši pokušaji osuđeni na neuspeh.”
Kad roditelj gubi svoju moć…
Pubertet nas brine jer se tada javljaju razne opasnosti: alkohol, seks, droga, brza vožnja, nezainteresovanost za školu… Da bi prebrodili tu fazu, potrebni smo svojoj deci. Treba da budemo uz svoje tinejdžere, a ne preko puta njih- kaže Izabel Fijojza, autorka knjige “Više se ne razumemo”.
“Mi, roditelji i svi odrasli uopšte, odsutni smo sve više, utonuli smo u poslovne obaveze, prevoz, televiziju, mejlove, i sve više, video igre. Pošto adolescenti teže nezavisnosti, nismo uvek u stanju da procenimo koliko možemo da im nedostajemo. Kad se sva interakcija svede na roditeljsku kontrolu, sukobi često izbijaju. Suočen s roditeljovim autoritetom, adolescent, koji krči put ka svojoj autonomiji, može samo da se pobuni, eskivira ili se ukoči. Nemamo više nad svojom decom istu moć kao kad su bili mali. Na sreću, kada priznamo da smo nemoćni, to nam može povratiti istinsku moć, moć autentičnosti…”- zaključuje Izabel i kaže da su adolescenti osetljivi na osećanja roditelja i željni su njihove ljubavi.
Knjiga “Više se ne razumemo” po ceni od 799 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
