Porodila sam sa drugim detetom i na porodiljskom odsustvu. Međutim, imam jaku želju da se vratim na posao, ali na pola radnog vremena jer imam osećaj da me ovo “sedenje” kod kuće sa dva mala deteta psihički ubija. Ali, plašim se kako ću izdržati taj tempo jer mi je posao fizički jako naporan, plašim se da ću zapostaviti decu i propustiti neke bitne momente kad su oni u pitanju…
„Svi imamo više uloga u životu i “igramo” ih prema scenariju koji je “napisan” na osnovu naših unutrašnjih potreba, iskustava, porodičnih i kulturnih pravila. Ponekad imamo osećaj da smo se u nekoj ulozi zaglavili, osećamo da nam je potrebna promena, hoćemo da igramo još neku ulogu, a nismo sigurni možemo li… To ume da izazove veliku psihičku napetost i da bude jedna prava, kako Vi kažete, borba sa samim sobom. Pa hajde da razmišljamo ovako: svaka uloga zahteva određena jasna ponašanja, obaveze, odgovornosti, dogovaranja sa samim sobom, ali i sa drugima koji su važni u našem “filmu” zvanom “naš život”, jel tako? Kad menjamo ulogu, treba menjati i neka pravila, odnose, obaveze. Ako reorganizujete način života na način da u Vašem odsustvu deca budu sa osobom/osobama koje im pružaju negu, pažnju, ljubav, Vi ćete se osećati mirnije, nećete imati osećaj da ste ih zapostavili. Deci su potrebni kontinuirana pažnja i bezbedno, podržavajuće okruženje kad majka nije sa njima. Ako to imaju i ako Vi sa decom imate dobru emotivnu povezanost, ona će biti sigurna i kad nekoliko sati dnevno niste sa njima. U svakom slučaju, može se biti u isto vreme i dobra majka i dobar profesionalac, kao i dobra supruga, ćerka, sestra itd.. Potrebno je samo u okviru porodice adekvatno preraspodeliti brigu, poslove, zaduženja, autoritete, učešće…
Doc. dr Sanja Đurđević, porodični i bračni psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović
