Ne prelivajte svoje probleme i emocije na dete
Trebalo bi da saopštim i obrazložim trogodišnjaku da ćemo on, ja i njegova sestra koja je beba otići u drugi grad i živeti odvojeno od oca. Želim da izbegnem suze i teške scene. 
“Jedna od najkomplikovanijih i najtežih stvari za roditelje koji se razvode je kako da to saopšte i objasne svojoj deci i kako će ona to da prihvate i reaguju. Razvod braka je za sve članove porodice velika promena, pa iako je nekada jedino ili najzdravije rešenje za dugogodišnje bračne probleme, tenziju i konflikte, za decu razvod predstavlja gubitak porodice. Mala deca više reaguju na emocije svojih roditelja i porodičnu atmosferu nego na verbalne sadržaje, pa je na neki način važnije šta dete emocionalno dobija od roditelja, nego šta mu se verbalno saopštava. Oba roditelja treba da se ponašaju prema detetu puni ljubavi, pažnje i pruže mu sigurnost. Često je veoma teško za roditelje koji u razvodu prolaze kroz svoju bol, ljutnju i iscrpljujuće procese, da budu potpuno emocionalno snažni, stabilni i dostupni za svoje dete, ali je od velikog značaja da nikako ne „prelivaju“ svoje probleme i emocije na dete. Jako je važno da se roditelji potrude da zajednički i pristojno sarađuju oko dece pri razlazu i razvodu. Trebalo bi da zajedničkom saradnjom deci obezbede normalno odvajanje, stabilnost u periodu promena i jasnu strukturu koja deci pruža osećaj sigurnosti. Na ranom uzrastu detetu se mogu ponuditi samo kratka i konkretna objašnjenja, pre svega onoga što se tiče samog deteta: gde će da živi, kad će da viđa drugog roditelja, kako će da provodi vreme i slično. Mala deca do oko treće godine ne mogu da razumeju šta razvod znači, zašto je to nekad dobro, niti da anticipiraju posledice razvoda. Na tom uzrastu su veoma egocentrična i sve što im se dešava dovode u vezu sa sobom, pa tako i razvod mogu razumeti kao da su oni krivi ili da njih neko ne voli. Deca ovog uzrasta jako su vezana za roditelje pa je moguće da plaču, traže više pažnje, idu u regresiju (vraćaju se na razvojni nivo od pre, npr. ponovo počnu da sisaju palac), imaju strahove, probleme sa spavanjem ili ishranom. Važno je da roditelji budu nežni prema deci, pruže im puno pažnje i nežnosti. Što je dete mlađe treba mu više fizičkog zagrljaja i topline, a manje reči.
Na ovom uzrastu detetu treba uputiti kratke, jasne i konkretne rečenice, kao na primer: Mama i tata su se dogovorili da više ne živimo svi zajedno. Mama i tata tebe mnogo vole. Uvek će biti tu za tebe i brinuće se o tebi. Ti, sestra i mama živećete u drugom stanu a tata će ostati u ovom stanu. Mama i tata su se dogovorili da žive u dva stana i dva grada. Nekoliko dana bićeš sa mamom, a nekoliko dana sa tatom.”
Branislava Pavlović, psiholog i porodični terapeut
pavlovic.branislava@outlook.com
Foto: Dario Konstantinović
Vaša pitanja za saradnike BGonline-a možete postaviti mejlom: psiholoskapodrska011@gmail.com
© by BGonline. All rights reserved
