Emocionalna inteligencija pasa
Nema tog psihijatra na svetu koji je ravan štenetu koji vam liže lice…- reči su britanskog psihologa Bena Vilijamsa. Sa ovom tvrdnjom će se sasvim sigurno složiti i vlasnici ovih neodoljivih četvoronožnih ljubimaca. Količinu i intenzitet emocija životinja, pa samim tim i pasa teško je “izmeriti”, ali ono što je sigurno je da su veoma privrženi, odani, zahvalni i zauzimaju važno mesto u ljudskoj istoriji još od vremena kada je od divlje životinje pas postao verni čovekov pratilac.
Kod pasa se zavrsava psihičko formiranje između druge i treće godine njihovog života i u tom periodu oni su na nivou razvoja deteta uzrasta od 2.5 godine- kaže Tanja Terzić, jedan od instruktora u školi za obuku i socijalizaciju pasa “Aport” čiji je cilj da vlasnicima pasa ukaže na način na koji će ostvariti što bolju komunikaciju sa svojim psima, samim tim i bolju vezu, razumevanje i poslušnost.
– U školi pomažemo vlasnicima da na što bolji način objasne psu sta žele i očekuju od njega, ali i da poštuju prirodu psa i razumeju signale koje im psi šalju- napominje Tanja.-Treninzi su koncipirani tako da vlasnici obučavaju svoje pse pod našim instrukcijama. Moje kolege Vladimir Dragićević, Srđan Vidanović i ja ukazujemo im na detalje, eventualne greške i probleme, i pokazujemo kako da na pravi način da dostignu cilj.
Na koji način pas “oseća” svoje okruženje i kako manifestuje svoje emocije?
– Pas svet oko sebe upoznaje i ima interakciju sa njim preko čula mirisa, sluha, vida., ukusa, dodira i «ravnoteže». Promene emocionalnog raspoloženja kod ljudi on doslovno oseti preko čula mirisa jer kada je čovek raspoložen njegovo telo odiše fermonima koje pas nanjuši. Kad je osoba besna pas oseti adrenalin. U zavisnosti od raspoloženja čoveka u telu psa javljaju se različite hemijske reakcije koje može da oseti svojim čulom mirisa. Ako pođemo od ovoga, onda on na isti način komunicira sa svojim istosrodnicima. Pas kada je pod stresom, kada je napet, tog osećaja se oslobađa stresanjem svog tela (vrti glavu i klepeće ušima, zeva i pomera glavu od izvora stresa, češće vrši malu nuždu), beži ako je uplašen od strane čoveka ili psa, a poslednja “najgora” stvar kojoj pribegava je ako nema gde da pobegne je odbrana iz straha ili napad iz straha.
Da li psi plaču?
-Na osnovu do sada dostupnih i relevantnih izvora poznatih naučnih istraživanja, a vodimo se njima, nije zabeleženo da psi plaču iz emocionalnih razloga kao ljudi, ali svakako da oči suze iz fizioloških razloga. Jedan od izvora koji je o tome pisao je gospodin Stanley Coren koji se te teme malo dotakao u svojoj knjizi “Do Dogs Dream?” Svakako psima oči suze zbog fizičkog bola i njihove suze imaju istu ili sličnu ulogu kao i kod ljudi.
Kako prepoznati psa koji je tužan?
-“Tužan” pas je onaj koji je doveden u takvo stanje da se stalno plaši svog vodiča, konstantno mu daje prostor ne približavajući mu se, nema nikakvu pozitivnu interakciju sa njim, sklanja se, u konstantnom je strahu, nema jasna pravila, ne zna precizno šta mu je dozvoljeno, a šta ne i iz tih razloga je uvek napet, zbunjen jer nikako ne može da razume šta se od njega očekuje, nema dovoljno šetnji, dovoljno igre sa vlasnikom.
Često se dešava da se psi izgube i ne mogu da pronađu dom i vlasnika, ali su zabeleženi slučajevi da su psi prelazili neverovatne razdaljine i uspevali da nađu svoj dom.
-Ako znamo kako pas funkcioniše, kako razmišlja, na nivou koji nam je današnja nauka to omogućila, da se pas vrati kući i pređe distancu od više stotina kilometara je vrlo teško moguća i o tome nemamo tačne podatke. Svaki slučaj koji je poznat javnosti zabeležen je subjektnivnim opisom i veoma čestim preuveličavanjem čoveka. Ako se zna kako pas funkcioniše i na kom su mu nivou čula, ovako nešto gotovo da je nemoguće, naročito ako mu je ta putanja nepoznata. Takve priče u svakom slučaju doprinose popularizaciji držanja pasa davajući im nadprosečne mogućnosti i kao takve su uvek dobrodošle.
Da li je moguće naučiti psa da se vraća kući iz obližnjeg parka koji je udaljen par stotina metara od kuće?
-Pošto je pas biće rutine i ako ga uvek odimo do parka istim putem i vraćamo istim putem, nikada ne menjajući ni našu ni njegovu rutinu, na taj način učimo psa da zna put do kuće ako mu je dom mesto gde se oseća sigurnim i gde ne doživljava stres, nego ima doživljaj prijatnosti. (osim ako mu neka «mackica-kuja ne polomi srce i ode za njom ) Uloga psa u savremenom društvu se promenila, on je sve češće ljubimac u stanu a sve ređe čuvar stada. Priznaćete da kada je bio čuvar stada zahtevi koje je on trebalo da izvrši bili su mnogo manji nego zadaci današnjeg psa koji živi u urbanoj sredini. Ako je dobro izgrađen odnos između vlasnika i psa od njegovog ranog detinjstva on neće želeti da se udaljava od svog vodiča, a samim tim će se truditi da obavi sve njegove zahteve jer će za to biti nagrađen.
Postoji li “najemotivnija” rasa?
-Kako merimo ko je najemotivniji čovek? Da li postoji mera? Da li postoji najemotivniji narod? Tesko bi tu skalu i taj metar mogli da napravimo, pre možemo da govorimo o tome da ljudi imaju potrebu da kažu da je njihov ljubimac emotivan, nego što je to moguće jasno naučno dokazati.
Kako pas dozivljava ljubav svog vlasnika?
-Pas ima osećaj prijatnosti i neprijatnosti, poštovanja i nepoštovanja svog vodiča. Ali, pas nema razvijenu emocionalnu inteligenciju kao čovek. On nikada neće iz ubeđenja biti član neke političke stranke, boriti se za prava foka na Foklandima, pa samim tim on ne zna za ljubav u smislu na način na koji mi doživljavamo ljubav, ali svoje emocije će vam pokazati kroz vrtenje repom, gneždenjem kraj vas kada mu se veselo obratite, date neku poslasticu, na pravilan način poigrate sa njim, mazite ga, toplim tonom mu pričate, tepate.
© 2014 by BG online. All rights reserved
© by BGonline. All rights reserved
Suzi
12/07/2016 at 08:54
Moj pas