Celog sebe je dao muzici, ali i svojoj maloj, tročlanoj porodici koja je zaokružila njegovu viziju o životu kakav je oduvek želeo da ima. Ušuškan u svoj mir, Saša Vasić uživa i poštovanje koje mu pruža njegova publika. Ona je od početka četvrt veka duge karijere uvek bila uz njega. Za svoj status izborio se predanim radom, a za sve ostalo ljubavlju i istinom koju i danas propagira i živi. Saša Vasić je na pragu pedesete, ali on izgleda mnogo mlađe. Dok mu u telu stanuje neverovatan mir, u očima su zrelost i mudrost, a u srcu ljubav koju nesebično daje svojoj porodici i muzici. Otkriva nam da je iza njega nimalo lak put tokom kojeg je nailazio na brojna iskušenja, lične borbe i raskrsnice nakon čega je postao jači, smireniji i sigurniji u svoje najbolje životne odluke.
Veruje da ono što unosimo u organizam hrani svaku našu ćeliju i misao pa je tako već tri godine unazad Saša Vasić vegan. Zdravstveni problemi i razlozi etičke prirode su bili razlog zbog kojeg je izbacio iz ishrane namirnice životinjskog porekla.
-U to vreme sam imao problem sa leđima, lumboišijalgiju koju godinu dana nisam mogao da izlečim. Sreo sam u tom periodu svog prijatelja Gorana Kojića, koga nisam video godinama a koji se već dugo bavio lifecoaching-om i zdravijim životom. Počeli smo redovno da se viđamo svakog ponedeljka, odlazio sam na sesije (razgovore) kod njega i izbacio iz ishrane sve proizvode životinjskog porekla. Od tada više nemam nikakvih zdravstvenih problema- priča Saša.
Bespomoćan i nesrećan
Do pre tri godine Saša i njegova supruga Bojana su imali mnogo briga zbog sina Aleksandra (7) koji se u to vreme borio sa astmom i učestalim napadima gušenja. Saša je mnogo vremena provodio s njim i kaže da je istovremeno bio bespomoćan i nesrećan što nije znao kako da mu pomogne.
– Nisam u tom peridu mogao ništa da radim, a kad jedan kreativan čovek ne stvara, onda s tim dolaze i problemi u glavi, pa i u porodici. Gledao sam svoje dete kome nije dobro, a nisam mogao da mu pomognem. Ako gledam bespomoćno dete, nemam volje da radim ni svoj posao. Sve to je ukočilo sve nas kao porodicu. Imao sam napade straha, nisam znao šta da radim, mnogo puta sam se našao u sred noći u nekoj od dežurnih bolnica sa sinom, na odeljenjima za plućne bolesti, bio sam potpuno nemoćan.
“Postao sam drugi čovek”
Nakon perioda u kojem je mnogo radio na sebi, svom duhovnom razvoju i brojnih razgovora sa Goranom Kojićem sve se u životima porodice Vasić promenilo, a on je kasnije postao i venčani kum pop pevaču.
-Završio sam školu lifecoaching-a kod Desimira Ivanovića. To što Aleksandar nema više probleme sa astmatičnim napadima, povezujem sa energijom i veoma snažnom povezanošću sa sinom. Nas dvojica smo jako bliski. Kad su se sve te loše stvari dešavale osećao sam veliki pritisak, a njemu su se sve tegobe odražavale na pluća. Kad su se rešili problemi kod mene i on je prestao da se guši. Ta 2014. godina mi je bila koncertno najuspešnija, sve je krenulo na bolje, a uskoro ćemo se preseliti u Zemun gde smo oduvek želeli da živimo. Sve dobro nam se otvorilo. Veoma je važno da radimo na sebi, a duhovni razvoj je jako važan.
Moja žena-moj heroj
Ono što Saša savetuje drugim roditeljima je da u ovakvim situacijama i okolnostima pre svega rade na sebi i usmere ka deci svu svoju pozitivnu energiju i ne pokazuju strah.
-Sećam se da smo Aleksandru u prvoj fazi izbacili iz ishrane mleko i mlečne prozvode jer oni stvarau sluz u organizmu i probleme, naročito sa disanjem i plućnim bolestima. Pomak se desio, a ni danas ne znam da li od toga ili pozitivne energije koju smo usmerili ka njemu ili zato što je bivao sve jači kako je vreme prolazilo. Danas je Aleksandar potpuno zdravo dete, tri godine nema problem sa astmom.
Za suprugu Bojanu bez zadrške Saša kaže da je ona heroj ove priče jer je u jednom trenutku trebalo da bude prisutna i produktivna na poslu, a pri tom je kod kuće, može se reći, imala “dva deteta”.
-Njoj je bilo najteže, mada je ona jaka osoba. Po struci je građevinski inženjer, radi na ozbiljnim projektima, treba da je koncentrisana, a pored nas dvojice u takvom stanju nije to bilo lako. U jednom trenutku samo imali veliko iskušenje kao porodica i svi zajedno smo dosta naučili o svemu ovome. Posle svega znam da je porodica ono najvažnije, a muzika mi je sad na drugom mestu iako sam bio uveren da se to nikad neće desiti.
Otac na službenom putu
Saša ne krije da od kad je dobio dete i oženio se ima drugačije prioritete.
-Postao sam otac u 42.godini i od tog dana moj život je posvećen samo Aleksandru. Od njegovog rođenja sam non stop uz njega. Moj otac je bio muzičar, stalno je negde svirao i uglavnom jedino ponedeljkom smo ga viđali. Uvek mi je nedostajao i nisam želeo da moje dete prolazi kroz istu situaciju. Moja najveća pobeda je to što sam priuštio sinu da odrasta uz oca. Odlasci na nastupe kod mene traju dan ili dva. Apelujem na sve roditelje da učine ono što je u njihovoj moći da se posvete porodici, što je ujedno i spas od nedaća, materijalizma, promašenog života, loših vesti, gluposti u medijima… U trenutku kad sam dobio dete, tog 26.maja pre sedam godina, objavio sam i album. Novinari su me zvali da slikaju dete, a nikoga nije interesovao moj novi album – rekli su mi da to nije zanimljivo… Naravno da nisam napravio kompromis, kao i za sve u mom životu.
Danas je Aleksandar veliki i sam odlučuje o tome gde će se pojaviti, pa je tako pristao da zajedno sa svojom mamom bude u tatinom novom spotu “Zagrljaj”.
– To je numera koja će se naći na mom novom albumu i promoviše vrednosti koje su iznad materijalnog, vrednosti kojima bi svi trebalo da se vratimo – porodici, prijateljima i zagrljaju. Želeo sam da moja porodica svojim primerom to i pokaže.
Ćutanje
Saša od sedamnaeste godine živi sam. U kući radi sve: sprema ručak, pere sudove, usisava, pomaže supruzi u svim poslovima i priznaje da jedino ne ume da pegla. Danas su, kaže, srećna porodica. Veliku zahvalnost duguje Goranu Kojiću od kojeg je naučio neke najvrednije životne lekcije.
-Tokom rada s njim sam se mnogo otvorio, rekao mu stvari za koje sam mislio da ih nikad nikome neću reći. Tako se čistiš i lečiš, izbacuješ probleme napolje. Saznao sam pored njega i mnogo toga o sebi, pre svega da imam problem da kažem ono što me muči. Sad više ne ćutim ni o čemu. Za takve ljude kad im pukne film svi misle da su ludi, a u stvari oni samo predugo potiskuju ono što osećaju. Nije zdravo gušiti to u sebi, praviti probleme sebi i drugima. Naučio sam kako to treba da radim. Odabrao sam put koji nije lak, bez kompromisa, da živim svoju muziku evo već 25 godina, baš kao i svoju istinu. Živim od toga, a pri tom ne pratim trendove. Radim ozbiljno i predano, ne dozvoljavam da bilo šta bude površno. Kažu neki moji saradnici da sam “nemoguć i tvrdoglav”, ali kad dođemo do rezultata priznaju mi da sam u pravu.
Na sceni je Saša u potpunosti predan muzici koja ga nosi. Ne gleda često u publiku i otkriva nam zbog čega na bini najčešće žmuri.
-Na taj način mogu da dam svoju najveću emociju i proživljavam sve ono o čemu pevam, uživam u muzici. Ljubav pokreće sve na svetu i ne smemo od nje odustati nikad- poručuje Saša Vasić.
Branka Gajić
Foto: Sanja Rajković
Love story Nika Vujičića:
© by BGonline. All rights reserved
Jasmina
09/07/2016 at 17:31
Drago mi je što mi je prijatelj! Divna i osećajna osoba sa velikim srcem. A njegova muzika dira dušu…. Saša, želim ti svu sreću jer je zaslužujes. U iščekivanju novog albuma jedan “zagrljaj” za tebe :*