PORODICA MI JE UVEK BILA NA PRVOM MESTU
Iako je prošlo mnogo godina od kad je poslednji put emitovana „Kviskoteka“ čiji je zaštitni znak bio i voditelj Oliver Mlakar i posle toliko vremena vitalni osamdesetogodišnjak privlači veliku pažnju, budi u ljujdima neka lepa sećanja, nostalgina prisećanja i mami osmeh. Oliver Mlakar je jugoslovenska televizijska zvezda. On se pre deset godina preselio iz centra Zagreba u jedno selo nadomak hrvatske prestonice gde uživa u mirnom porodičnom životu i kaže da je to bila jedna od njegovih najboljih odluka.
-Moja prva asocijacija na „Kviskoteku“ je veliki uspeh u mojoj karijeri, vrlo uspešna emsiija za koju se zna da su kada je ona emitovana ulice bile prazne- priseća se Oliver Mlakar.- To se nikad ne zaboravlja. „Kviskoteka“ je obeležila moj život. Pripreme su bile vrlo ozbiljne, taj tv format je tražio mnogo koncentracije, nije se smelo grešiti, takmičari su dolazili iz cele Jugoslavije, trebalo je biti pravedan i korektan. Studiozno sam se pripremao, upoznavao goste, a takav pristup je donosio i sjajne rezultate.
Svoju ogromnu popularnost Oliver Mlakar je skromno nosio. Dopadao se nekom finom svetu koji mu je pisao pisma, poneko bi ga pozvao telefonom, na ulici su ga svi prepoznavali, a on je uvek gledao da se nakon završenog posla što pre vrati kući jer je to bio ambijent u kojem se najprijatnije osećao. Prošle godine je proslavio pedeset godina braka sa suprugom Dunjom.
-U braku kao i u svakom drugom odnosu treba biti pošten. Ako poštuješ partnera porodica će biti složna. Zanos i zaljubljenost traju neko vreme, ali i to neminovno jenjava. Posle svega toga treba ostati pošten i veran, pa onda i zajednica mora dugo da traje- recept je za stabilan brak Olivera Mlakara. -Moja supruga Dunja je imala mnogo razumevanja za mene, a ja sam joj dao mnogo razloga za to. Ostao sam privržen porodici, nikad nisam bio sklon izletima. Uvek sam mislio na nju, decu i porodicu. To mi je uvek bilo najvažnije.
Oliver i Dunja imaju dve ćerke. Popularni voditelj kaže da nikad nije imao običaj da savetuje svoju decu.
-To je nezahvalno, a deca se najbolje odgajaju ličnim primerom. Ono što vide u kući je najvažnije. Ako vide slogu, u tom pravcu će kasnije razvijati i svoje odnose sa drugima.
Oliveru i njegovoj supruzi veoma prija život na selu. Veliku radost im donose i psi koje imaju uz sebe već trideset godina.
-Jedva smo čekali da udahnemo vazduh punim plućima na selu. Imamo jednu kućicu nedaleko od Zagreba u kojoj smo desetak godina. Tim potezom smo uradili mnogo dobru stvar za sebe i svima savetujem da ako imaju mogućnosti odu u prirodu. Dovoljno sam dugo živeo u urbanoj sredini, samo mi je posle svega trebalo malo mira i da sam okružen prirodom. U životu treba biti umeren i ne treba jutriti za pomodnim stvarima, buljiti u pametne telefone, već se posvetiti porodici, deci, životinjama, imati prijatelje. Zemlja traži slugu, a ne gospodara. Odavno već nemamo Dunja i ja našu baštu, ali zato imam travu koju moram stalno da kosim. Tu su i naši patuljasti šnauceri sive i crne boje koji imaju punu slobodu, žive sa nama, u prirodi.
Sa čuvenim kuvarom Stevom Karapandžom Oliver je snimio mnogo emisija, ali kroz osmeh nam priznaje da nikad nije naučio da kuva.
– Jednostavno sam nespretan i šta god bih pokušao da skuvam nije mi uspelo. Tako je i danas. Supruga mi ne dozvoljava da u kuhinji eksperimentišem, zna dobro da ću nešto da upropastim.
Branka Gajić
Foto: Radivoj Hadžić
© by BGonline. All rights reserved
