ČOVEK JE SEBI NAJBOLJI TERAPEUT

Ona je obrazovana, autentična i svoja, svestrana profesorka, umetnica, mama, veliki poznavalac zdravih stilova života i lekovitosti ishrane sirovim biljnim namirnicama. Nakon što je pobedila rak, Maja Volk tvrdi da ne postoje neizlečive bolesti, već samo neizlečivi ljudi. Ona živi u skladu sa prirodom. Ona joj daje sve što joj je neophodno za opstanak, pre svega za njenu ishranu. Nesebično deli svoje znanje i ukazuje na greške koje je i sama pravila u “pređašnjem životu”, kada je previsoku cenu svojih ambicija i loših navika na žalost platila svojim zdravljem.

Osam godina apsolutnog zdravlja

Danas Maja Volk živi u miru sa sobom i drugima. Uživa u životu koji je kreirala po svojoj meri, sopstvenim izborima i malim stvarima. Otkriva nam i da je čak i njen pas(irski seter) vegan, da zajedno jedu šargarepu, limun, pomorandže, brokoli…
-Kad odem kod nekoga na slavu, tamo me svi zbog toga što ne jedem hranu koja se služi na takvim skupovima, tretiraju kao osobu sa posebnim potrebama, a u stvari su svi oni tamo od nečega bolesni. I ko je tu sad lud, a ko zdrav? Ja ih samo pogledam sa tugom i ljubavlju- otkriva Maja kako i danas neki ljudi reaguju na njenu odluku da se hrani isključivo biljnim sirovim namirnicama. -Edukujem druge da ne bih bila usamljena na tom putu, mada je u svetu mnogo onih koji jedu isto što i ja. Dokaz da nisam luda je mojih 8 godina apsolutnog zdravlja tokom kojih nisam imala kijavicu, a ni komarac me više ne ujeda.
Maja kaže da joj je omiljena afirmacija ona koju je čula u Njojorku od najstarije joga instruktorke na svetu koja ima 97 godina, u štiklama vozi “smart”-a, a u 90-oj pleše sa 70 godina mlađim plesnim partnerom. Ona svakog jutra sebi kaže: “Ovo je najbolji dan mog života”.
-Zdrav čovek je onaj koji brine o sebi, voli sebe, hrani se kako treba, vežba i nikad nije zao prema drugima- kaže Maja i dodaje da je naučno dokazano da meso izaziva agresiju. Nju više ništa ne može da iznervira jer, kako objašnjava, ona sad razume ponašanje drugih. Ne gleda televiziju i ne čita novine. Priznaje da je nekad živela za to da je obožavaju i dodaje je tad bila samo “malo kenjkavo  dete” koje je u međuvremenu poraslo. – Kad me neko povredi, shvatam da on nije kriv, već sam za to zaslužna isključivo ja koja sam svojom neurozom dozvolila da imam poverenje u nekoga ko je prevarant. Sad sam opreznija i brzo mogu da pročitam ljude.

Osećanja kao uzrok bolesti

Maja kaže da je sasvim prirodno da je došlo vreme velike popularnosti popularne psihologije i tehnika samopomoći.
– Medicina se ne bavi ljudskim osećanjima, a psihologija se procesno zaglavila i takođe se ne bavi osećanjima. Veoma je važno znati da su osećanja koja smo tokom života nagutali, progutali, potisnuli uzrok našeg razboljevanja. Ako se uplašite, upiškite, srce vam stane, to samo znači da vam strah deluje na srce, bešiku, a gnev podiže krvni pritisak i pomračuje um. Čovek koji je gnevan radi ono što nikad ne bi da nema tu emociju. Grudi bole zbog duševnog bola i blokade pluća. Tokom života su nam naši najmiliji uglavnom mnogo zla naneli baveći se visokom dresurom i treningom nas samih. Oni su nas učili ne da kontrolišemo osećanja već da ih progutamo, zgužvamo i ne izrazimo.  A ona su ostala takva u nama. Psihički otrovi su mnogo gori i mnogo teži od onih fizičkih. Zato je sad navala raznih psihoterapija, a moderna psihologija je u javnosti prisutna od  70- ih ali je iz Kalifornije došla do nas tek posle 40 godina koliko kaskamo za svetom. U toj masovnoj histeriji je zaboravljeno da je čovek sam sebi ipak najbolji terapeut.
Ono od čega učitelji drevnih veština, pa i sama Maja polaze kada je reč o prirodnom lečenju je disanje. Veoma je važno naučiti kako se pravilno diše.  –
-Mi moramo iz početka da učimo da hodamo, dišemo, ponašamo se, jedemo, gutamo, jer su nas od malena roditelji sve pogrešno naučili- priča Maja.- Mene seljaci zovu “ona što je sve škole završila”, a ja se stidim toga jer sam dopustila da me decenijama maltetiraju, a u meni je ostalo samo ono što sam želela da znam, a ne ono što sam morala da učim. Lepota razvoja čoveka je da uči i raduje se tome.

Čovek je biljojed

Sa lekarima, kaže da nije u velikoj ljubavi i dodaje da joj najčešće priznaju da je u pravu tek onda kada se i sami razbole.
-Hrana je gorivo za ćelije, a najosetljivijim bićima koja su odvojena od roditelja, imaju zastoj u razvoju dok su bolesni, u bolnicama daju se kao briga i nega krompir pire, viršle pune otrova i pileća krilca. Nauka je dostigla veličanstvene domete, ali bazično, oko higijene i brige o ljudima, potpuna je nula.
Dok se nekad o mesu u ljudskoj ishrani nije ni polemisalo, danas se vode debate na tu temu. S jedne strane nutricionisti, lekari i oni koji se bave ishranom kažu da bez mesa nema pravilne i balansirane ishrane, dok su s druge strane oni koji o štetnosti mesa, mleka, jaja mogu danima da vrlo argumentovano govore.  Ljudi su često zbunjeni, ali ne i Maja.
-Prošlo je vreme kad je meso bilo meso. Ne samo da ono to već dugo nije, već 80% otrova dolazi iz mesa i mesnih proizvoda. Stočna hrana je puna pesticida, hormona, antibiotika, a ribe su nekad bile zdrave. One koje žive u okeanima su otrovne i pune su žive, naročito tuna jer se na sredini Atlantskog okeana nalazi ostrvo od moblinih telefona veličine Velike Britanije. Otrovi se tu akumuliraju, kao i u ribama iz tih voda, pa i foke na severnom polu umiru od otrova. Ne postoje čisto meso, čista riba i čisto mleko, a i da jesu čiti, ni kravlje ni kozije ni ovčije mleko nije predviđeno da ih čovek konzumira. Ljudi su biljojedi. Pre 100 godina se retko jelo meso, samo kad je neka gozba, da se ljudi počaste jednom nedeljno. Sirotinja ga je jela jednom mesečno ili na proslavama, a danas se jede tri puta dnevno. Zato i jeste najveći porast kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i kancera, sve to od vremena ekspanzije industrija hrane i mesne industrije.

Činjenica je da se biljke prskaju različitim hemikalijama, kao i to da se njihovom termičkom obradom ne mogu ukloniti toksini kojima su tretirane.
-Naša jetra je dizajnirana tako da svari 20% otrova i nema nikakav problem s tim, ali ima sa onih 80% koji dolaze iz mleka, mesa, mlečnih proizvoda i sl.- objašnjava Maja.- Zašto je Evi i Adamu ponuđena jabuka? Jer je neodoljiva. Pitanje je da li bi Adam pao na pihtije. Snežana i sedam patuljaka nisu jeli pileća krilca. Naučno je dokazano da crvena jabuka momentalno izaziva lučenje pljuvačke. Stvoreni smo da jedemo jabuku, a ne da ubijamo. Psu je prva misao kad vidi pile da ga prekolje i pojede, a čoveku da je to jedno slatko pilence. Neće valjda prva misao da nam bude klanje? Neki kažu da ja jedem ekstremno, ali je ipak mnogo ekstremnije ubijati i peći životinje.

Pravilno disanje i isceljenje

Umeće življenja podrazumeva i poznavanje mnogih načina da udovoljimo potrebama našeg organizma. Na tom putu potrebno je naučiti da odmaramo, dišemo, razmišljamo o sebi…
-Ljudi treba da imaju viziju svog zdravlja kroz disanje, kontakt sa sobom iznutra. Treba da razmišljaju o svom nosu,  jetri, crevima… Nos je prva linija odbrane imuniteta, savršeno čulo, jedino koje je potpuno razvijeno i sa kojim se rađamo. Beba nađe majčinu dojku po mirisu. To čulo prvo strada od cigareta. Nismo ni svesni šta sve našem nosu radimo, kakvim smradovima i pogubnim stvarima ga izlažemo. Kijanje je jednokratno pražnjenje pluća, savršenstvo koje nam je dato. Pravilno se diše se stomakom, dijafragrom, to je ono opersko, pevačko disanje koje se koristi i u jogi. (udahnete normalno, a na izdah se samo malo uvuče stomak… sledeci udah opustite stomak, dijafragma malo pritisne unutrašnje organe, ali oslobodi pluća, pa time talasate unutrašnje organe). Tako diše celo telo i niste više ustajala bara. Disanjem punite sebe kiseonikom što je najbolje isceljenje koje može da vam se desi.
Maja se tokom poslednjih nekoliko godina temeljno bavi neuronaukom i funkcionisanjem mozga, a sa svojim studentima radi na pojačavanju kreativnosti stimulacijom čula.
-Mozak je organ za preživljavanje i on ima glavnu funkciju da izbegne neprijatnost. Odlaganje vezano za izbegavanje neprijatnosti možemo da izbegnemo tako što ćemo motivisati mozak na rezultat. “Prestaću da pušim na 5 godina” je dobra rečenica koju ćete sebi uputiti kad odlučite da prestanete sa pušenjem. Tako sam ja sebi rekla i- prestala. Mozak pristane na takav predlog jer zna da će posle moći da se vrati staroj navici, ali kad istekne taj period vi možete da produžite ugovor na duže. Imala sam pozitivnu motivaciju: kad prestanem da pušim desiće mi se mnoge lepe stvari- vratiće mi se čulo mirisa, neću imati žutu kožu već ružičastu, neću mirisati na pepeljaru kad me poljubi neko,biće mi živa i lepršava kosa…

Život bez izgovora

O tome koliko (ne)volimo sebe se sve više priča i piše, naročito u popularnoj psihologiji, koja podseća da od te ljubavi zavisi koliko ćemo biti srećni i kakve živote ćemo živeti.
-Onaj ko sebi radi loše stvari mora da se suoči sa istinom- da mrzi sebe. Kako sebe možete voleti, a da pri tom pušite, kad je to direktan atak na sopstveni život i zdravlje? Isto se odnosi na ogromnu količinu šminke, alkohola, mesa… Svoje kočnice možete otpustiti disanjem, grljenjem, u prirodi, radom na osećanjima… U ljudima su uspavane i potisnute emocije, zato se razboljevaju. Dobra vest je da se to bez obzira u kojim ste godinama može isprazniti. Primarna terapija je rad na osećanjima, da ponovo doživite traumu i izrazite ono što niste mogli tada.
U urbanim sredinama žive ljudi bez slobodnog vremena čiji dani prolaze u trci sa vremenom i obavezama. U svemu tome hrane se nezdravo, ne kreću se i nemaju vremena ni za šta…. Maja kaže da se tako ne može živeti u skladu sa sobom i da je osnovni problem u tome što su ljudi pomešali prioritete.
-Ne organizuje se vreme, već se organizuje život. Ako si prioritet sebi, a trebalo bi (kakakva je to majka koja će da umre), da biste trajali morate biti zdravi. Ako je to prioritet, onda se organizujete tako da se ujutro nahranite kako treba, napravite sebi voće, što je i mnogo lakše i brže nego neki drugi doručak. Na poslu se protežite na svakih pola sata. Ja vežbam čekajuci trolejbus, na stanici, u radnji… Nema izgovora i sve je to stvar ljubavi prema sebi. Egoizam je juriti pare, poslove, karijeru. To nije briga o sebi. „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog“- to opet govori da je najveća ljubav prema sebi. Kad volite nekog vi mu sa radošću i lakoćom činite stvari. Nije vam teško dečku da napravite ručak, a da ga napravite sebi jeste. Dakle, mrzite sebe.
Postoje oni koji utehu pronalaze u hrani, a Maja kaže da je gojaznost između ostalog posledica i psiholoških činilaca.
-Ključ za sve je ljubav i razumevanje. Treba razumeti da iza zla stoji bol. I lav, kad je ranjen, on je mnogo zao. Ne možete da ga mrzite, već ga razumite i sklonite se. Kad vidim da je neko nnogo zao, ja imam poriv da ga zagrlim. Uslov je da on pristane na to. Moje iskustvo je da mi niko nije odbio zagrljaj. Njima duboko u sebi treba ljubav, možda više nego drugima. Lekovitost zagrljaja nije prazna priča, već istina stara preko 70 godina. Ljudi koji ne vole zagrljaj su napreti, neurotični, ne vole da se gledaju u oči.

Banana umesto mesa i put na Mars

Zbog čega se ljudi otuđuju, povlače u sebe, plaše vezivanja i prepuštanja? Maja Volk kaže da su u mnogima od njih teška i loša iskustva ostavila trag ali dodaje da sve to može da se ispravi.
– Danas se ljudi povlače na društvene mreže jer je tu manja opasnost od povređivanja. Treba ih samo podsetiti na prirodu i svi oni izgubljeni osećaji će se  vratiti. Mogu preko noći da postanu novi ljudi, vrate se prirodi koju su zaboravili. Sad znam zašto sam nekad neke stvari uradila, zasto sam se tako osećala. Kad se zainteresujete za sebe i ljudsku prirodu, otvore vam se vidici i apetiti. Ne odnosi se to samo na promenu ishrane. Dobro gorivo hrani neurone koji onda proizvode bolje misli, one proizvode veće ambicije, otvaraju se ideje za ekologiju, put na Mars, a počelo je od toga što ste meso zamenili bananom. Sunce je izvor života, a kad si na biljnoj hrani, imaš potrebu za suncem, da hodaš bos …
Maja kaže da joj se od kad je prešla na sirovu biljnu hranu ne jede ništa od one hrane koju je nekad konzurmirala.
-Neznanje može da vas navede da činite puno zla. Ne znam nijednu antilopu koja 200 dana lepo jede, pa se onda 50 dana ubija od loše hrane. To u prirodi ne postoji. Nijedna životinja se nije otrovala pečurkama već samo čovek, jer životinja nepogrešivo zna šta je dobro. Ona je stalno u pokretu, vežba fitnes. Desi se da pojedem lošu hranu kad nema moje, tek da preživim. Njujork je najnezdraviji grad u kojem sam bila i nikad više nemam nameru da opet tamo kročim. Moju hranu tamo jedu miijarderi. Mnogo je skupa, a zdravlje je rezervisano za bogataše. Imala sam neke semenke kod sebe i našla sam raw food restoran, ali je bio preskup.  Kupila sam jednom parče pice i stajalo mi je u grlu četiri dana jer sam se odvikla od takve hrane. Ono što ja jedem je ukusno i izazov za čula. Ja unosim 30-40 različitih namirnica dnevno i meni je klasična hrana ogavna. Nekad sam obožavala rezance, a sad ne mogu da ih jedem. Tartar bifteku daje ukus 12 biljaka, ali je meni on bezukusan. Zato volim moj tartar biftek koji pravim od oraha.

Trudnoća podmlađuje 10 godina

Danas je život Maje Volk rasterećen pritisaka i stega. Gospodar je svog vremena i obaveza, sa novom listom prioriteta mnogo rasterećenija i odmornija.
-Ja sam danas uspešnija nego u prethodnom životu i finansijski i u popularnosti, a sve što sam se nekad trudila, radila sam pogrešno. Sad se ne trudim i imam sve. Uzalud ambicija i sve ostalo, ako je nezdravo. Ako radiš ono što ne voliš, što moraš, pući ćeš kad tad. Ja sam izmislila svoju profesiju, čime ću se baviti, a istovremeno sam dobila materijalne stvari i zdravlje. Imam svoju školu zdravlja u Babama gde živim pola godine, udišem svež vazduh, pijem izvorsku vodu, učim ljude da budu zdravi i još živim od toga. To je idealan posao koji ne dovodi u pitanje moje zdravlje. Da mi neko ponudi da budem dekan na fakultetu ja bih to odbila. To je minimalni novac, a stres ogroman. Ko god da dođe na vlast ostari naglo za 4 godine. Više ne verujem u umetnost koja počiva na kafi, alkoholu i lošim stvarima. Ta depresija  je posledica depresivnih života. Imate mnogo srećnijih, a siromašnijih naroda od našeg. Sreća i finansije nisu u koleraciji.
Sve je više onih se koji u trci za karijerom i egzistencijom odlučuju za roditeljstvo u četrdesetim ili ga se čak svesno odriču uz brojne izgovore.
-Onda se razbole jer ih podsvesno jede što su ostali bez dece- dodaje Maja.- U ljudskoj prirodi je da ima potomstvo. To jeste obaveza, ali i ogromna količina radosti i sreće koja nadmašuje taj napor. Uzbudljivo je stvaranje novog života, a kreiranje bilo koje umetnosti je bedno u odnosu na jedan porođaj. Ja sam nedavno bila dula, pomogla sam jednoj ženi u Gradskoj bolnici koja se porađala, vodila sam njen porođaj. Porođaj je prirodna stvar i za to ne treba obuka, kao ni za seks. Ne znam kako neko ljubav prema svojim grudima može staviti na prvo mesto i odbiti da doji bebu. Svaka trudnoća podmladi ženu 10 godina, a nijedan botoks ne može da izvede šta može trudnoća. Ako ste opsednuti sobom tek onda treba da rađate decu. Mislim da je natalitet mali u Srbiji  ne zato što ne žele decu već zato što jedu masnu hranu. Dok god je  povišen holesterol ne može da dođe do začeća, a kafa, alkohol, gazirana pića smanjuju broj i prohodnost spermatozoida.

Garancija za seks

Kako se nahraniti pred ljubavni sastanak? Maja Volk je odgovor na ovo pitanje dala u svojoj najnovijoj knjizi  “Prirodni afrodizijaci ili kako pojačati natalitet u Srbiji (zdravom hranom do boljeg seksa)” koju je objavila Nova poetika.
-Tu je mnogo fantastičnih recepata koje sam probala još u prethodnom životu kad sam se intenzivnije bavila seksom. Istraživala sam  šta jedu narodi čiji je nacionalni sport udvaranje zenama, u Indiji, na Tajlandu, šta jedu latino ljubavnici, sirotinja… Oni ne jedu meso. Ko pojede pile ne može ništa da uradi u krevetu. Dok  hmelj izaziva disfunkciju, sa vinom je druga priča. Nikako ne pijte pivo ako hoćete da imate seks i ne jedite meso već salate sa puno zelenog povrća, začina, belog luka, ljute papričice… Celer za 50% posvećava broj spermatozoida. Čokolada koju sami možete da napravite izaziva lučenje endorfina u mozgu. Pomešajte sirovi kakao, kokosovo mleko, malo ljute papričice, puno cimeta koji je dobar za krvotok, toplu vodu, kokosovo ulje. Namažite se ovom čokoladom. Niko se ne maže pihtijama u seksu već to radi čokoladom i jagodama koje deluju na čula. To je garancija za dobar seks. Javite mi se za devet meseci 🙂 .
Maja ne krije da je nekad pomerala planine zbog ljubavi, ali i da je već duže vreme sama jer još uvek nije srela nekog zbog koga će joj srce zaigrati, a pri tom će s njim biti na istoj frekvenciji.
-I dalje mi se dopadaju muskarci koji nisu dobri za mene, ego manijaci. Sama sam  jer znam da nisu dobri za mene. Možda će neko od njih raditi na sebi, pa ću naći ego manijaka koji to više nije. Zaljubljenost otpušta kočnice i podstiče kreativnost, ali ja ne moram biti zaljubljena da bih bila kreativna. Ljudima je pre svega potrebno društvo, bliskost, a naučno je dokazano da ljudi u paru duže žive, dopunjavaju se na razvoju, menjaju zajedno, razmenjuju misli. Imam mnogo muških prijatelja s kojima razmenjujem bliskosti, sve osim seksualnih. Danas više cenim razgovor ili dodir ruke. Nije sve uvek povezano sa erotikom.

Branka Gajić
Foto: Sanja Rajković

Knjige Maje Volk  “Kako sam osvojila trajno zdravlje” (cena 1650 dinara) i “Kako se voli život” (cena 1950 dinara) + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice: 

 

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: