NAPUSTIO SAM POSAO, DOM, ALI NE I SEBE

Njegova životna priča je nesvakidašnja, a on duhovit, zabavan i vrlo neobičan ”večiti dečak”. Nekad je bio voditelj najgledanijih kvizova, show programa i zabavnih emisija, a danas je nezaposlen, kreativan, slobodan i svoj. Sa porodicom se Zoran Radojković Pile pre pet godina preselio u Beč odakle nam otkriva sve svoje brodolome, radosti, nedoumice, tuge i ambicije…
U kasnim tridesetim je odlučio da završi fakultet, poželeo da radi ozbiljnije tv formate, ali na žalost u Srbiji vlasnici televizija to nisu prepoznali.
-Vreme se promenilo- priča Pile. – Završio sam novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i na masteru mi je ostalo da odbranim jedan rad… ali gle čuda- nisam više interesantan. Omatorio sam, a fore su mi “meke”, previše drugačije od onog što se traži. Dolaze nova lica.Traže se krv, suze, tuča, pljuvanje, skandali, a ja sam za to smotan. Pre pet godina je prelomilo da se preselimo u Beč to što su plate na Pinku bile neredovne, nisam mogao u Srbiji dodatno da zaradim od tezgi jer je sve „puklo“, a deca su htela da sviraju violinu, treniraju tenis, a ja nisam mogao da im to priuštim. Onda je moja hrabra žena, inače najhrabrija osoba koju znam, otišla godinu dana pre nas u Beč, počela da uči jezik, zaposlila se, a mi smo zatim došli kod nje.

Ništa bez tašte

Kaže da nije bilo lako napraviti taj korak, ali i dodaje da su se brzo navikli na bolje uslove života u Beču koji je jedan od najboljih gradova na svetu za život.
-Beč svima pruža šansu, ali da bi ostao tamo moraš imati stalni boravak. E, to nam je omogućila moja tašta. Ona je Mila, mislim tako se zove Milada. Imam bujnu maštu i u Beču taštu :). Ona i tast su nas legalizovali i imamo već 10 godina stalni boravak. Deca su u gimnaziji, žena je menadžer jedne italijanske firme i dobro joj ide. Ja sam “hausfrau” –domaćica. Kuvam, usisavam, pišem za jedan naš magazin u Beču, snimam vlogove ( Pile VLOGER ). Radio sam emisiju TV KO-SMO za RTS satelit dve i po godine. Često tezgarim, vodim izbore za Mis i karaoke. Sebi plaćam penziono i zdravstveno. Sada imamo solidna primanja za normalan bečki život, pa tako jedemo skoro svaki dan :). Stan plaćamo 700e mesečno, pa kad se skupe računi za gas, struju, mobilni, tv, treba nam 2000e samo da bismo preživeli. Pošto mi volimo putovanja, jedrenja, skijanja, za to mora da se zapne. Ali, snalazimo se.Viđamo se uveče. I volimo. Držimo se zajedno i to je najvažnije.

Kompleksi zbog usamljenosti

Pile je imao vrlo neobično detinjstvo i roditelje koji su ga dobili u zrelim godinama. Odrastao je na železničkoj stanici Rabrovo-Kljenje na 126. kilometru od Beograda.
-Vozove su tada još vukle parnjače koje puštaju paru. Udisanjem te vodene pare postao sam ovakav. Na stanici nije bilo dece, odrastao sam sam. Prvu decu, ozbiljniju i u većem broju video sam u školi “Prvi partizani” u Klenju. Bio sam đak pešak dok mi u 4. razredu nisu kupili „Pony“ bicikl. Tako mali, usamljen i željan igre bio sam i “Nemci i Partizani”. Napadao sam vozove. Ispraćao putnike. Kažu da sam zabavljao pun šinobus kad bi stajao par sati na mojoj stanici. Čist Frojd, formiranje ličnosti i kompleksi usamljenosti. Zato valjda volim da se javno pojavljujem. Kad mi ne daju da radim na TV-u, ja sam snimam vlogove. Bolje je i to nego da plaćam psihijatra da me leči od želje za javnim nastupom. Često sanjam prugu, vozove i taj zvuk točkova jer ja sam spavao 7-8 metara od pruge uz pisak lokomotive i parnjače, prolazak Druga Tita i Plavog voza kad je išao u posetu Čaušesku u Rumuniju, mojom prugom. Moralo je u nešto da se sve to pretoči kad sam se preselio u 16.godini u Požarevac. Bio sam kao čigra, igrao sam folklor, glumio, imao rok grupu Električni pilići. Sada u Beču živim na 10 metara od pruge. To je nadzemno podzemni voz koji ide pored našeg stana, ja čujem taj isti zvuk i srećan sam nekako. Bolest,ha ha.

U šorcu, na bicikli

Za sebe kaže da je nezreo, priznaje da se često ponaša kao pubertetlija i da se ćerke i supruga uzalud trude da mu objasne kako u ovim godinama treba da bude ozbiljan.
-Ponekad sednu i pričaju mi kako je život ozbiljna stvar, kako je ovo zapad, da moram da se borim, mučim se i trčim, toliko da se tresem od stresa. Ali, ja to ne razumem. Zarađujem i ja, mada ne puno, ali zato kuvam i usisavam. Radim iz ljubavi. Novinarstvo je pasija, a ja imam svoj stil. Ja sam Pile.
Dok deca i supruga Ana samo tokom raspusta odlaze u Beograd, Pile koristi i najmanji povod da obiđe kako Beograd, tako i druga mesta u Srbiji.
-Volim Veliko Gradište, tamo imamo kuću i u julu i avgustu sam u šorcu na bicikli i zezam se. Naravno, pomalo radim da bih platio račune i životne troškove, a tu su i tezge. Biću i ove godine promoter Srebrnog jezera. Prezentujem medijima dešavanja na Srebrnom jezeru i u Velikom Gradištu, vodim Alaske večeri, Pasuljijadu, Sila fest, Carevćeve dane…

Supa u kesi

Do nedavno gotovo da nije znao ništa o vlogovima i snimanju klipova za Youtube, ali danas se Pile ludo zabavlja krstareći ulicama Beča, snimajuci video zapise, a njegovi pratioci će imati priliku da vide šta radi i na nekim drugim destinacijama.
-Često pravim previše novinarske vlogove koji su kao reportaže, a vidim da drugi prave gluposti i imaju milione pregleda. Krećem se dok snimam, nosim „GoPro“ kameru i mobilni telefon, snimam šta mi se svidi. Kad se obogatim od ovoga kupiću jedrilicu od 12 metara.
Zimske dane Pile je proveo sa suprugom na Tajlandu za koji kaže da je bajkovit.
-To je Kraljevina od 67 miliona stanovnika, more je 30 stepeni, vazduh 30 do 34 C. Bili smo svuda, pa i u Puketu gde vladaju razvrat, seks, blud, lady boy-evi… Za drogiranje se dobija smrtna kazna, ali sam na plaži mnogo puta video da puše mariuhuanu. Iznajmljivanjne motora je na dan 3-5 evra, pesak na plažama je kao brašno, palme su svuda. Ideš motorom, oko tebe su banane, mango, papaje. Ludilo. Slonovi, majmuni … i ja. Bankok je toliko veliki da ni sami nemaju pojma koliko ljudi tu živi, kažu između 15 i 26 miliona. Na reci je, ima gradski saobraćaj brodovima, ima pijacu na vodi. Blud i razvrat su na sve strane, poneka racija vojske. Jedu se bube, škorpije, zmije. Sve se jede na pijacama. Dobijes ljutu supu u najlon kesi i plastičnu kašiku i sedi i jedi. A ljutoooo. Znači, suza suzu stiže.

Depresija nastaje u dokolici

Kao što i sam nije običan i konvencionalan, tako Pile ni ne vodi takav život. Iako ga mnogi doživljavaju kao zabavljača i glavnog šoumena, i on ima svoje tmurne dane.
-Kad se klovn smeje svi se smeju, a kada on plače, plače sam- kaže Pile.- Ne možeš kod kuće tvojima biti zabavan, jer oni te doživljavaju ko tatu i muža. Dakle, moraš biti konvencionalan u ponašanju. Ali, ja to ne umem. Često kažem šta ne treba, naljutim ženu glupim postupcima. E to je nedostatak rada na mediju. Ja stalno nešto mrsim, bežim na jedrenja, na selo, u Beograd. Onda mi dosadi, pa se vratim. Lesi se vraća kuci! Neka depresija nastaje kad si u čamotinji, kad nema nekog posla. Ali, tada čitam. Kad dođem u Beograd ja kupim po deset knjiga. Čitam kao lud. Pre nisam imao živaca, a u Beču uživam u tome.

Jedrenje leči sve bolesti

Veoma je privržen porodici i svestan njene snage.
-Ovde je brak samo papir, mnoge žene se razvode jer su muževi višak, ugoje se, piju i ženi koja ima svoj posao, pare, kola, decu, to se smuči i „ćao“. Ovde ima brakova i među istim polom, ima i usvojene dece… ovde je sve normalno. Muškarci masovno žene azijatkinje jer su porodične, kuvaju, služe muža. To Nemica nema šanse da radi. Brak je ipak za mene svetinja, tu odrastaju deca, gledaju i uče od svojih roditelja, pa sad kakvi god bili ipak su na sigurnom, imaju podršku, ljubav pa i patike, laptop, mobilni… 🙂  Motivišu me poslovni uspeh moje žene, njena ljubav i tolerancija prema meni idiotu i naravno deca. Volim jedrenje koje leči sve bolesti osim alkoholizma. Podiže me i gledanje mojih vlogova.
Patim što Srbija nikako da postane normalna zemlja, što narod nema love, što su nas vi pretekli, što smrdimo, nemamo zube, nosimo pocepano, ne svi već većina. Patim što srpskog seljaka koji je ginuo u svim ratovima svi lažu. Patim jer sam i ja morao radi svoje dece otići. Patim jer deca nemaju perspektivu posle ne fakulteta, već doktorata.

Branka Gajić

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: