U zdravom duhu je zdravo telo
Srednje godine mogu biti najlepše. Tad si još uvek mlad, a imaš mentalnu zrelost i životno iskustvo, dok je mladost nestrpljiva i sama sebi dovoljna…- razmišljanje je Ivana Milinkovića (59) o periodu života koji i sam danas živi.
-Kad dođeš u srednje godine najmanje gubiš od mladosti, a iskustvo me je naučilo da učim od pametnih ljudi i poklonim pažnju njihovim opservacijama. Na taj način čovek može da bude na zemlji ukoliko je realan, ne poleti i ne uznese se, shvati šta je život. Mislim da je važno što pre shvatiti šta vas čini zadovoljnim na privatnom i poslovnom planu. Za sebe mogu da kažem da sam ostvaren i zadovoljan. Teško je sarađivati sa onima koji nisu ostvareni, pa onda tu bude kompleksa, cinizma, malicioznosti. To su oni koji nisu uspeli da shvate pravu stranu života i izvuku esenciju iz onoga što život znači. Srednje doba donosi nova razmišljanja, svođenje nekih stvari, otvaranje nekih novih poglavlja, dok su prethodna iskustva tu da podsete i obogate i sve se izmeša u najpozitivnijem smislu. Subjektivno, u ovim godinama imam osećaj da sam još uvek mlad i još toliko toga mogu. Srednje godine daju najveći uzlet čoveku sugestivno u stvaralačkom smislu. Ono što mladosti treba je životna kilometraža, a to donose srednje godine. Držim se onoga što je Vladeta Jerotić govorio „U zdravom duhu je zdravo telo“. Čovek može puno toga da uradi ukoliko su mu misli složene i što je bliži tome, to je bolji. To su sve prednosti srednjeg doba kad je čovek psihofizički spreman da stvara i živi život punim plućima.
Rezime svog života…
-Ponekad je u redu osvrnuti se unazad sagledati šta si shvatio, šta si uradio, pa i ta „istorija“ osvešćuje. Čovek bi trebalo da koliko može sebe u svakom smislu sebe pomera i ide napred, da vidi u kom pravcu mu ide porodica, šta je činiti kao roditelju da se ne kaješ, a to nisu jednostavne i lake stvari. Volim ljude koji su optimistično nastrojeni i kad imaju problem ne bave se njime već se zagledaju u rešenje. To su ljudi koji gledaju život sa vedrije strane. Za njih je čaša uvek polu-puna. I ja sam najčešće takav. U ljudima gledam da vidim ono pozitivno i dobro. Čovek si ili nisi čovek. Mom sinu uvek govorim da čovek živi srcem, dušom i intiuitvno. I samo tako živis kao čovek, a mozak je tu da nas opomene.
Kako se živi srcem?
-Ne proračunato, već kao čovek jer su tu ljudi da se osete energijama. Kad radiš na nečemu čiste duše, kao dete i daješ najbolje od sebe. Nepogrešivo se prepozunaju dobre duše i ljudi koji nemaju kalkulacije, to se oseća i vidi srcem i dušom. Mnogo puta kad je čoveku teško opusti se i prepusti se, pa se otvori dobra energija i na kraju uglavnom sve bude dobro. Ja verujem u to.
Sa zrelošću čovek dobija i nove poglede na porodicu, roditeljstvo…
-Niko nije savršen, pa tako ni ja nisam najbolji roditelj. Neke stvari sam mogao drugačije da uradim. Dete je mali čovek i ispituje tvoje pragove, ono intiutivno ide ka tome da se snalazi u životu i vodi ga univerzalna energija. Za mene je Filip broj 1 mada sam nastojao u životu da mu dam do znanja da sam i ja bitan sebi jer deca postaju samoživa kad se sve vrti oko njih. Zbog prirode posla sam tokom Filipovog detinjstva često bio odsutan pa sam malo preterivao u mnogim stvarima zbog čega me je supruga opominjala. Bio sam slab na njega, ne materijalno već jednostavno popustljiv. U srednjim godinama kad je reč o partnerskim odnosima koliko si spreman na kompromise, toliko ne želiš da se ponavljaju neke stvari. Moja Mica se ne meša u moje profesionalne odluke, a njeni saveti su najdobronamerniji. Dok god ima volje i prostora za razumevanje i davanje šanse drugoj strani, dotle je odnos osuđen na uspeh. Najbitnije je da se partneri prema promenama koje ih očekuju ophode fleksibilno i najlaze rešenja na najbezbolniji način.
Teško mi je kad vidim da se rastanju ljudi posle mnogo godina braka. Ja sam za to da ako ima još nekog zračka svetla i šanse da se stvari srede, treba da nađete onu iskru koja vas je spojila. Možda se nije ugasila.
Od koga se uči kako treba živeti?
-Moja bivša supruga Vesna govorila je da svako doba ima svoje lepote. Kad čovek stvara i postavi sve na svoje mesto vidi da svako doba nosi neki svoj kvalitet. Ponekad razmišljam o tome kako je gledati život iz perspektive nekog od 80 ili 90 godina, ko prolaznost života ne doživljava kao tragediju već kao univerzalnu istinu. On živi punim plućima, u trenutku i što pre dođes do te spoznaje u srednjem dobu to je velika stvar i plus za tebe jer vreme prolazi svima. Važno je imati osmeh na licu.
Kako sebe „podići“ nakon loših misli i loših dana?
-Par puta sam imao momente kad sam padao i susrete sa nekim surovim stvarima, doživljavao nepravde kao mlad čovek. Meni je moj sin važniji od mene, a tu su i sestra i supruga. Bilo je momenata kad sam imao slabosti, bio iscrpljen i bez volje, ali mi je tad moj Filip, tad još mali dečak bio onaj koji briše sve loše što osećam. Tad nema problema, već samo ima rešenja. Muzika me je spasavala i moj sin, pomisao da imam njih koji su radost i smisao. Najcešće je čovek plodonosan kad je sam sa sobom, a to je naročito izraženo kod inventivnih ljudi. Muzika je za mene kao viša filozofija, a moj sin je moj produžetak i moj smisao.
Kad potonem setim se rečenice: „Sine, čemu taj pogled, čemu te bore, nemoj da te neke teške misli more, shvati da je i pre tebe mnogo većim i uspešnijim bilo češće i mnogo gore“. I zaista, bilo je ljudi u mnogo teškim situacijama i čemu onda briga moja i neko moje tugovanje za nekim ostvarenjima. Doći će i to. Treba se opustiti i verovati u bolje stvari, okrenuti se iza sebe, videti šta si uradio, gledati napred, postavljati više ciljeve, dizati prečku malo više i da to ima veze sa realnošću. Frustracije se dešavaju kad su u neskladu želje i mogućnosti. Ako svoje želje uspeš da uhvatiš u uzde i kažeš da ne može sve preko noći, puno toga će da se složi da bi išlo u tom smeru. Ako si nestrpljiv onda nisi mudar, a ako nisi mudar onda si frustriran, nisi dobar ni sebi ni drugima.
Nova pesma „Siva magla“ govori o neostvarenoj ljubavi…
-Na svoj način, mojom emocijom sam doneo tu priču u kojoj roditelji ćerku daju drugome i ona ne može da ide za onog kojeg voli. U mladosti sam i ja imao priliku da budem u toj situaciji jer je majka za moju devojku mislila da je bolje da se uda na inženjera. Kakav je osećaj kad znaš da po nečijem merilu „nisi dobra prilika“? Prvo sebi kažem „ko je on/ona da kaže da ja nisam prilika?“ Koliko njegovo misljenje vredi da bih sebe ja ubacivao u neku patnju? To što roditelji sebi dozvoljavaju pokazuje da nisu položili ispit ljudske zrelosti i vremena. Treba da kažu detetu da samo srcem treba da odluči koga će da bira. Ako proračun bira, tu nema sreće. Ljubav je kad ti u srcu i stomaku zaigra.
Branka Gajić
Foto: privatna arhiva
© by BGonline. All rights reserved
