8 STVARI KOJE MOŽEMO NAUČITI OD KINEZA
Prvi put je otišao u Kinu pre deset godina kad je u Beogradu diplomirao kineski jezik na Filološkom fakultetu. Kad je 2010. godine upoznao starog majstora kineske medicine Duana Zhilianga koji ga je prihvatio kao ličnog učenika, usledilo je osam nezaboravnih meseci u životu Filipa Manje. U tom periodu doneo je odluku da svoj život posveti izučavanju kineske medicine. Trenutno je na petoj godini studija na Fakultetu za kinesku tradicionalnu medicinu u gradu Tjenđinu, nedaleko od Pekinga. Kinesku medicinu izučava u Kini, na kineskom jeziku. Inspiraciju i osnovne principe nalazi čitajući originalne drevne tekstove, a zanat brusi prateći kineske lekare u njihovoj praksi. Na svom blogu www.kineskamedicina.com Filip nesebično deli svoja iskustva i saznanja koja su iz dana u dan sve veća budući da veći deo godine provodi u Kini.
PREDSTAVLJAMO VAM FILIPOV IZBOR 8 STVARI KOJE MOŽEMO NAUČITI OD KINEZA:
1. FOKUS I UPORNOST
Fokus bilo na ono što trenutno rade ili na krajnji cilj. Ako nešto rade, potpuno su u tome, svom pažnjom, ne postoji ništa što će im odvući pažnju. Ako imaju neki daleki cilj, svaki njihov potez biće na ovaj ili onaj način usmeren na ostvarenje tog cilja. Makar on bio i decenijama daleko. Prijatelj mi je nedavno pričao kako je čitao članak o kineskoj porodici koja je želela da se iseli iz Kine u Ameriku. Pošto direktno iseljenje nije bilo moguće, oni su nekoliko godina proveli na nekom malom ostrvu u Polineziji, nakon čega su uspeli da se dokopaju Amerike. Kada sam to čuo pomislio sam “Da, to su Kinezi.”
Sećam se i jedne situacije iz 2007. godine, dok sam kao bezbrižni student u Pekingu sedeo na stepeništu fakulteta i sa drugarom ispijao kinesko pivo – ispred nas je jedna devojka učila da vozi bicikl. Zavrtela bi jednom pedalu i sekund kasnije bi se dočekala obema nogama na zemlji. I opet tako. I opet tako. Bila je samo 3-4 metra udaljena od nas, tako da smo gledali levo-desno kako napreduju njeni prvi pokušaji vožnje bicikla. U početku je bilo pomalo smešno, nakon nekog vremena je postalo simpatično, a sat i po kasnije smo joj se divili.
Kada putujem, često na aerodromima srećem ljude sa naših ex-Yu prostora. Ako primetim lica koja zveraju unaokolo, sve bi nešto hteli, a ne znaju tačno šta. Bam, to je to – naš čovek! Tek kad se nađemo u međunarodnom okruženju, tad postaje očigledno koliko nam kao narodu nedostaje fokusiranost. Ali, ako bismo uspeli da zadržimo tu našu lepršavost, neobuzdanost i maštovitost, koja nedostaje mnogim drugim narodima, a dodamo fokusiranost i upornost, verujem da bi to bila formula za uspeh – čime god se bavili!
2. SKROMNOST
“Uvećaj stvari i umanjićeš ih. Umanji stvari i uvećaćeš ih.” – kaže nam Lao Ce.
Skromnost je među Kinezima oduvek visoko vrednovana i ona je ostala jedna od vrlina koju nisu napustili ni danas i pored tektonskih promena u modernom kineskom društvu. Kinez će uvek gledati da umanji svoje zasluge, a uveća tuđe. Kad nazdravlja uz piće, trudiće se da vrh njegove čaše bude na nižem nivou od vrha čaše onoga s kim nazdravlja, da bi time pokazao kako je on na nižem nivou. Ranije su u kineskom jeziku postojale čak i reči za “ja” u skromnom obliku. Mi ne moramo ići dotle, ali malo skromnosti ne bi bolelo.
3. POŠTOVANJE STARIJIH, POŠTOVANJE UČITELJA
Poštovanje profesora, lekara, sportista, ljudi koji su nešto postigli, ljudi sa znanjem i iskustvom. Prelepo je videti kako ove duboko ukorenjene konfučijanske vrednosti i dalje žive, a to se najbolje vidi kad se nalazite u grupi učenika nekog priznatog lekara ili učitelja borilačkih veština.
4. PODRŽAVANJE DRUGIH U ONOME ŠTO RADE
Ako se na bilo koji način kreativno izrazite – rečju, pesmom, igrom, slikom, oni nikada neće reći “Ma to je glupo, vidi ga.” Uvek ćete dobiti podršku i oni će vam se priključiti u tome što radite. Onako kako to deca rade.
5. STAROST NIJE BOLEST
Kina je raj za penzionere. Svom tati sam rekao da ću ga odvesti u Kinu da tamo provede penzionerske dane. Već samo pominjanje “penzionerskih dana” u nama budi kakve asocijacije? Daljinski u rukama, džangrizanje mladima, u najboljem slučaju šah u parku. Kineski penzioneri su daleko kreativniji i srećniji. Ujutru su u parkovima ili tokom dana i uveče na trgovima, svuda ćete videti grupice starijih ljudi koji pevaju, igraju, sviraju, razgibavaju se ili samo lupkaju po telu da pospeše cirkulaciju. Velika želja mi je da jednog dana napravim dokumentarac o životu starih ljudi u Kini (sakupljanje materijala je već u procesu).
6. OBROCI NA VREME I URAVNOTEŽENI
Doručkuje se ujutru oko 7-8, ručak u 12-13, večera oko 18 sati. Nećete videti obrok koji se sastoji samo od komada mesine. Povrće dominira, a meso je iseckano u komadiće. Još nešto: kada se jede priča se o hrani. To je jedan običaj u kojem Kinezi uživaju tokom svakog obroka – komentarišu se jela, ukusi i to je sjajan način da se um fokusira na sam proces jedenja, na taj trenutak.
7. VEŽBANJE U CILJU ZDRAVLJA
Z-d-r-a-v-lj-a – ne mršavljenja, ne zategnutog tela, ne nekih fiks ideja o svom izgledu, ne maksimalnog iscrpljivanja da bi se obeznanio nakon stresnog dana na poslu. Oni vežbaju da bi bili zdravi. Nema grča na licu od 25 km džoginga. Kinezi su za brzo hodanje, lagano trčkaranje, fluidne pokrete, istezanje. Cilj je da se pokrenu krv i energija, stimuliše rad unutrašnjih organa, istegne telo, ojačaju tetive i mišići.
8. QIGONG I TAIJIQUAN (ĆIGONG I TAIĐIĆUEN)
Tradicionalni sistemi statičkih i dinamičkih vežbi u cilju unapređenja fizičkog i mentalnog zdravlja, bolje fokusiranosti uma i sticanja posebnih veština. To su najlepše i najkorisnije vežbe koje možete raditi sa svojim telom i duhom. Dragocena zaostavština koju dugujemo kineskoj civilizaciji.
Mnogo korisnih informacija i zanimljivosti o kineskoj medicini možete pročitati na web sajtu Filipa Manje: www.kineskamedicina.com
© by BGonline. All rights reservedKineski kuvar zdravlja – Džang Goudžem, Lidija Obradović, Tian Yu
