Srednje godine kao prilika, a ne kriza
Dileme koje imaju žene u srednjim godinama često se odnose na pitanja svrhe i smisla proživljenih godina, ali i godina koje su pred njima. Ana Rodić, trener za lični razvoj kaže da su preispitivanja različita, pa su tako neke žene umorne od davanja i pružanja sebe drugima, zbog čega često nisu ostvarile svoje želje i ciljeve, ali i da nije mali broj žena koje osećaju i shvataju da još uvek pred sobom imaju dovoljno godina da bi mogle nešto da preduzmu, ali nisu sigurne u sebe, svoje potencijale i snagu i svrsishodnost svojih ideja.
-Mnoge se žene u ovoj fazi života susreću sa brojnim promenama. Neke su vezane za partnerske odnose, kad shvataju da partner ne ispunjava njihove potrebe. Nekima je muka od posla kojim se bave već decenijama i želele bi promenu, ali kad god pomisle na to, sebe zaustave pitanjima: ’’Možda je kasno za mene, možda nisam dovoljno sposobna, hoću li umeti, moći, znati? ’’Karakteristično za period srednjih godina je i hronično nezadovoljstvo kojem mnoge žene ne mogu da pronađu jasan uzrok, pa ga iz tog razloga negiraju i time samo pojačavaju njegov intenzitet- kaže Ana Rodić.
Može li drugačije?
-Teoretski gledano, svaki sukcesivni korak u razvoju smatra se potencijalnom krizom, periodom povećane ranjivosti, ali i periodom povišenih potencijala i mogućnosti. To znači da postoji izbor. Važno je shvatiti da ukoliko neke okolnosti ne možemo da promenimo (kao što je neminovni proces starenja i neke njegove prateće posledice), ono što možemo da promenimo jeste pogled na te okolnosti i njihov doživljaj. Neki od predloga kako žene mogu da svoje srednje godine dožive kao priliku, a ne kao krizu i kako da ih prožive u pretežno dobrom raspoloženju, umesto u nezadovoljstvu su: da preispitaju hijerarhiju svojih trenutnih potreba, vrednosti i obaveza i usklade ih, postepeno stave svoje potrebe na prvo mesto što nije sebično, već neophodno, jer time i svojim dragim osobama čine dobro, pozabave se svojim ograničavajućim uverenjima koja ih drže zarobljene u nezadovoljstvu, prihvate to da je došlo vreme da se nešto promeni u njihovom životu, otvore se za nova iskustva očekujući ih iz pozicije radoznalosti I ljubavi, a ne iz pozicije straha, povežu se sa drugima, pronađu svoju kreativnost, ali bez pritiska na sebe da to bude nešto specijalno ili umetnički obojeno, ne podležu utiscima slika i tekstova koji prikazuju lepotu, sreću i bezbrižnost u tuđim životima, zagrle sebe često, potapšu sebe po ramenu i kažu sebi glasno i jasno: ’’Sve radiš kako treba! U redu je, sve će biti dobro. Dala si sve od sebe, a sada se zaustavi i odmori. ’’… Sve navedeno treba shvatiti isključivo kao predloge jer svako za sebe sam zna šta mu je potrebno, u kom trenutku i kojm tempom želi da se kreće. Život nije matematika da postoje strogo definisane formule sa unapred poznatim rezultatom. Ovo treba shvatiti kao da gradite novu sebe. To je poseban izraz kreativnosti, sam po sebi. Možda će neka žena otkriti da želi da radi drugi posao ili da izađe iz braka ili partnerske veze kako bi prodisala. Neka će steći nove prijatelje, ljude koji podržavaju način razmišljanja koji je osnažuje. Tu je i prilika da se otkrije novi način povezivanja sa decom ili da ih puste ako su do sad suviše ’’zatezali’’. Imate priliku da naučite da posmatrate život iz jedne nove, drugačije perspektive. I samim tim vaš život će izgledati drugačije- zaključuje Ana Rodić.
B.Gajić
Foto: Dario Konstantinović
