Ona je hrabra i svoja. Kada je odlučila da sama bude izdavač svojih knjiga nije u potpunosti znala u šta se upušta, ali je bez mnogo panike bila spremna i na “propast”. Na sreću, to se nije dogodilo. Njeni romani su i dalje na prvim mestima najčitanijih knjiga, a prvi rođendan izdavačke kuće “Dedić” proslavila je u društvu novinara, prijatelja i Draška T. Aćimovića čiji je roman “Istok nije blizu” Vesna Dedić odlučila da objavi s prvim danima jeseni.
-Kad je moja Lenka koja danas ima 13 godina bila beba, na njen prvi rođendan bila sam očajna jer nije prohodala, a toliko sam želela da na taj dan hoda. Prohodala je dan kasnije. Moja izdavačka kuća je na svoj prvi rođendan prohodala, nisam se obrukala. Volela bih i da “pođem u školu i budem dobar đak”- kaže Vesna kroz osmeh i s ponosom ističe čak šest objavljenih naslova koje izdavačka kuća “Dedić” ima u svojoj kolekciji. Od toga je pet knjiga s njenim potpisom, dok je roman Draška T. Aćimovića “Istok nije blizak” šesto izdanje ove izdavačke kuće. Prve tri knjige Vesne Dedić koje je objavila “Laguna” godinu dana nije bilo na tržištu. Sad su redizajnirane i u novom vizuelnom ruhu ih predstavlja IP “Dedić”.
U poslu je za uspeh, kažu, potrebno da imaš talenat, hrabrost, spremnost da rizikuješ, ali i malo sreće. Vesna Dedić sa ove vremenske distance zaključuje da je bila veoma hrabra kad je odlučila da se upusti u izdavački posao.
– Mnogo sam tad rizikovala. Otvorila sam izdavačku kuću i imala na svim karticama nulu! Bila sam bez dinara. To je bio ogroman rizik, a moja sreća se sastojala u tome da su svi ljudi s kojima sam prvo komunicirala- distributeri, štamparija, rotografika, dizajneri, svi oni su bili izuzetni profesionalci i sve mi je išlo glatko. Ništa od ovog ne bi uradila da nije bilo podrške kolega. To nema veze sa mnom kao novinarom i piscem, već sa mojim ljudskim kvalitetima i time što jedem novinarski hleb sa svim tim ljudima tokom proteklih 25 godina.
Mnoga istraživanja kažu da su među najsujetnijim ljudima novinari i lekari, a Vesna kaže da se vremenom taj poredak promenio.
-Mislim da su novinari odavno prestali da budu sujetni, bar većina njih. Više nema mnogo razloga za to jer se zna koliki su tiraži, koje emisije su gledane, a ko ne, ko te čita- ko ne čita… Lekari su i dalje jako sujetni, ali najsujetniji su pisci. Verovatno bih i ja bila takva da nemam iza sebe 25 godina dugu karijeru novinara RTS-a. Trebalo je pre svega savladati svoju sujetu u konkurenciji 6000 zaposlenih te davne 1991. godine.
Kada je pre nešto više od godinu dana uložila sve što je imala, pa čak se i zadužila kako bi otvorila izdavačku kuću, Vesna se na trenutke osećala prilično loše o čemu sad prvi put govori.
– Kao autor jedne od pet najgledanijih portretskih emisija i autor najčitanijih romana u regionu, tog maja meseca na svom računu nisam imala ni jedan dinar. Sećam se da sam se tad zapitala ko je tu blesav i kakava sam ja to majka da svom detetu ne mogu da priuštim jedno normalno letovanje. Shvatila sam da svako ima svoju karmu. Ja u životu ništa nisam dobila lako, a da nisam sa svojih deset prstiju zaradila. Za osnivanje izdavačke kuće dobila sam nešto novca od sponzora, dobar deo para sam pozajmila. Bilo je onih koji su više verovali u mene nego ja sama, a jedino što sam znala bilo je da ću biti pobednik ili pokojnik. Usledilo je objavljivanje mog romana “Pola duše” i posle mesec dana znala sam da sam zaradila toliko da mogu da platim sve dugove, štampariju i distributere. Od tad je sve mnogo lakše.
Prvi honorar Vesna je zaradila kao trinaestogodišnjakinja. U to vreme radila je kao radio voditelj emisije “Suncokret” na Radiju Titograd.
– Od tog honorara sam mesec dana sa drugaricama izlazila svakog dana na picu i koka kolu, kupila sebi crveni šetland Lakosta džemper, a mami, tati i bratu po nešto. Danas od svoje plate na RTS-u ja ne mogu da kupim Lakosta džemper i pođem na picu i koka kolu.
U svetu biznisa kažu da nije lako biti žena. Naročito sama. Međutim Vesna tvrdi da to nije baš tako.
– Ne bi mi bilo lakše da sam muškarac. Ljudi kojima sam na sastancima govorila da o izdavaštvu ništa ne znam ništa a hoću nešto, svi su bili muški blagonakloni i lepo mi sve objasnili. Sećam se čak da sam pitala koliko knjiga treba da prodam da bih platila sve troškove i ne bih išla u zatvor. Muskarci su blagonakloni zato što sam strašno iskrena. Mislim da u privatnom i poslovnom životu kod muškaraca pali samo iskrenost.
Ali iskrenost ponekad ume i skupo da košta, ali Vesna kaže da bi radije platila tu cenu nego se služila lažima.
-Ako treba da platiš tu cenu, to uradiš odmah i ne boli te glava. Ukoliko lažeš to ti na naplatu stigne mnogo kasnije. Loše spavaš i onda ne valja. Ja nikad ne lažem, ali ne zato što sam ne znam ni ja koliko moralna već zato što sam lenja žena i ne mogu da razmišljam kome sam, šta i zašto rekla. Lakše mi je ovako da živim. Lenja sam za manipulacije i taktiziranja. Nikad ne bih mogla da radim poslove tipa prodaje osigurnanja, prodaje magle, da radim u marketingu. Ni sebi ne mogu da budem PR. Još nisam savladala tu veštinu i ne mogu da se nekom predstavim kao najčitaniji pisac u Srbiji. Mene je sve to sramota. Prošle godine sam bila među tri najprodavanija pisca na Sajmu knjiga, a mene je još sramota da to javno kažem.
Udobno joj je u koži jake i nezavisne žene. Ipak, priznaje da ima dana kad bi poželela da ne nosi breme koje joj je kao i mnogim sposobnim, samostalnim i snalažljivim ženama suđeno.
– Neki muškarci se plaše ovakvih žena, dok su nekima one izazov. Da se takve žene ne bi osećale loše, treba da shvate da one imaju takvu harizmu i takvu energiju. Meni se nikad nije desilo da me rođena majka pita da li mi ništo treba, a kamoli neki muškarac. Podrazumeva se da sve mogu sama. To me ne pogađa sve dok ne razmišljam o tome, ali imam ja i trenutke slabosti. Dešavaju mi se svake tri godine. Obuzmu me moralni pad i slabost pa se pitam zašto uvek moram tako, dok mnogi lakše prolaze u životu. Ćerki i saradnicama često ponavljam da žene treba da bude slobodna i svoja a to će postići samo ako radi i nezavisna je. Princeze na zrnu graška više ne postoje, a i one što postoje više ih to zrno žulja nego što im je lepo. Nije ni to neka sreća.
© 2014 by BG online. All rights reserved
© by BGonline. All rights reserved
