NAJBOLJI RODITELJ JE POSVEĆEN DETETU, ALI I DOSLEDAN SEBI
On je sociolog, motivator, autor bestselera u kojima piše i o ličnom razvoju a jedna od najdražih žvotnih uloga mu je uloga tate. Bruno Šimleša otkriva na koji način vaspitava sedmogodišnju ćerku uz podršku svoje supruge.
-Obožavam svoju ćerku, ali sam istovremeno i strog roditelj. Uvek su vrlo jasne granice koje joj postavljam. Znam da tako radim dobru stvar za nju i da je manje štetno što će možda ponekad biti malo ljuta na mene, zašto što joj nešto neću dozvoliti. Kod mene se tačno zna šta se sme, a šta ne. Pravedan sam i ćerka nikad ne trpi zbog mojih loših trenutaka. Moje granice su razumne i jasne. One govore i o tome da je bezgranično volim. Ljudi su u zabludi da će dete misliti da ga ne vole dovoljno ako mu ne dopuštaju da radi sve i svašta.
Odgovoran je i posvećen roditelj, a njegov stav je da popustljivim vaspitanjem deca ne stiču zdrav utisak o sebi, svetu, prijateljima, poznanicima, kolegama. Tako nikad neće naučiti da se bore za sebe, napreduju i reše problem jer znaju da uvek roditelji uraditi sve umesto njih, napominje Bruno Šimleša.
-Ja mnogo toga radim uz svoju ćerku, a ne umesto nje- kaže Bruno Šimleša. -Nahodao sam se prilično sve dok je nisam naučio da hoda. Išli smo zajedno korak po korak uz stepenice iako mi je svakako bilo lakše da je samo podignem. Danas ona ima sedam godna, a samostalna je od druge godine. Sa vaspitanjem se počinje odmah, čim se dete rodi. Nisam bezgrešan roditelj, niti mislim da takav postoji, ali jako dobro znam da roditeljstvo iziskuje mnogo energije.
Dok mu je ćerka bila mala Bruno se na neko vreme u potpunosti odrekao individualnih teapija, posla koji mnogo voli i u kojem može mnogo toga da pruži.
-Važno je detetu postaviti zdrave klice vaspitanja koje mu vremenom donose mnogo- napominje Šimleša.- Prošle godine sam imao ponudu da vodim jutarnji program na radiju, ali nisam mogao niti sam hteo da dozvolim da propustim jutra sa ćerkom koja su uvek samo naša. Nekad se budila u 5 ujutro, a sad je to u 6. Prvo se družimo, mazimo, igramo se s mačkom. Zatim sledi doručak, ali prvih 5 minuta nakon buđenja provedemo u zagrljaju i uživamo u laganom ritmu jutra. Nekad sam bio noćno biće, pisao sam knjige tokom noći, ali kad sam shvatio da moram da se budim zbog ćerke ispostavilo se da me je ona u tom smislu promenila. Moj dnevni ritam je od tad drugačiji, ali sam ja kao osoba ostao isti.
Sva su deca različita i ne prolaze kod svakog deteta iste vaspitne teorije. Sa ovom konstatacijom se slaže i Bruno Šimleša.
-Slušao sam mudre ljude, učio kroz terapeutski posao, gledao šta rade drugi i oduvek znao da teroriju treba prilagoditi svakom detetu posebno.
Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković
