EMOCIONALNO PREJEDANJE (povezanost emocija sa viškom kilograma)
Da li jedete da biste živeli ili živite da biste jeli?
Ako imate problem sa viškom kilograma, sigurno ste mnogo puta sebi postavili ovo pitanje.
Stalno ste na dijeti i osećate se kao da radite protiv sebe? Jedete upravo ono što znate da ne bi trebalo, ali ne možete da se zaustavite? Vreme je da prestanete da se osećate krivim zbog toga. Prekomerno jedenje je prirodna reakcija na to kako se osećate. Psihologija ljudskih potreba govori o tome kako svakodnevno, u svim životnim zonama, zadovoljavamo 6 ljudskih potreba:
za sigurnošću
za raznovrsnošću
za značajnošću
za ljubavlju i poveznosti
za ličnim rastom i razvojem
za doprinosom drugima
Svaku od tih potreba možemo zadovoljavati na pozitivan, negativan ili neutralan način. Kad potrebe zadovoljavamo na pozitivan način, onda se osećamo dobro, ispunjeni smo i srećni. Kad ih zadovoljavamo na negativan način, onda smo potišteni, nezadovoljni, samodestruktivni.
Krivica u svakom zalogaju
Jedan od najrasprostranjenijih negativnih načina zadovoljenja potreba jeste upravo prekomerno uzimanje hrane. Kad nekim ponašanjem zadovoljavamo bar 3 potrebe (od ovih 6) postajemo zavisni od tog ponašanja. Pri tome, kad kažem “potrebe” mislim na ovih 6 potreba, a ne na glad.
Koje su to potrebe koje Vi zadovoljavate uzimanjem hrane(osim gladi)?
Kad jedete ono što volite, osećate se sigurnim- nema neizvesnosti oko toga šta će se desiti kad pojedete čokoladu. U vašoj svakodnevici koja se stalno ponavlja („posao, kuća“), pripremanje raznih poslastica i đakonija je možda jedini način da razbijete šablon- tako zadovoljavate potrebu za raznovrsnošću. U pripremanju hrane ima i dosta kreativnosti i posvećenosti. Na taj način se povezujete sa sobom i zadovoljavate potrebu za ljubavlju i povezanošću. Ali i potrebu za značajnošću jer nešto stalno radite, pa makar to bilo i konzumiranje hrane koja nije zdrava ili je u mnogo većim količinama od onih koje su vam potrebne da biste zadovoljili fiziološku potrebu gladi.
Ono što ne valja (osim vaše krvne slike ili obolelih zglobova) jeste stalno osećanje krivice.
Na treningu EMOCIONALNO PREJEDANJE pronalazite pravu strategiju za prevazilaženje tog samodestruktivnog kruga HRANA-KRIVICA-HRANA.
Uteha u čokoladi
Šta za vas ima više smisla: da gurate automobil uzbrdo, ili da se vozite u njemu do vrha brda?
Većina dijeta koje ste probali je kao guranje automobila uzbrdo. Automobil nije predviđen da se koristi na taj način. Čak i ako probate, uskoro ćete se umoriti i odustati, što se i desilo mnogo puta do sad kad ste uspevali da neko vreme držite dijetu, smršate, ali se ubrzo vtratite na svoju staru kilažu i preovlađujući režim ishrane.
Na treningu EMOCIONALNOG PREJEDANJA uskačete u auto i vozite se do cilja. Umesto da se suprostavljate prirodnim podsvesnim impulsima vi počinjete da ih koristite i razvijate zdrave navike u vezi sa ishranom i zdravljem.
Vi dobro ZNATE šta treba da uradite, ali NE OSEĆATE da možete sebe na to da naterate i privolite. U tome je bitna razlika između dosadašnjih načina na koje ste držali dijetu. Svesni deo mozga ZNA šta treba, ali mu se podsvesni suprostavlja ne angažujući se.
Kad vam se nešto radi (u ovom slučaju vodi računa o ishrani), onda je tu uključena vaša podsvest.
Prekomerno uzimanje hrane je način na koji se podsvest bori sa nekom emocijom koja pravi konflikt. Ono što vaša svest zna jeste da HRANA NIKAKO NE REŠAVA TAJ PROBLEM. Zamislite da vam prokišnjava krov, a vi rešite da okrečite sobu u crveno. Izabrali ste pogrešno rešenje.
Nekada ste u vašoj prošlosti izabrali pogrešan obrazac ponašanja za rešavanje problema, odnosno emocije koja se javila. Stvorili ste lošu naviku. Možda vam je neko u tome pomagao (mama, baka npr). Kad ste bili neraspoloženi, da bi vas oraspoložilii nutkali su vas čokoladom. Ili se možda u vašoj kući nikada nije bacala hrana? Insistiralo se da se pojede sve sa tanjira, iako je to bilo previše.
Ono što ćete na treningu EMOCIONALNOG PREJEDANJA naučiti jeste da se počešete kad vas svrbi, a ne da uzmete čokoladu.
Ljiljana Jagodić
Foto: Sanja Rajković
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život
© by BGonline. All rights reserved
