Samo da me neko opet ne povredi…
“Imam problem, da se vežem za muškarca jer imam strah i stav da će posle biti problema. (prihvatanje mog deteta od strane muškarca npr.) jer ne želim muškarcu da namećem, obavezu. Navikla sam da se borim sama ali nekad sam umorna jer sam sama godinama. Da li otvoriti srce i biti opet povređen ili naviknuti na zatvoreni krug?”
“Tužno je što mnoge fine i dobre osobe ostaju same nakon ružnih iskustava u vezi i braku. Zatvore se, sve rade same, podignu bedeme oko sebe da ih slučajno neko ponovo ne bi povredio. I ti bedemi ih sigurno štite od svih novih potencijalnih razočaranja, tuge, suza i patnje. Istovremeno ti zidovi ne daju da uđe u njihov život nešto dobro, nežno i lepo.
Od razočaranja do nove bliskosti
Mnogo je teško biti jedini roditelj svom detetu i tad čovek na najteži način nauči da mora biti jak. Kako nakon toga ostvariti bliskost sa bilo kim drugim, izgraditi poverenje i ostvariti zdrav i kvalitetan partnerski odnos? Bedemi koje dignu oko sebe su u stvari jake i rigidne granice koje čuvaju. A granice su zdrave samo kada su fleksibilne i polupropustljive. To znači da nakon ružnog partnerskog iskustva ne treba to iskustvo ceo život da nosimo kao svoj krst, jer time sami hranimo značaj onoga ko nas je razočarao i podrivamo staru ranu. Iz ružnih iskustava treba nešto da naučimo, da se potrudimo da vidimo čime smo mi doprineli npr. izborom partnera, tolerisanjem loših ponašanja, preteranim trpljenjem i sl.
Emocionalni razvod
Mnogi se raziđu i razvedu od partnera, ali se nikad emocionalno ne razvedu. Ostanu zakočeni u lošim i bolnim osećanjima koja nisu uspeli da obrade i nastave dalje, ostanu u ulozi „žrtve“ prošlog bolnog ljubavnog iskustva.
Da li u ljubavi treba rizikovati ili ne? Ne znam da li bilo kakva bliskost, poverenje i ljubav ne nose neku vrstu rizika. Uvek. I uvek sam za rizik, trud i rad, jer samo tako možete da dobijete nešto. Kažu da je biti sam sigurnije. Bitno je i kako definišemo ljubavni rizik. Ako mislim „samo da me neko opet ne povredi“ onda teško da ću bilo kome dopustiti da uđe u moj lični prostor. Ako svoju poziciju definišem kao ženu koja je sposobna da brine sama o sebi i o svom detetu, kao nekoga ko je uspeo da prevaziđe mnoge neuspehe, onda mogu da dozvolim i da neko možda ponovo proba da me povredi, jer ja to mogu da podnesem. Ne treba živeti sa stavom “samo da mi se nešto loše ne desi”, nego i “ako mi se nešto loše desi, ja ću to prevazići”.
Niko od nas nema garancije da ga partner neće povrediti, napustiti, izdati. Neki samo ne misle ili ne žele da misle o tome. Možete se ponovo zaljubiti „širom otvorenih očiju“ kao žena koja je nešto naučila iz svog iskustva. Najbolja životna pozicija je da možete sami, ali da ne želite sami. Onda imate mogućnost izbora.
Rizikujte, ali ne ginite u ljubavi
Ja ne znam hrabrije osobe od samohranih roditelja. Oni se lavovski bore za svoju decu. I često nauče da zaboravljaju na sebe. Ne morate srušiti svoje bedeme, možete ići korak po korak. Poverenje i bliskost se dugo grade, partnerski odnos je proces u kome u svakom trenutku možete zastati i preispitati se. Naravno je da uvek bolje u ljubavi rizikovati, ali ne treba ginuti. Potrebno je upoznavati partnera, graditi poverenje polako, nigde ne juriti, slušati sebe, po malo se otvarati i uvek držati do sebe i svojih granica.“
Branislava Pavlović, psiholog
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
© by BGonline. All rights reserved
