“SAVREMENA PŠENICA” JE SLIČNA ONOJ PRAVOJ KOLIKO ŠIMPANZA LJUDSKOM BIĆU (dr Dejvis)
Na prvi pogled pšenica je dobroćudna biljka koja je prehranila mnoge generacije. Ali, vremenom ona se ustremila protiv čoveka. Već dugo pšenica nije ona ista žitarica koju su naši preci mleli za svoj hleb. Vremenom je evoluirala i pod rukom poljoprivrednih naučnika se drastično izmenila tokom poslednjih 50 godina. Mnoge sorte pšenice su hibridizovane, ukrštane, menjane kako bi ova biljka postala otporna na sušu ili na izazivače bolesti kao što su gljivice. Pre svega na njoj su primenjene genetičke izmene da bi se povećao prinos po hektaru. Kao takva, ova žitarica je danas deo ishrane savremenog čoveka ali i uzrok brojnih zdravstvenih tegoba.
Zavisnost od pšenice može biti tolika da nakon prestanka njenog konzumiranja neki ljudi imaju „krize“ poput onih koji su upravo ostavili cigarete ili alkohol- tvrdi američki kardiolog dr Vilijem Dejvis, autor knjige „Recite zbogom pšenici“.
Prelistavajući porodične albume primetićemo da su naši preci, bake , deke, čak i roditelji uglavnom bili drastično mršaviji od njihovih vršnjaka danas. Gojaznost se nekad merila viškom od tek nekoliko kilograma, a debljina je bila retkost. Žene tog vremena nisu vežbale već su im kućni poslovi bili jedina rekreacija. Nisu bile na dijeti, a izgledale su mršavije od žena modernog doba.
Kardiolog dr Vilijem Dejvis koji je svoje dugogodišnje istraživanje i bogato lekarsko iskustvo pretočio u knjigu “Recite zbogom pšenici”, siguran je da je povećana konzumacija žitarica odnosno “savremene pšenice” (za koju kaže da je slična pravoj pšenici koliko šimpanza ljudskom biću) uzrok gojaznosti ljudi 21. veka.
-Konzumiranje pšenice dovodi do podsticanja apetita, upadljivih skokova šećera u krvi koji su okidač za neizmeničnu sitost i pojačanu glad, kao i proces glikacije koji stoji iza raznih bolesti i procesa starenja. Pšenica izaziva i upalne i ph efekte koji izjedaju hrskavicu i oštećuju kosti, kao i aktivaciju poremećenih reakcija imunostistema- kaže dr Dejvis u svojoj knjizi i napominje da iz konzumiranja pšenice proističe široka lepeza brojnih bolesti, od celijaklije do raznih neuroloških poremećaja, dijabetesa, srčanih oboljenja, artritisa, osipa…
Ono što neki zovu “pivski stomak” on naziva “pšeničnim stomakom” koji označava akumulaciju sala kao ishod dugogodišnjeg konzumiranja namirnica koje podrstiču insulin, hormon deponovanja masnoća.
-Kod muškaraca to salo na stomaku proizvodi i estrogen, te mu stvara i “ženske grudi”. Posledice konzumacije pšenice se odražavaju i na rad svih unutrašnjih organa- od creva, jetre, srca, štitne žlezde, pa sve do mozga. Nema organa na koji neće uticati na štetan način- tvrdi ovaj kardiolog.
Kao lekar koji je pregledao i lečio na hiljade pacijenata sa rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa i ostalih brojnih posledica gojaznosti dr Dejvis kaže da se lično uverio u to kako se obim struka munjevitom brzinom smanjio kod pacijenata koji su isključili pšenicu iz ishrane, a zdravstveno stanje im se popravilo.
– Među njima je bila i jedna tridesetosmogodišnja žena sa ulcerazivnim kolitisom kojoj je pretilo uklanjanje debelog creva, a izlečila se nakon izbacivanja pšenice iz ishrane i ostala živa i zdrava s netaknutim debelim crevom.
U svojoj knjizi dr Dejvis je opisao i slučaj dvadesetšetogodišnjeg muškarca kojeg su bolovi u zglobovima onesposobili do te mere da je jedva hodao. On je doživeo potpuno olakšanje, ponovo prohodao i počeo da trči nakon proterivanja pšenice iz jelovnika.
Jedan od najčešćih saveta koji ljudi slede je da konzumiraju integralne žitarice, ali dr Dejvis kaže da je i to veoma pogrešno.
-Naširoko prihvaćen savet da jedemo zdrave integralne žitarice rado poredim sa situacijom kad bismo alkoholočaru rekli: ako ti ne smeta da popiješ jednu-dve, još će ti bolje biti da popiješ devet ili deset. Prihvatanje takvog saveta ima pogubne posledice po zdravlje. Hleb od integralnog brašna podiže nivo šećera jednako ili čak i više nego beli šećer ili saharoza.
Kad je počeo da razrađuje strategiju kako da pomogne gojaznim pacijentima sklonim dijabetesu kako bi pre svega najefikasnije snizili nivo šećera u krvi, dr Dejvisu je delovalo smisleno da prvo iz njihove ishrane eliminise prvo pšenicu. -Posle tri meseca dijabetičari su postajali nedijabetičari. Tačno je da u mnogim slučajevima dijabetes može da se izleči, a ne da se samo prosto drži pod kontrolom i to izbacivanjem ugljenih hidrata, naročito pšenice. Oni su smršali, nisu više patili od cikličnih grčeva u stomaku, sindroma nadraženih creva. Nisu imali ni osipe, čak ni oni koji su svrab i osip imali godinama. Simptomi astme su se ublažavali ili sasvim gubili pa su mnogi mogli da bace svoje inhalatore.
Više energije, vitkije telo, bistrije razmišljanje, bolje zdravlje creva, zglobova i pluća- svi ti rezultati su bili dovoljan razlog za “raskidanje” s pšenicom.
