Prim.dr Vladimir Cijan- Doktor, drugačiji od svih

Dok smo svakodnevno u prilici da čujemo negativne komentare na račun zdravstva, lekara i njihovog odnosa prema pacijentima, BGonline predstavlja doktora koji je drugačiji- jedan je od onih koji su savesni i predani svom pozivu Izuzetno je posvećen onima čije je zdravlje u njegovim rukama. O njemu pacijenti pišu čak i pesme!

Svako jutro dolazi na posao nasmejan iako i on, kao i svi mi ponekad ima i loš dan. Ali, njegovi pacijenti to ne znaju i ne prepozaju. On im uliva poverenje, samopouzdanje i veru u ozdravljenje što je njima i najvažnije. Prim. dr Vladimir Cijan (47) voli svoj posao. Voli i svoje pacijente. Brine o njima. Previja ih i obilazi i van radnog vremena. U šali ga neki od njih zovu i “astronaut”, uvereni da su njegove ruke zlatne a potencijali vanvremenski i nadprosečni. O tome koliko ga vole, cene i poštuju govori i prepuna knjiga utisaka koja se nalazi na odeljenju hirurgije u Gradskoj bolnici KBC Zvezdara. U njoj se između ostalog nalaze i pesme koje su mu posvetili sada već bivši bolesnici koji ovog doktora ne bi zamenili nijednim drugim. Dr Cijan skromno nosi epitet jednog od omiljenih lekara.
Iako mu je majka po zanimanju lekar, kao gimnazijalac nije imao ambicije da nastavi porodičnu tradiciju. Igrom slučaja je ipak upisao studije medicine koje je završio s visokim prosekom. Na neki način medicina je izabrala njega, a opšta hirurgija (kraljica hirurgije) kojom se danas uspešno bavi sa velikom strašću i neprekidnim usavršavanjem, u potpunosti ga je opčinila. Danas je prim.dr Cijan šef odseka za hirurgiju prednjeg trbušnog zida bolnice u kojoj radi, podpredsednike Udruženja herniologa Srbije i član Međunarodnog udruženja herniologa na čijim kongresima širom sveta predstavlja svoje radove.
Pacijente oduševljava i šarmira znanjem, brigom i odnosom prema njima. U znak zahvalnosti pišu mu pesme, pripremaju kreativne poklone i malim znacima pažnje mu daju do znanja da je takav odnos nešto što im neizmerno znači.
-To je prava nagrada za rad jednog lekara- kaže dr Cijan.- Medicina je humana nauka kroz koju imate priliku da pomažete ljudima, ali vam je drago kad vam se pacijent zahvali, naročito na neki neobičan način. Trudim se da imam s ljudima dobar odnos, da im demistifikujem bolest koju imaju i olakšam te dane. Nikome nije prijatno kad se suoči sa bolešću, a dani provedeni u bolnici su još teži. Pacijenti su najčešće uplašeni jer ne znaju šta ih čeka i kakav je tok bolesti koju imaju. Lekari im često ne pričaju o tome, prezauzeti su, jure s jednog mesta na drugo, neretko se obraćaju lekarskim slengom, koriste latinske izraze, pričaju na pacijentima nerazumljivom jeziku.
Kad im dr Cijan objasni šta se događa u organizmu, pa čak i kad je tok bolesti sa lošom prognozom, nakon takvih razgovora pacijenti sa pozitivnim stavom kreću lakše u svoju borbu.
– Velika mi je satisfakcija kad vidim da je pacijent na kontroli bolje nego pre. To je radost i za lekara, ali i nagrada za rad i znanje koje je uložio. Ljudi i ne znaju koliko se mi kao lekari trudimo, brinemo, koliko živaca izgubimo i kod malih komplikacija, malih infekcija rane, crvenila, kad vidimo da nešto nije dobro zaraslo.
I dok se često piše i priča o lošim primerima iz lekarske prakse, dr Cijan kaže da je mnogo više lekara koji pošteno rade svoj posao i veoma brinu za pacijenta.
– Pacijenti bi im bili još zahvalniji kad bi znali sve to. Prvo što sam naučio tokom rada u bolnici je da se rad podrazumeva. Svake subote i nedelje, pa i kad su mi to slobodni dani obiđem pacijente, a to čine i mnoge moje kolege. Ironično je smanjenje plata koje nam sad sleduje baš kao i svima u zemlji. Ali, nekad nam je veća satisfakcija zahvalnost pacijenata koji to čine brojnim ljudskim i simpatičnim načinima poput tih pesama, karikatura, crteža…. Sa malo više ljudskosti u odnosu, bolesnima je mnogo lakše.

Svi oni imaju potrebu da se zahvale za “novo zdravlje” svom lekaru. Dr Cijan se seća svakog svog pacijenta i olakšanja s kojim su izašli iz bolnice.
-Jedan me je pacijent čekao da izađem iz operativne sale jer je imao zakazanu kontrolu. Hodnikom je tad prolazila ekipa “Beogradske hronike” praveći reportažu o bolnicama koje će raditi tokom praznika. On je zaustavio tv ekipu i pitao da li može da odrecituje pesmu za dr Cijana. Zvali su me prijatelji da mi kažu da gledaju i slušaju to na televiziji i sve to mi je bilo jako simpatično. Moji pacijenti su sa svim svojim posvetama, slikama, neobičnim sitnicama divni i inventivni. Jedan moj bivši pacijent je vozač tramvaja i jednom prilikom me je video kako idem peške. Zaustavio je tramvaj van stanice i rekao “Doktore, uđite! Ja ću da vas vozim.” Svaki lekar ima mnogo takvih priča.
Ulazak u operacionu salu za ovog lekara je postala rutina. Dr Cijan napominje da doktor ne bi smeo da “pati” zajedno sa pacijentom, jer ako bi se vezao za njega zbog svoje empatije možda ne bi mogao da pruži svoj maksimum. Ovaj uspešni lekar van radnog mesta vodi sasvim običan život. Otac je dve ćerke od 18 i 15 godina. Voli putovanja na koja odlazi s porodicom kad god ima vremena i mogućnosti. Opušta se gledajući filmove, u društvu starih prijatelja, školskih drugova.
-Ne umem da pevam i sviram, loše igram, a sve to volim- kaže kroz osmeh.- Volim da kažem: “da sam to znao da radim, školu nikad ne bih završio”. Sebe ne smatram preterano talentovanim. Ne umem ništa po kući da popravim, već obično pokvarim. Ne umem da kuvam, ponekad vozim bicikl, nemam hobi. Učenje mi je oduvek išlo od ruke . Volim svoj posao. Ko hoće ozbiljno da se bavi medicinom ne može da vozi “poršea”. Mene u životu raduju male stvari.

Foto: Nina Nikitović

© 2014 by BG online. All rights reserved

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: