Poremećaji rada štitne žlezde pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta, dok su procene da u Srbiji svaka deseta osoba ima problema u radu ove najveće endokrine žlezde koja reguliše ključne procese u organizmu.
Dok savremena medicina sve više teži personalizovanom pristupu, dijagnostici i terapiji prilagođenoj svakom pacijentu u tom pravcu ide i međunarodni projekat InnoThyroGen koji kroz primenu veštačke inteligencije i genetskih analiza razvija nove alate za ranije otkrivanje i preciznije lečenje bolesti štitaste žlezde. U ovaj projekat je pored Srbije uključena i Hrvatska, a sprovodi ga konzorcijum od 13 partnera iz obe države, uključujući akademske institucije, zdravstvene ustanove, privatne kompanije i organizacije pacijenata, dok je aktivno uključen i Forum pacijenata Srbije, sa ciljem da se iskustva i potrebe ljudi koji žive sa bolestima štitaste žlezde uvaže u razvoju novih dijagnostičkih i terapijskih pristupa.
Zdravlje štitne žlezde utiče na kvalitet života
Bolesti štitaste žlezde pogađaju milione ljudi širom sveta, ali su često nedovoljno dijagnostikovane ili se ne leče na način prilagođen individualnim potrebama pacijenata. Spadaju među najčešće poremećaje endokrinog sistema i mogu uticati na zdravlje i kvalitet života pacijenata. Pod oboljenjima štitaste žlezde spadaju: hipotireoza, hipertireoza, autoimuni poremećaji poput Hašimotovog tireoiditisa i Gravesove bolesti, kao i neki oblici tumora.
– Bolesti štitaste žlezde obuhvataju poremećaje građe, funkcije i autoimune bolesti. Najčešće promene su čvorovi u štitastoj žlezdi, koji se javljaju kod velikog broja ljudi i uglavnom predstavljaju deo prirodnog procesa starenja, iako manji procenat može biti maligni i zahteva dodatnu dijagnostiku. Poremećaji funkcije, poput hipotireoze i hipertireoze, najčešće su posledica autoimunih procesa. – kaže dr Miloš Žarković, endokrinolog.
Najvažniji vid prevencije jeste adekvatan unos joda, dok se dodatni unos preporučuje tokom trudnoće, a značajnu ulogu ima i skrining novorođenčadi na kongenitalnu hipotireozu.
-U lečenju je ključan individualizovan pristup pacijentu, odnosno usklađivanje terapije sa laboratorijskim nalazima i simptomima koje pacijent ima, sa ciljem postizanja dobrog opšteg stanja i kvaliteta života. Zbog toga projekti poput InnoThyroGen mogu značajno doprineti unapređenju dijagnostike, lečenja i ukupnog položaja pacijenata sa bolestima štitaste žlezde – zaključio je prof. dr Miloš Žarković, endokrinolog.
Genetički test
Jedan od važnih ciljeva projekta je razvoj i primena novih dijagnostičkih pristupa, uključujući genetički test koji može pomoći u proceni rizika i ranijem otkrivanju određenih bolesti štitaste žlezde, čime se otvara prostor za precizniji i personalizovaniji pristup lečenju.
– U pitanju je razvoj naprednih kliničkih alata koji koriste mašinsko učenje i genomske podatke radi ranog otkrivanja i preciznije klasifikacije bolesti štitaste žlezde, uključujući autoimune bolesti i karcinome. Projekat teži unapređenju personalizovanog lečenja primenom savremenih metoda sekvenciranja celog genoma i farmakogenomske analize, kako bi se terapija prilagodila genetičkom profilu svakog pacijenta pojedinačno. Pored toga, projekat podržava primenu naučnih rezultata u praksi kroz razvoj novih inovativnih proizvoda i usluga koji mogu poboljšati lečenje i negu pacijenata – rekla je dr Branka Zukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
