PRAZNIČNA DEPRESIJA
Nije lako suočiti se sa samoćom, ličnim neuspesima, prazninama i nezadovoljstvima. Tada je potrebno hrabro pogledati istini i sebi u oči što nikako nije prijatno ni jednostavno. I dok se tokom praznika i neradnih dana jedni s radošu posvećuju porodici, prijateljima, sebi i najbližima, jednom delu populacije je prilično neprijatno u sopstvenoj koži. Kako prebroditi to osećanje objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević.
-Svakodnevni život nas vuče na razne strane, pa tako jedan deo ljudi s nestrpljenjem čeka trenutke u kojima će uživati u društvu najbližih, ali problem tad nastaje kod onih koji su usamljeni- kaže Milivojević. – Oni često kompenzuju usamljenost poslom i karijerom, a kad ostanu sami suočavaju se sa svojom životnom situacijom. Kod njih se pojavljuju depresivnost, kombinacija usamljenosti i beznadežnosti, razmišljanja na temu “svako ima nekog, a ja ne….”
Ko je kriv što sam sam(a)?
Januarska depresivnost obuzima one koji počnu sa proslavama već od sredine decembra, pa se nakon Božiča i srpske nove godine iscrpe emocionalno, energetski i finansijski, dobiju i nekoliko kilograma, pa su sredinom januara prilično isđenjeni na svim poljima.
-Depresija je poremećaj, a depresivnost osećanje- objašnjava Milivojević.- Ljudi često imaju mehanizme odbrane, pa tako ako se nešto nije ostvarilo krive za to situaciju u zemlji, ekonomiju, političare, dok novogodišnji bilansi, rezolucije i novogodišnje odluke koje kažu da od 1. januara nećemo pušiti ili jesti traju tek 15 dana. Postoji značajna razlika između usamljenosti i samoće. Usamljenost je doživljaj da nismo s ljudima koji su nam emocionalno važni. Ona nas često vodi ka telefonu, komunikaciji s ljudima, a ne ka frižideru. Usamljenost treba prepoznati, ali mnogi to ne čine. Čovek je biće ljubavi, pa ako nemate ni prijateljsku ljubav, ljubav rođaka, kućnog ljubimca, onda ste emocionalno nevezani. 
Idealno vreme za vezivanje
Mnogi kao obrazloženje za svoju samoću koriste izgovor “nisam uspeo da nađem nekog”. Da li je teško priznati sebi da smo i sami doprineli tome kako se danas osećamo?
-Ljudi su spremni da priznaju da su sami krivi, ali nakon mnogo vremena. Oni imaju predstave o ljubavi i očekuju da će naći nekog ko će se u te predstave uklopiti. Sredinom tridesetih počinju mnogi da se pitaju gde su grešili ako nisu do tad uspeli sa nekim da ostvare ljubavnu vezu. Idealno vreme za vezivanje i izbor stalnog partnera su kasne dvadesete godine. Žene su mnogo spremnije da sebi priznaju da greše, dok muškarci odlazak na razgovor kod psihologa ili psihoterapeuta smatraju stanjem slabosti, manjkom muškosti, glupošću…- otkriva Zoran Milivojević.
B.Gajić
Foto: Jelena Vlatković
Dr Zoran Milivojević je završio Medicinski fakultet u Beogradu, a nakon brojnih edukacija postao i ugledni psihoterapeut i predavač transankcione analize. Na svetskim kongresima je čest gost i odabrani predavač. Originalnost njegovih dela uvrstila ga je u grupu svetskih autoriteta okupljenih oko projekta Svetska knjiga o ljubavi (The World Book of Love). Kao gimnazijalac razmišljao je o tome da studira režiju ili arhitekturu ali je ipak odlučio da zaplovi „vodama ljudske psihe”. Milivojevićevo kapitalno delo je knjiga „Emocije” u kojoj je ponudio jednu (od ukupno desetak u svetu) takozvanu “veliku teoriju emocija”. Bestseleri „Formule ljubavi”, „Mala knjiga za velike roditelje”, „Uloviti ljubav” su samo neke od knjiga Zorana Milivojevića.
Dr Zoran Milivojević je autor brojnih bestselera među kojima su i knjige “Emocije” i “Formule ljubavi”.
Knjige dr Zorana Milivojevića “Emocije” i “Formule ljubavi” možete poručiti putem porudžbenice ili broja telefona 066 060820
Cena knjige “Formule ljubavi” je 165o dinara + PTT troškovi
Cena knjige “Emocije” je 2860 dinara + PTT troškovi
Isporuka na teritoriji Srbije
Intervju sa Zoranom Milivojevićem:
© by BGonline. All rights reserved
