Prema procenama svake godine 1, 5 milion dece (ili jednom od šestoro dece) dijagnostikuje autizam, Aspergerov sindrom, ADHD, disleksija ili opsesivno-kompulzivni poremećaj. Dr Robert Melilo u svom Programu ravnoteže mozga izlaže potpuno novo razumevanje uzroka takvih poremećaja. Njegov je program u praksi postigao rezultate koji pokazuju poboljšanje kvaliteta života takve dece i njihovih porodica: poboljšanja su se pokazala u ponašanju, emocionalnom stanju, školskom uspehu i socijalizaciji.
Loše navike uzrokovane modernim načinom života
Mnogo je dokaza koji ukazuju na to da su za epidemiološki rast neuroponašajnih i neuroakademskih poremećaja u savremenom svetu odgovorni negativni uticaji loših navika od kojih se sastoji današnji moderan način života. Socijalne promene donele su sa sobom loše životne navike roditelja, kasnije stupanje u brak, kasniji porođaj (naročito kasno dobijanje prvog deteta), mnogo vremena koje deca provode pred računarom i televizorom, često odsustvo roditelja zbog puno posla i ritma modernog života.
Promena putanje zdravog razvoja
Ne postoji samo jedan izolovani rizik koji može podstaći razvoj ADHD-a, autizma, opsesivno kompulsivnih poremećaja. Ovaj je rizik kumulativan.- kaže dr Robert Melilo, autor knjige „Isključena deca“ u kojoj predstavlja program za koji kaže da pomaže uravnotežavanju funkcionisanja mozga dece kojoj su dijagnostikovani autizam, disleksija, ADHD i druge neurološke smetnje.
„Mozak novorođenčeta nije umanjena verzija odraslog mozga. Mozak u razvoju puno je osetljiviji na negativne uticaje toksičnih hemikalija i ostalih sporednih faktora od razvijenog odraslog mozga. Osim toga, mozak je naročito osetljiv tokom razvoja u materici. Kako mozak raste zbog interakcije sa okruženjem, bilo kakav negativan uticaj tokom ranog razvoja može promeniti zdravu putanju normalnog rasta i razvoja“- objašnjava dr Melilo u knjizi „Isključena deca“.
Uticaj okruženja na razvoj zdravog deteta važna je tema, a naučno je dokazana povezanost uticaja iz okruženja sa sa razvojem neuroloških poremećaja, piše dr Roberto Melilo.
Geni su odgovorni 50%
„Naučnici su analizirali zdravstvene datoteke 2 miliona dece u Švedskoj. Pokazalo se da su geni odgovorni za oko 50% slučajeva autizma, dok su za ostalih 50% bili odgovorni razni faktori iz okruženja- komplikacije pri porođaju, socio-ekonomski status porodice, zdravlje i stil života roditelja.“- piše dr Melilo i otkriva neka istraživanja. Jedno od njih ukazuje na to da starost roditelja tokom začeća povećava rizik nastajanja neuroloških poremećaja kod deteta.
„I to nije samo zbog starosti majke. Nova istraživanja ukazuju na to da godine i zdravlje oca mogu biti još veći faktor rizika“- zaključuje dr Roberto Melilo i napominje: „Četrdesete možda jesu nove dvadesete, ali ne kada je u pitanju rađanje dece. Istraživanja ukazuju na to da rizik od pojavljivanja autizma ili nekog drugog neurološkog poremećaja kod deteta raste sa starošću roditelja- kod žene u tridesetim, a kod muškarca kad navrše četrdesetu.“
Zdrava deca starijih roditelja
„ Ipak ima mnogo starijih roditelja koji imaju potpuno zdravu decu. Kako i vi možete biti među njima? Iako nema puno studija koje to potvrđuju ja čvrsto verujem da nije sve povezano samo sa godinama. Verujem da ukupna problematika ima više veze sa vašim telom. Jeste li gojazni i izvan telesne forme ili živite zdravim i aktivnim životom? Od toga najviše zavisi koliko je vaše telo zaista staro. Starost može biti jedan od glavnih faktora, ali nije jedini faktor – puno varijabli može uticati na razvoj mozga vašeg deteta“., piše autor knjige „Isključena deca“.
U knjizi „Isključena deca“ je Programu ravnoteže mozga detaljno opisan na 400 stranica.
Program uključuje: prilagođene (i prilagodljive) vežbe koje ciljaju na poboljšanje psihičkih, senzornih i akademskih aspekata; plan za modifikovanje ponašanja, savete za identifikovanje osetljivosti na pojedine namirnice što često igra veliku ulogu u poremećajima.
© by BGonline. All rights reserved
