Zlo nit miruje nit spava. Ono je ušlo u naše kuće, u porodicu…Postali smo pohlepni, ne znamo koliko nam čega treba,koliko je dosta para, uticaja, moći. Strah je veliki od nastale praznine. I umesto da prazninu nastalu gubitkom stvarnih vrednosti punimo smirenim radom, običajima i odmorima uz porodicu gajeći ljubav kao sredstvo, nama je sredstvo za smirenje postao novac i moć. A oni su ko slana voda,što je više pijemo više smo žedni.- ovako razmišlja prim.dr Anđelka Kolarević, spec.psihijatrije u ova nemirna vremena kad svako malo od tuge zastane dah.
dr Anđelka Kolarević
U razgovoru za BGonline dr Kolarević kaže da nije istina da su postale aktuelne neke nove vrednosti jer to nisu vrednosti već slike koje nisu vredne već su samo nekome važne a sa sobom nose poruku “zaboravite na brige“.
-Ljudi su pobegli u slike. Vrednosti se ne gube, već ih neki ljudi samo sklone na stranu. Čeka se trenutak da ih se opet setimo jer bez tradicije se ne može. Ne postoje nove vrednosti već standardi, a mi duboko u svom srcu znamo šta je realno i vredno: porodica, tradicija,duhovnost, sve ono što pomaže kad je teško. Svaki put kad osetimo da nam je teško to je pokazatelj da smo se udaljili od tradicije. Decu treba naučiti šta se radi „reda radi“. Osobe koje nauče šta je red, a to je između ostalog da se jave na ulici, budu solidarni, pitamo drugog da li mu treba nešto ili naša pomoć one se uče empatiji. Važno je da deca to nauče a oni koji su to propustili ostaju u fazi razvoja u kojoj su u idealizovanim slikama zaglavljeni između ljubavi i mržnje- kaže dr Anđelka Kolarević i dodaje da ona društva u kojima nema oca kao autoriteta ostaju zaglavljeni u toj fazi očekujući stalno od drugih da im budu kao majka, osetljivi na frustraciju.
Živimo u narcističnoj kulturi
Dok mnoga deca provode detinjstvo pred raznim ekranima ona doživljavaju slike koje vide kao vrednosti, ali one to nisu i na taj način odbijaju da odrastu, ističe dr Kolarević.
-Nezreli sklop ličnosti živi zaglavljen između ljubavi i mržnje. On ne može da izgradi autonomiju, potrebno mu je divljenje drugih ljudi. Zreo čovek zna koje su mu uloge i kroz njih može da podnese i to da su drugi bolji od njega. Zrela osoba koja u sebi gaji samoljubav i zrelost moze da radi, voli, šali se, dok nezrele osobe ne umeju da vole, rade i one imaju grandioznu sliku o sebi.
Kad ljubiš bližnjeg svog neusiljeno, prirodno i bez napora…
Kako znamo da nekog volimo? Dr Kolarević odgovarajući na ovo pitanje citira grčkog teologa koji kaže:„Kad ljubiš bližnjeg svog neusiljeno i prirodno, bez napora“.
-Kod dece se izgubila solidarnost. Do 27. godine se ne priča o zreloj osobi zbog neurobiologije mozga čiji je frontalni deo odgovoran za stabilnost frustracione tolerancije i razvija se do 27. godine. Danas, čak ni mnogi roditelji i sami ne mogu da tolerišu frustraciju.
Roditelji koji štite dete od bola i patnje
Greše li roditelji kada se trude da sa svojom decom budu „drugari“?
-Tata koji hoće da detetu bude drug, uveren je da su on i mama dobri, ali oni na taj način ne uče dete da bude nezavisno od roditelja. Dete treba da prirodno reši problem, ali često se uči prečicama i roditelji dajući deci prečice samo im nude način da izbegnu bol i patnju. Oni treba da im pokažu da mogu da pogreše, kažu šta osećaju i izdrže bol i patnju. Ali, mnogi roditelji decu štite od bola i patnje. Autoritet može biti samo zreo čovek. Roditelji ne treba da čine dete zavisnim. Prezaštićena deca su zlosatavljana deca, a zanemarena deca se u tim okolnostima nekako i nauče autonomiji, da se sama snadju. Neki roditelji opskrbljuju dete svačim da bi mu tako dali ljubav, ne nauče dete da voli sebe na dobar način, pa ono onda traže ljubav drugog i ostaju gladni divljenja.
Viktor Frankl: “Ne postoji glas savesti, samosvest je glas“
Činjenica je da roditelji moraju da rade nekad i više poslova kako bi otplatili kredite, obezbedili egzistenciju, ali gde je ona kritična tačka, kada treba usporiti?
-Ljudi su dobili priliku da ispolje slabost u težnji ka moći kroz novac. To može da se promeni nalaženjem ljubavi u sebi, solidarnošću, empatijom. Ono što roditelji mogu da urade je da se izbore za kraću radnu nedelju i slobodno vreme koje će kvalitetno provesti sa decom. Da budu što više sa njima, da ih pitaju kako su, sa kim se druže, odu sa njima u prirodu, na selo, zajedno da nešto rade. Zajednica gradi bliskost i ljubav- kaže dr Kolarević. -Deci se treba posvetiti. Kod delikvenata se ispostavilo da im je najviše nedostajala briga i podrška roditelja, što porodica nije uz njh. Roditelji greše kad žele da dete živi njihovim životom. Treba decu nauči tradiciji i običajima uz dobro provođenje zajedničkog vremena uz rad, bliskost, rituale, uživanje u jednostavnim stvarima.
Želje treba imati i odlagati ih
-Roditelj radi najbolje što ume. Oni koji zanemaruju dete nalaze sebi opravdanje kad shvate da greše. Svako greši i nema idealnog roditelja. Kad prihvatimo svoje greške malo treba zastati, popraviti se i prihvatiti odgovornost roditeljstva. Roditelji mnogo mogu da nauče od dece- strpljenje, razne veštine, nove tehnologije, kako se voli jer deca imaju veliki kapacitet za ljubav. Ali od nas sve počinje. Moramo mi dati ljubav. Posvećivanje i pouzdanost daju ljubav. Ljubav je delanje, sa velikom pažnjom i stalno u toj ulozi.
Branka Gajić
Foto: Dragana Mladenović
© by BGonline. All rights reserved
