U zajednici se mnoge stvari lakše prebrode
Neprijatna osećanja, zabrinutost i neizvesnost doprinose lošoj „psihičkoj kondiciji“. Psihoterapeut dr Zoran Milivojević kaže da je uprkos trenutnim okolnostima moguće vratiti se u normalni životni tok i podseća na to da ljudi imaju veoma visoku sposobnost prilagođavanja.
Koliko su se tokom poslednjih godinu dana ljudi dodatno otuđili od sebe i drugih? Šta im je novi način života doneo?
-Ljudi veoma teško menjaju svoje navike. Epidemija i mere protiv nje su svakako doprinele tome da ljudi drukčije žive u odnosu na to kako su živeli ranije. Brinući o sebi i o drugima, mnogi su značajno smanjili fizičko druženje sa drugima, zatvorili su se u svoje mikrosvetove, ispunjavajući vreme na one načine koji im odgovaraju. Pojavili su se novi maniri, u smislu da ljudi više ne pružaju ruku jedni drugima, da izbegavaju rukovanje. Verujem da je to samo jedno prolazno stanje uzrokovano tvrdokornom epidemijom čiji talasi nisu popuštali kako smo verovali da hoće. Ali sve je to prolazno i kraj epidemije se već nazire. A kada ta opasnost prođe, tada će ljudi relativno brzo da se vrate u svoje uobičajene tokove i načine ponašanja. Drugim rečima, promene koje smo napravili su iznuđene i koliko razgovaram sa ljudima vidim da svi čekaju da život opet postane normalan, da opet živimo bez raznoraznih ograničenja. Možda nas je ova epidemija naučila da cenimo ono što smo imali, a čega smo se morali privremeno odreći. Drugim rečima, ne verujem da će biti nekih trajnih posledica, iako smo privremeno izgubili jedan deo kvalitetnog života.
Mnogi ljudi sate provode na društvenim mrežama i generalno u online svetu gde se susreću sa različitim sadržajima. Kako naći meru i “pametno” primati informacije?
-To svako procenjuje za sebe. Poznato je da su na internetu i društvenim mrežama raznorazne informacije, ali i ljudi imaju različite motive. U principu ljudi veruju onim informacijama koje su u skladu sa onim uverenjima koja već imaju. Zato sve one informacije koje su značajno različite od onoga što ljudi već veruju kod većine izaziva sumnju.
NEMOĆNI RODITELJI
Neki roditelji se osećaju nemoćno pred detetom koje provodi ceo dan sa mobilnim telefonom u ruci. Šta mogu da urade i spreče posledice ovakve svakodnevice?
-U poslednjih dvadesetak godina je nastala prava epidemija „nemoćnih roditelja“. To su roditelji koji detetu pružaju ljubav, ali nisu u stanju da disciplinuju dete. Oni, umesto da gledaju u udaljeni cilj svakog roditelja, a to je da pripreme dete za samostalni život u ljudskom društvu, zagledani su u detetova osećanja. Oni misle da ako se dete oseća voljeno i ako je srećno – a biće srećno ako mu ispunjavamo sve želje – da su dobri roditelji. Na žalost, istraživanja pokazuju da rezultat njihovog načina vaspitanja, koje vaspitanje svodi samo na izražavanje ljubavi, neće biti dobri. Odraslim ljudima je potrebna samodisciplina, a nju neće imati oni koje roditelji nisu disciplinovali, čiji roditelji nisu ulazili u konflikte sa detetom tipa „Moraš“ i „Ne smeš“. Takvi ljudi posle teško upravljaju sobom kada treba raditi nešto neprijatno ili odustati od prijatnih, a štetnih aktivnosti. Ono što roditelji treba da shvate jeste da mobilni telefon nije samo telefon nego moćni mini kompjuter koji ima pedesetak funkcija pored telefoniranja. Američke studije pokazuju da su ova deca, koju nazivaju Internet generacijom ili Z generacijom, srasla sa svojim „pametnim telefonima“ koji su im pogled u svet, tačnije zamena za svet. Psihopolis je objavio knjigu “Internet generacija” u kojoj je autorka pokazala da je to generacija sa najkrhkijem mentalnim zdravljem. Najveći stepen anksioznosti, depresivnosti, loše slike o sebi, nedostatka socijalnih veština, kao i povećan procenat samoubistava. To su razlozi da roditelji prepoznaju opasnost i da deci postave „digitalne granice“, tj. da ograniče korišćenje mobilnih i kompjutera na nekoliko sati dnevno. Problem koji to otvara jeste kako deci strukturirati vreme bez mobilnog i koliko su roditelji voljni da se posvete deci.
OTPORNIJI NEGO ŠTO MISLIMO
Kako na psihu čoveka utiču uznemirujuće i loše vesti?
-Takve vesti su deo života. Negativne vesti kod nas izazivaju neprijatna osećanja, a ona nas pokreću da se prilagodimo. Na primer, zabrinutost je sposobnost da razmišljamo o raznim negativnim scenarijima koji bi mogli da u budućnosti postanu realnost. Zabrinutost nam pomaže da se pitamo šta možemo u sadašnjosti da uradimo da se takav scenario spreči ili ako ne možemo da ga sprečimo, da ga dočekamo spremno. Često mi postavljaju takva pitanja sa implicitnom pretpostavkom da će ljudi poludeti ili razboleti se od neprijatnih osećanja. Verovatno je takozvana pozitivna psihologija koja smatra da je sreća prirodno stanje čoveka dovela do toga da ljudi sebe vide kao krhka bića. To je veoma pogrešno jer ljudi su veoma otporna, rezilijentna bića koja imaju veoma visoku sposobnost prilagođavanja. Dovoljno je da se neko zapita kako je bilo našim precima tokom različitih istorijskih perioda, koje su oni preživeli iako se njihove patnje ne mogu meriti sa našim trenutnim patnjama.
U kakvoj smo psihičkoj kondiciji?
-Sve ovo predugo traje, tako da su ljudi već iscrpljeni. To znači da je sve više nervoznih ljudi, ljudi sa spuštenim pragovima tolerancije. Mislim da je najteže onima koji su usamljeni jer kada su ljudi u nekoj zajednici, mnoge stvari lakše prebrode. Zabrinjavaju i izveštaji o povećanom nasilju u porodicama, kao i nasilju u javnoj sferi. Sve u svemu, stanje je ispod zadovoljavajućeg, ali verujem da će se situacija sa virusom korona relativno brzo popraviti tako da ćemo se vratiti uobičajenim aktivnostima i samim tim normalizovati.
Šta se podrazumeva pod psihičkim nasiljem, kakve posledice ostavlja i kako se može izbeći?
-Pojam „psihičko nasilje“ nije dobro definisan na način na koji se koristi u javnom govoru. Ljudi pogrešno izjednačavaju „agresivnost“ i „nasilje“. Iako reč „nasilje“ ukazuje da se odnosi na ono što se radi na silu, zapravo nije tako. Nasilje je reč koja se odnosi na nelegitimnu, dakle nerazumnu, nezakonitu, štetnu primenu sile. Ukoliko muž tuče ženu i neće da prestane kada dođu dva policajca, oni nad njim moraju da primene silu da bi prestao. U toj slici muž je taj koji vrši nasilje, a policajci ne vrše nasilje već „primenjuju silu“. Kako ne postoji „psihička sila“, tako je izraz psihičko nasilje loš. U osnovi se odnosi na različita ponižavanja, vređanja, zastrašivanja, emotivne ucene i slično. Ali, postoji i još jedan bitan uslov, a to je da žrtva ne može da napusti komunikacijsko polje sa onim koji je maltretira i zato oni koji su prave žrtve psihičkog nasilja, ili tačnije maltretiranja, jesu deca, invalidi, stari ljudi, osobe kojima je ograničeno kretanje protiv njihove volje, kao i svi koji su u odnosu zavisnosti. Nemogućnost da se izađe iz odnosa u kojem postoji maltretiranje je bitan uslov za definisanje psihičkog nasilja. Svi oni koji su u odnosu u kojem ostaju iako ih drugi maltretira, a koji imaju izbor da izađu iz takvog odnosa nisu prave žrtve psihičkog nasilja. Time što žrtva pristaje da trpi maltretiranje iako ima mogućnost da prekine odnos, ona daje legitimitet onome ko je maltretira i tu je teško govoriti o psihičkom nasilju. Takvi odnosi više liče na odnos sadiste i mazohiste u kojem obe strane imaju neke „dobiti“.
Kako prihvatiti neizvesnost i da je nemoguće imati “život pod kontrolom”?
-Ljudska situacija je uvek takva da nad nekim stvarima imamo moć, a da nad nekima nemamo. Iako su ljudi kao civilizacija sve moćniji i moćniji, uvek postoji „viša sila“ nad kojom nemamo moć. A kada se pojave neke pojave kao što su ratovi ili u našem slučaju, epidemija, tada ljudi moraju da prihvate određena ograničenja. Problem je kada to traje predugo, tako da ljudi postaju nervozni, nestrpljivi, kada se smanje pragovi podnošenja frustracije. Verujem da smo prebrodili najteži period, da se pojavljuje svetlo na kraju tunela, tako da se neizvesnost smanjuje.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Knjige dr Zorana Milivojevića “Emocije”, “Formule ljubavi”, “Roditeljovanje”, “Psihologički spisi” i “Uloviti ljubav” možete poručiti putem porudžbenice:
Cena knjige “Formule ljubavi” je 1650 dinara + troškovi dostave
Cena knjige “Emocije” je 2840 dinara + troškovi dostave
Cena knjige “Roditeljovanje” je 1265 dinara + troškovi dostave
Cena knjige “Psihologički spisi” je 1265 dinara + troškovi dostave
Cena knjige “Uloviti ljubav” je 1265 dinara + troškovi dostave
© by BGonline. All rights reserved
