Sve može da se hakuje osim ljudskog mozga
Posle četrdeset godina rada, trideset godina provedenih na Fakultetu dramskih umetnosti, dva doktorata, mnogo napisanih scenarija, dvadeset objavljenih knjiga, popularnosti koju je stekla kao voditeljka emisija o zdravlju, ličnih pobeda nad teškom bolešću, brojnih putovanja širom sveta, istraživanja i usavršavanja prirodne ishrane Maja Volk je i dalje izuzetno aktivna i vrlo popularna u online svetu.
Dok je na društvenim mrežama prati na desetine hiljada ljudi, njen youtube kanal je imao 40 000 pratilaca i oko 900 videa. Preko noći je njen YT kanal nestao, a sa njim i svi videi koje je sa puno ljubavi snimala, dok je online publika iz njih mnogo toga naučila.
-Stigla mi je poruka sa ponudom da uradim reklamu za neku firmu koja radi montažu i obradu fotografija. Nisam proveravala ni firmu, niti odakle stiže poruka, a bila je sa neke adrese u Češkoj. Poslali su mi rar file sa četiri fajla, dva sam otvorila, a dva su bila navodno oštećena. Opet mi nije bilo sumnjivo da su fajlovi imali oznaku “wallpaper”. Onog časa kad sam ih otvorila, posle par minuta je nestao google nalog. Pokušavala sam da se ulogujem ponovo, da promenim lozinku, ništa nisam uspevala. Celu noć sam to radila, a onda sam videla da nema ni YT kanala. Istovremeno je moja ćerka u sred noći dobila poruku da je promenjena lozinka za njen pristup mom nalogu, a ona mi je uvek bila podrška za slučaj da ne mogu da otvorim nalog. Tada sam shvatila da sam hakovana. Sutradan sam slala poruke jutjubu, guglu, niko mi do danas nije odgovorio. Pokušavala sam da dobijem našu službu za tehnološki kriminal, ali bez uspeha. Posle prvog šoka, kad sam shvatila da sam uništena, da ne mogu da komuniciram sa ljudima, da nemam pristup pošti, da je nestalo 900 videa i sav moj dugogodišnji rad na izgradnji jutjub kanala, naučila sam važnu lekciju – da se ne treba toliko oslanjati na tehnologiju i da za sve mora da postoji materijalni, a ne virtuelni, opipljivi trag postojanja- priča Maja za BGonline.
Šest godina posvetili YT kanalu. Koliko videa je nestalo, postoje li snimci zbog kojih vam je posebno žao što ih više nema?
-To nisu samo bili samo snimci recepata i saveta, već su tu bili jedini snimci mojih reportaža sa putovanja, muzički videi koje smo snimali Sale Vavić i ja, da ne pričam o dokumentarnim snimcima o mojoj deci, mom ocu, majci, videi u kojima čitam kratke priče, koje sam srećom nedavno objavila u knjizi “Luj XIV”. Tu su sati i sati montaže, intervjui sa ljudima koje više ne mogu da obnovim. Najviše žalim za muzičkim snimcima i reportažama sa putovanja. Ono čemu me je život naučio je da moram da prihvatim realnost i idem dalje. Sve može da se hakuje osim ljudskog mozga. Krenula sam ispočetka, napravila nov nalog, otvorila nov jutjub kanal. Trebaće mi godinu dana da me jutjub ponovo da me prihvati kao partnera, ali ja ne odustajem. Već su mi se javili neki ljudi koji su sačuvali moje snimke i poslali mi. Ali, 40 000 pretplatnika koliko sam imala je poduhvat koji zahteva godine….
Da li naslućujete ko je mogao to da uradi i zbog čega?
-Ne. Najgore je što je to nekome igra, izazov. Ja ne znam šta ko može da dobije ulaskom u moju poštu i brisanjem mojih snimaka. Možda to zlo udara na nas kad oseti da smo ranjivi iz nekog razloga. Kad mi je mama umrla, posle tri dana mi je nestala tašna sa svim novcem koji sam tad imala. Sad mi je umro otac i nestao mi je jutjub kanal sa svim snimcima koje sam pravila. Ali, ljudski duh je neuništiv. Idemo dalje.
Kako reagujete kad vam se dešavaju loše stvari?
-Ranije sam to doživljavala kao velike stresove. Jednom mi je ceo kompjuter gotovo eksplodirao, a nisam imala na diskovima sačuvana dokumenta, između ostalog započeti roman koji sam tad pisala. Bila sam očajna, izgubljena. I onda sam sebi rekla “U redu, bio je požar i sve je izgorelo, zemljotres i sve se srušilo, ali si ti preživela i idemo dalje”. Posle pola godine odnekud je isplivala polomljena disketa sa koje se ipak mogao da skine sačuvani započeti roman. Sada znam da se adaptiram na svaku situaciju i da nađem rešenje. Dok sam ja živa i zdrava niko mi ne može ništa.
Nedavno ste izgubili oca. Kako ste prošli kroz taj period?
-Tata je umro u 90. godini, ali poslednje dve godine mi je maćeha zabranila pristup, tako da sam ga videla samo jednom, prošle godine kad se rodio njegov praunuk Luka. Tad me je zvao i rekao da bi voleo da me viđa ponovo, ali desila se korona i to je bio nov izgovor da više ne smem da kročim u svoju kuću, u stan u kome sam odrasla sa roditeljima. Tako da je na neki način, moj otac umro mnogo pre ovog događaja, nestao je iz mog života. Ja sam jednom sebi napravila rak od bola za mamom kad je ona preminula i zarekla sam se sebi da to više ne može da mi se dogodi. Pripremala sam se psiho fizički za dan kad će mi javiti da ga više nema. Sad u srcu osećam samo radost pri sećanju na tolike divne dane, putovanja i događaje koje smo doživeli zajedno, ali ne zaboravljam ni njegove fatalne odluke kojima je ugrozio egzistenciju moje dece i mene. Oprostila sam mu sve u srcu, zahvalna sam na mnogim stvarima koje je učinio za mene, ja sam bila njegovo jedino dete. I dalje ga volim iako se ogrešio o mene, izabravši na kraju između deteta, unuka i nove žene, ženu a ne nas.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
Knjigu „Kako sam osvojila trajno zdravlje“ po ceni od 1650 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
