Svoje snove sanjam najbolje
“…Umetnost skida s duše prašinu svakodnevice”
Svaku svoju notu ispisuje polako, sa mnogo posvećenosti i emocija. I tako je već 26 godina koliko se Saša Vasić profesionalno bavi muzikom. On je živi, diše i ne odustaje od svoje misije ni kad je teško, ni kad mu ništa ne ide na ruku. A bilo je i takvih dana.
-Tokom svih ovih godina trudim se da dok stvaram i snimam pružim svoj maksimum, jer znam da ono što stvorim ostaje za sva vremena. Uvek sam osećao veliku odgovornost, jer ono što snimim i pustim u etar više ne mogu da popravim.
Foto: Bojana Domazetović
Novi album je snimao sa čak 40 saradnika. Studiozan, samokritičan i zahtevan, dugo je tragao za pravim pesmama.
-Osrednjosti nema mesta u ovim godinama i sa iskustvom koje imam. Borio sam se za svaki ton, reč, frazu i nikom nije bilo teško da se vrati i ponovi to što je urađeno, bilo da je reč o tekstu, instrumentu ili nekom tehničkom detalju. Među nama nije bilo sujete, površnosti ili “odrađivanja” posla. Vraćao sam se i na svoje pevanje. Pevao sam na raznim mikrofonima, išli smo čak dotle da sam otpevao ceo album na dva mikrofona, da bismo posle obrisali sve to i ponovo snimili na nekom potpuno drugom, sa drugačijim karakteristikama, koji mi je više prijao i tehnički i emocionalno- priseća se Saša.
Emocije na prvom mestu
Foto: Miloš Brakus
Kad je započeo muzičku karijeru sve je nekako bilo sporije, dok je tehnika najviše napredovala. Ali, koliko god da su se trendovi menjali Saša nije odstupio od svog pravca i svojih vrednosti.
-Promenilo se tehnički mnogo toga, ali je suština ostala ista. Bio sam skeptičan u početku snimanja novog albuma, jer smo većinu instrumenata i vokale snimali u kućnom studiju “Analog mind”. Pre toga sam oduvek svoje albume snimao u velikim studijima, na velikim miksetama, savršenim tehničkim mogućnostima, ali mi je bilo neverovatno da smo isto to snimili u kućnim uslovima i moram priznati da je zvučalo čak i bolje u nekim segmentima nego na analognim spravama. Ono što je najvažnije u muzici, a i u ostalim umetnostima je sam stvaralac, kao i njegovi saradnici. Tu se sva priča završava! Kad imaš dobru pesmu i ideju, sve se može srediti i ako nešto tehnički nije kako treba. Nikad nisam pristajao da zarad popularnosti i trenutnih trendova moja muzika bude besmislena i da nema emociju. Pesme koje sam snimio pre 20 i više godina ostale su da žive i izdržale su tok vremena, a to je suština svakog umetnika- da ostane njegova umetnost i posle njega.
Saša ne podnosi površnost, strpljiv je i ume da čeka.
-Nikad nisam bio površan, pogotovo u nečemu što najviše volim, a muzika je moje bitisanje na ovom svetu. Dat mi je talenat, a samim tim i velika odgovornost i obaveza da sve to opravdam. U ovom vremenu sve je izgubilo smisao, a samim tim i kultura i umetnost. Ovaj album je moja “revolucija”, moja potreba da se kroz umetnost slave prave životne vrednosti i da se da glas ljubavi, empatiji, istrajavanju i optimizmu. Ne mirim se sa banalizovanjem muzike, emocija i ulagivanjem niskim strastima. Pikaso je rekao da umetnost skida sa duše prašinu svakodnevice, a pošto smo svi pod debelim slojem prašine, to je prilično odgovoran posao, ali za mene najlepši.
Sa ponosom Saša priča o divnim i “drugačijim ljudima” sa kojima je radio na novom albumu. Bilo je, kaže, mnogo emocija i ljubavi tokom snimanja i svi su bili kao jedan i u ljubavi sa muzikom.
-Mnogi od tih ljudi su tad prolazili i teške životne trenutke i na neki način, rad na albumu im je bio kao lek, sve je izašlo napolje i to se itekako oseća u svim pesmama. Zato su oni “drugačiji ljudi”! U ovom vremenu, koje se može nazvati “ vreme svega i svačega” pokazali su da će “lepota spasiti svet”.
Sve pesme na novom albumu komponovao je Saša Vasić i uradio aranžmane, dok su tekstove pisali Snežana Vukomanović, Rastko Aksentijević, Milena Ludajić i Zoran Milenković.
-Želeo sam da tekstovi budu životni i filozofski, osvrt na sve što nas okružuje, drugačiji od onih na mojim ranijim albumima. Smatrao sam da shodno mojim godinama i iskustvu, mogu da pevam i o tome, a ne samo o ljubavi između žene i muškarca. Definitivno je najličnija i najemotivnija pesma na albumu “Anđeo”, kao i pesma “ Kap u moru”.
Suze na promociji
Na promociji je Saša sa svojim bendom svirao pet pesama sa novog albuma. Kad je došao red na “Anđela” nešto se u njemu slomilo a Saša nije mogao da zaustavi suze.
-Imao sam isti problem dok sam je i snimao. Ta mi pesma budi najveće emocije i izaziva zaista iste reakcije, ne samo kod mene, već kod mnogih koji su je slušali. Posvetio sam tu pesmu mojim preminulim roditeljima. Verujem da svi imamo nekog “Anđela”, na zemlji ili na nebu, koji nas budno čuva od svega. Svako ko je izgubio roditelje zna da nakon toga više nikad neće biti isti čovek. Imao sam 36 godina i bio na vrhuncu svoje karijere kad sam ostao bez majke. Borili smo se zajedno do poslednjeg daha i nije mi ništa bilo teško da uradim da bi joj produžio i olakšao život. Imao sam u njoj veliku podršku i odkad je otišla na neko bolje mesto, sve je drugačije. Te stvari koje su toliko jake i emotivne nekako sklonimo negde duboko u sebi i to izađe kad se najmanje nadaš.
Foto: Bojana Domazetović
Meni se to desilo dok sam snimao pesmu “ Anđeo”, imao sam pred očima lik mojih roditelja i njima sam pevao, kao i na promociji mog albuma. Oca sam izgubio deset godina nakon majčine smrti i na svu sreću već sam tad imao svoju porodicu, pa sam nekako to lakše podneo. Zasluga naših roditelja je to što smo postali. Onako kako su oni mene vaspitavali ja se trudim da vaspitavam mog sina. Učim ga da bude dobar čovek, bez obzira na to što nas okružuje. Moj put nije bio nimalo lak, a ni danas nije jer kod mene ne postoje kompromisi. U muzici pogotovo i na to sam posebno ponosan. Tekst moje nove pesme koji je moja svakodnevna mantra kaže:
Uvek idem dalje
Nikad ne odustajem
Neću tuđe snove, svoje sanjam najbolje
Neke tople struje, iz daleka dolaze
Još uvek idem dalje, nikad se ne predajem
I živim svoj san- iz dana u dan!!!
Branka Gajić
© by BGonline. All rights reserved
