Život pod srećnom zvezdom (Bora Miljanović)
Odrastao je u radničkoj porodici. Roditelji su imali plan za njega i želeli da se nakon završene srednje škole zaposli i “ima što pre svoj dinar”, ali on je odlučio da ipak oslušne sebe, okuša sreću, bude hrabar i vredan. Završio je Pravni fakultet, magistrirao a zatim i doktorirao na Fakultetu političkih nauka. Stekao je novinarsko iskustvo radeći u uglednim medijima a kao PR koordinator BK grupe u 32. godini sa sjajnom pozicijom u kompaniji i odličnom platom nije bio zadovoljan životom koji vodi. Bora Miljanović (47) kaže da je upoznao pravog sebe tek kad je ušao u privatni biznis i osamostalio se. Izabrao je za sebe put slobode i odgovornosti, postao kreator svog sna, u nekim trenucima bio i previše hrabar.
-U Srbiji nema napretka sve dok se ne probudi preduzetnički duh, pre svega kod mladih ljudi- kaže Bora Miljanović, direktor i vlasnik Represent comunications. On je pre petnaest godina napustio “zonu komfora”, stalan posao u jednoj od najvećih medijskih kuća, odličnu platu i sa pozajmljenim novcem pokrenuo privatni posao. -Dok god imate poražavajuće podatke da 70% do 80% mladih želi da radi u državnoj instituciji to je katastrofalno za jedan narod. Sve su to izgubljeni ljudi za ovu naciju koji će raditi od jutra do sutra onoliko malo koliko im je mala plata i ništa neće promeniti, niti u svom, niti u našim životima. Ko god želi da u bilo čemu napreduje u modernom svetu, mora neprekidno da uči- kaže Bora Miljanović.
Uspešni su među nama
Kako bi nove generacije mladih ljudi postale i sami kovači sopstvene sreće, po rečima ovog uspešnog vlasnika jedne od najuglednijih kompanija koje se bave odnosima s javnošću i pružanjem različitih medijskih usluga, potrebno je da neprekidno uče.
-Važno je i da se promene neke stvari u društvu i državi, pre svega u medijima koji neprekidno uspešne ljude etiketiraju kao “kriminalce i lopove”. Istina je da ima i takvih među ovdašnjim uspešnim ljudima, ali je dosta i onih koji su sposobni i istovremeno prave neku svoju priču. Kad sam imao odlično plaćen posao kod Bogoljuba Karića kao šef PR službe BK grupe, veći deo dana provodio za kompjuterom. Počeo sam da zamišljam da tako provodim vreme sve do penzije. Naježio sam se od te pomisli i shvatio da me jedino inspiriše i motivise da je nebo granica i da mi niko ne stoji iznad glave. Počeo sam da razmišljam o sopstvenom biznisu i tako je sve počelo. Ono što je zajedničko Kariću, Miškoviću i Rokfeleru nisu intelektualni momenat, neke posebne škole koje su završili, niti brilijantno pamćenje. Najčešći zajedničke karakteristike uspešnih su upornost, fokus, vrednoća, rešenost da se nešto uradi i da se uspe- tvrdi Miljanović.
I brilijantni intelektualci, ali i polupismeni ljudi mogu da naprave biznis, kaže Bora Miljanović i dodaje da je potrebno imati ideju o tome šta želite da postignete.
-Važno je da si predan i da imaš fokus. To je jedini zajednički imenitelj uspešnih ljudi. Ja sam čovek koji nema problem sa odgovornošću. Imao sam uspone i padove, hrabro krenuo u nešto što nisam poznavao. Godinu i po sam radio kao PR, a pre toga 15 godina kao novinar. Represent je bila jedna od prvih PR agencija na ovim prostorima. Ušao sam tad u neizvesnost i imao 6 meseci da uspem i postavim na noge agenciju. Dogovor sa mojim tadašnjim poslovnim partnerom je bio da ako ne uspemo gasimo firmu. Mogao sam u svemu tome da izgubim pola godine života i posao koji sam do tad imao. Sad kad gledam unazad, bio je to najsrećniji period mog života i da mogu da vratim vreme ništa tu ne bih menjao.
Firma kao treća ćerka
Bora Miljanović kaže da ga inspiriše sloboda i kad od njega zavisi na kom će nivou biti priča i posao koje je započeo. Nesigurnim koracima nikad ne hoda, već je hrabar, samouveren, vredan i svoj.
-Kao mali sam se izborio za samostalnost, pa sam ako već sa 18 godina zarađivao. Čak prvo počeo da radim, pa tek onda krenuo da studiram. Radio sam i završavao Pravni fakultet. Kasnije sam magistrirao i doktorirao na FPN. Ostavio sam platu od 3000 maraka u BK grupi i strašno verovao u svoju ideju. I danas kažem da ako imaš strast i želju da uradiš nešto sigurno ćeš uspeti u tome.
Uskladiti posao i privatan život je često teško i nekim ljudima na prvi pogled nemoguće. Bora kaže da ima oduvek razumevanje i podršku supruge koja brine o njihovim ćerkama i da sve kod kuće bude “pod kontrolom”.
-Imati firmu je kao imati dete. Imam dve ćerke, a Reprezent kao treću, možda najzahtevniju ćerku. Nivo odgovornosti i fokusiranosti su veliki, a za sve ove godine sam se više bavo firmom nego svojom decom. Sreća je da imam divnu suprugu koja je oslonac svima nama. Vikendom sam sa porodicom, tad imamo običaj da otputujemo negde. Ko hoće da pravi biznis i istovremeno ima porodicu može da uspe samo ako ima pored sebe partnera koji će da ga podrži. Veoma je teško biti posvećen roditelj i lider u firmi- iskren je Miljanović.
Život pod srećnom zvezdom
Stiče se utisak da mu oduvek sve od ruke ide, a Bora konstatuje da je izgleda rođen pod srećnom zvezdom.
-Nikad ništa nisam dobio bez truda i zalaganja, ali imam sreću da kad počnem nečim da se bavim, iako mi na početku izgleda neverovatno, stvarno se i desi uspeh. Naravno, imam i ja promašaja i svojih strahova. Kad sam poželeo da se osamostalim i izađem iz partnerstva u ovoj firmi pre sedam godina, prihvatio sam za mene megalomanske uslove i malo je falilo da se u svemu tome udavim. Imao sam ozbiljne kredite da isplatim da bih sam ostao u firmi i desetak posto šanse da preživim sve loše što se tad namestlo- otkriva Miljanović i dodaje da je tad napravio nekoliko koraka unazad, ali i mnogo naučio iz sopstvenih grešaka.
-Neprekidna edukacija donosi opstanak. Moj tim i ja neprekidno učimo, pratimo novitete i dešavanja širom sveta. Ne verujem u priču da kasnimo za svetom. Mi ne zaostajemo za onima koji to isto rade u Njujorku. Sve što nam treba je na internetu, samo je pitanje da li ćemo sat vremena svog vremena posvetiti tome da to pogledamo. Mi ovde samo nemamo tolike budžete.
Noćno buđenje i skijanje
Da bi neko bio deo njegog tima važne su mu dve stvari- da je osoba spremna na učenje i da voli pozitivan timski duh i rad.
-Shvatio sam da možete ljude da razvijate samo ako oni to žele. Došlo je neko drugo vreme, ljudima je posao postao druga kuća i veoma je važno da se na poslu dobro osećaju. To sam uspeo da napravim tokom poslednjih nekoliko godina i složio kockice drugačije.
Savremeni čovek je već godinama žrtva stresa i anksioznosti. Bora kaže da i sam ponekad ne može dugo da zaspi ili se budi tokom noći.
-Imam faze kad se budim noću i ne spavam, ali to je i zato što imam više od stotinu ljudi u kompaniji i moja odgovornost je prema njima i svemu što radim velika. Ne mogu baš uvek da spavam posle svakog radnog dana. Pokušavam da se bar vikendom isključim iz posla, napunim baterije, da odem s porodicom makar do vikendice na Kosmaj, dok zimi porodično idemo na skijanje. Tad popuštaju stege i praznim glavu . Svako ko želi da uspe ne može biti imun na stres i pritisak. Nije lako kada znaš da moraš da radiš više da bi ti bilo bolje.
Dan mu počinje u 6 sati ujutro, svojim saradnicima piše mejlove od 6 do 8h i to je vreme koje provodi uz kompjuter. Spava 6 do7 sati dnevno. Voli automobile, da putuje, čita i nikad se ne vraća na mesta koja je već obišao. Ne drži ga mesto, a nedavno je otkrio da biciklom može da se obiđe i upozna svaki grad na vrlo zanimljiv način.
-Ja imam vreme za sve. Kod mene nema redova i niko ne čeka na sastanak sa mnom. Ozbiljno shvatam ovaj posao, imam ogroman pritisak, pa i noći kad se probudim u 3 ili 4sata, kad me muče razne misli, pitam se kako da prelomim, šta da uradim, ali u svemu imam slobodu da radim kako hoću i šta hoću. Nisam se obogatio, ali živim lepo, imam stan, kola, putujem i sve je to moj uspeh, a najveći od svih je što mogu dvadesetak dana godišnje da provedem na skijanju.
Nebo je granica
Bora Miljanović je čovek sa 1001 idejom. Kaže da je nekoliko ljudi ostavilo veliki trag na njegovo formiranje. Jedan od njih je i nastavnik opšte tehničkog obrazovanja u osnovnoj školi.
-Nastavnik Voja me je usmerio ka kreativnosti u foto i kino sekciji, a bio sam prvak Jugoslavije u snimanju filmova u osmom razredu. Kod Aleksandra Tijanića sam četiri godine kovao novinarski zanat, a naučio sam o komunikaciji od njega mnogo više nego iz svih knjiga tokom doktorskih studija. Profesor Radojković me je naterao da gledam na komunikaciju sa teže i druge strane. Moja životna filozofija je “nebo je granica” i svoju decu učim tome da je sve moguće. Želja mi je da napravim regionalno najjaču grupaciju. Ništa ne može da se desi dok se ne odsanja. Bez ideje ćeš uvek da lutaš.
Represent uspešno radi u Skoplju, Banjaluci, Podgorici i Beogradu. Kako ljudi da znaju da li je ovo posao za njih? Bora savetuje da se svako ko se dvoumi oko nečeg upita šta bi voleo i da zamisli da se probudi za tri godine i pogleda gde je, čime se bavi i šta radi, kako živi.
-Svima nedostaje fokus. Voleli bi da su uspešni. Ali, u čemu? Da imaju pare. Ali, kako? Ljudi ne sanjaju svoje snove i nisu dovoljno hrabri da kažu šta bi želeli. Da li žele svi da rade za 300eura i budu od jutra do sutra u nečijoj firmi? Ali, oni nemaju ideju šta bi radili za 3 godine. Ja sam radio za pet maraka na TV Politici, ali sam shvatio da će to da mi omogući da nešto drugo radim jednog dana, da sam tu da učim i stičem kontakte. Ljudi nemaju hrabrosti sa zamisle šta žele i gde bi da se probude za tri godine. Ja sam pre 15 godina pozajmio 400 dolara, uložio ih u posao. Potičem iz radničke porodice, moji roditelji su imali plan da završim MOC da bih imao svoj dinar. Ali, ja sam nakon prvog razreda srednje škole shvatio da tamo gubim vreme, prešao u 13. gimnaziju, na novinarski smer i igrom slučaja ušao u novinarstvo. Počeo sam da radim honorarno posle srednje škole i prvo sam sređivao slike u Politici, zatim počeo da pišem. Nakon prakse su me pozvali da radim. Treba verovati u to da je nebo granica i da možeš ići na gore. Super je razmišljati da je sve moguće.
Branka Gajić
Foto: Ema Bednarž
