Šta u stvari znači biti anksiozan? Frojd je taj pojam uveo u psihologiju opisujući ga kao “slobodno lebdeću neprijatnost”. Jedan moj klijent ga je opisao kao “strah ni od čega posebno i od svega po malo”. Danas anksioznost svi mnogo koristimo za opisivanje skoro svega što se dešava unutar nas (emocija+ fizička reakcija) a što nije onako kako bismo želeli, pa nam to nepodudaranje realnosti sa našim željama pravi neki unutrašnji nemir.
Svaki moj klijent, kad me pozove, bez presedana kaže za sebe da je anksiozan. Neki za to čak i dobiju potvrdu kad odu na specijalistički pregled kod psihijatra. I šta onda misle? Misle da su bolesni.
Anksioznost nije bolest, u psihologiji je svrstavaju u poremećaj. A kad je nešto poremećaj znači da može da se ispravi.
Marko ima 24 godine. Njegova majka mi se obratila za pomoć posle jedne intervencije Hitne pomoći kada su mislili da ima srčani udar. Pošto je ustanovljeno da je sa srcem sve u redu, rekli su mu da ode kod psihijatra ili psihologa. I tako su došli do mene.
Prvo smo jasno definisali kako on te napade doživljava. Koliko su česti? Šta im prethodi? Kad se javljaju, u koje doba dana? Koliko traju? Koliko su intenzivni? Na koji ih način prevazilazi, da li ima neke rituale i kako ih koristi? Šta bi mogao da radi da nema tih problema? Da li bi onda imao više vremena da neke stvari uradi uspešnije? Kako mu ta anksioznost pomaže: da li ga tera napred ili ga vraća unazad?
Puno pitanja i sva imaju samo jedan cilj, a to je da i ja i on razumemo o čemu se radi. Imao je devojku sa kojom je bio srećan, ali je ”negde shvatio“ da je mlad i da ne može dobro da upozna samog sebe uz nju. Prekinuo je tu vezu pre dve godine i od tada nije imao devojku. U međuvremenu se okrenuo muzici i postao “muzičar koji obećava”. Pričajući sa njim shvatili smo i ja i on, da su mu potreba za ljubavlju i povezanosti sa nekim na prvom mestu. Nema devojku i tu potrebu ne zadovoljava. Oseća se uskraćenim i usamljenim. Kad je počeo da priča o stvarima koje prethode tim napadima, shvatio je da je to uvek povezano sa nepostojanjem druge osobe sa kojom bi popričao i koja bi razumela tu njegovu emociju.
Staru devojku je oterao, a zašto nema novu? Zato što je u međuvremenu izgubio samopouzdanje i ne zna kako da priđe novoj devojci. On je sad odrastao i negovi su se kriterijumi u vezi sa devojkama mnogo promenili. Takve kakve bi on sad želeo da ima, neće njega. Jer, on je samo jedan “muzičar koji obećava” i nema ništa da ponudi.
Čim je to rekao i meni i njemu je bilo jasno da moramo da poradimo na njegovom samopouzdanju. Onog trenutka kad smo počeli da radimo, njegovi simptomi su bivali sve ređi i sve manje su ga mučili. Što je više razotkrivao razloge, to se bolje osećao. Naučio je da bude EMOCIONALNO PRISUTAN, da prepozna emociju i da je zameni drugom.
EMOCIONALNA PRISUTNOST je jedna strategija koju možete da pokušate sami. Nemogućnost da promenimo stanje u kojem se nalazimo izaziva strah. Na primer kad se tresemo, što je potpuno prirodno kad se plašimo, mislimo da nešto nije u redu sa našim telom, pa još više povećavamo svoj primarni strah.
Mnogi ljudi nisu svesni šta je njihovo prirodno, uobičajeno stanje. Kad postanu svesni da mogu da zamene neko raspoloženje drugim, osećaju se oslobođenim. Shvataju da je kontrola u njihovim rukama.
Kad je Marko shvatio da je on taj koji može da upravlja svojim emotivnim stanjem i njegov je život počeo da se menja iz osnove.
U radu sa Markom koristila sam jednu od strategija kojima se prevazilazi anksioznost. Postoje još mnoge, i sve su jednako uspešne. Koja se koristi, zavisi od klijentovih simptoma i razloga koji su doveli do poremećaja.
Koliko god zvučalo neverovatno, anksioznost je nekad i pozitivna jer nas tera na akciju. Prosto, pritisak koji osećamo postaje toliko jak da više ne možemo da izdržimo i počinjemo da tražimo način da izađemo iz situacija koje nam nisu prijatne.
Najbitnije od svega je da znate da anksioznost nije bolest već poremećaj. Radom na njoj, ona se lako prevazilazi. Ništa nećete postići jednim razgovorom sa stručnjakom ili bavljenjem njom onda kad doživite napad. Uvek imajte na umu da se ona nije razvila odjednom, mada vam se uglavnom tako čini. Bilo je potrebno vreme da se pojavi, a isto tako je potrebna i upornost i strpljenje da se prevaziđe.
Ljiljana Jagodić, psiholog i life coach
Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
Foto: Dario Konstantinović
Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija – Dr Edmund Born
